Obično je predubeđenje da muškarac ima moć, a da je žena nema.

Gledajući iz drugog konteksta, muškarac, prema statističkim podacima, veliku većinu zarade daje za porodicu, u tradicionalnim društvima, dok je žena usmerena na kućne poslove i bavi se decom, a u savremenom svetu žena, pored kućnih poslova, i radi.

U skandinavskim zemljama takvi trendovi su umrli i obično su približno jednako podeljeni kućni poslovi, kao i zarada. Idemo da se poigramo sa statistikom, odnosno, pokušajte da čitate ovaj članak bez osuđivanja.

Tačnije, pošto sam svojim tekstovima već dobrano podigao mnogo puta puno komentara, najviše zbog toga jer u skraćenoj formi teško se može objasniti cela složenost problema i onoga što želim reći, pa recimo, nemam toliki prostor da iznesem mnoge podatke i činjenice u vezi onoga što često tvrdim u svojoj kratkoj formi pisanja.

Ovde nemam nameru nikoga da pravdam, ali je bitno pogledati smisao onog što želim da kažem.

Primera radi, u svetu postoje muškarci koji se udružuju jer se osećaju ugroženima. Pošto danas ljudi ne poznaju smisao života kroz filozofiju, teško se nose s patnjom i ne razumeju da bilo da se radi o ženama ili muškarcima, patnja je univerzalna.

Pogledajmo malo statistički kako muškarci prolaze u ovom svetu ili na koji način oni proživljavaju patnju.

Na primer, 93 posto muškaraca gine na poslu, dok za isto kazneno delo muškarci dobijaju mnogo veću kaznu u odnosu na žene.

Ako kojim slučajem u Zapadnom svetu pokrenete temu o ugroženim muškarcima, dolazi do demonstracija mnogih udruženja u kojima se muškarci osuđuju za šovinizam.

S druge strane, 30 posto žena biva udareno od svog partnera, mnoge su i silovane u braku, imaju manje plate u odnosu na muškarce.

S druge strane, od pet samoubistava, četiri su muškarci. Tek 38 posto muškaraca danas završava fakultet i u parnicama za dobijanje starateljstva nad decom, obično muškarci gube bitku i nemaju baš velika prava po pitanju dobijanja dece.

Da li znate da što je ženi više nametnut seksi izgled, to je muškarcima automatski nametnut uspeh koji im donosi tako veliku stopu samoubistava, sve manje završavanje fakulteta, sve veći broj muškaraca koji postaju skitnice i veliko povećanje otkaza u odnosu na prošla razdoblja.

Tačnije, to je nemogućnost da se bore s pritiskom uspeha.

Bilo kako bilo, sve najprljavije poslove – od kanalizacije, zidanja, rudarenja, fizičkih poslova, čišćenja ulica, fabričkih, teških poslova obavljaju muškarci.

Stoga, zanimljiva je izjava jedne feministkinje koja je imala muškarca kojem je davala slobodu na način da je radio poslove koje voli i od kojih nije toliko zarađivao. Dakle, on je uživao u svom poslu kada je to mogao, a kada nije, dao je otkaz.  Pošto je sa svojim stavovima morala pokazati primerom i dati slobodu svom partneru, našla se u jednoj dilemi. Ona je stvorila karijeru, nakon čega je shvatila da dosta zaradi, ali joj je posao vrlo odgovoran i stavlja je u situaciju u kojoj je bila pod velikim pritiskom. Posmatrala je svog muškarca i gledala kako on, u stvari, uživa, a da ona ne može da živi kao on.

Želja za samostalnošću žene malo ju je uzdrmala. Shvatila je šta je izgubila i napisala je o tome knjigu, odnosno, istraživala je šta smo dobili, a što smo izgubili u novim vezama.

S druge strane, nedavno sam pitao jednu psihološkinju zašto ne ide na usavršavanje i napredovanje u svojoj karijeri. Rekla mi je da joj je to komplikovano, muž je bio menadžer i na neki način stvorila je sebi okruženje kao i muškarac iz gornje priče.

Tačnije, sve izvan školske aktivnosti plaćao je muž, otplatio je kredit za stan i auto, dakle, tradicionalno dodeljena uloga ovog muškarca donela mu je teret, kao i ženi iz gornje priče.

Ipak, jedna i druga strana ne razumeju jednu činjenicu, a to je da su rodne uloge, u stvari, nepoznavanje činjenice života, tačnije, patnja je uzrok, a ona dolazi iz pogrešnih projekcija života.