Često kada pričamo, očekujemo da drugi potvrđuju naša mišljenja, a ona su bazirana na upoređivanju s drugima i već opšte prihvaćenim društvenim stavovima.

Pristojnost je često precenjena. Ona skriva u sebi puno žrtvenih stavova i društvenog prećutkivanja koja predstavljaju podržavanje zla.

Nikola Žuvela, psihoterapeut i jyotish savetnik

U odnosu čujemo samo ono što Ja želim i onda radimo radnje udovoljavanja partneru da to dobijemo, što se često ne događa, i tako nastaju problemi u odnosima. Društveno tu pojavu uopšte ne primećujemo i ne zovemo je potiskivanjem koje donosi bolesti ili kasnije velike izlive ljutnje.

Pročitajte i ovo: Zašto se žalimo, čak i kada nam dobro ide

Pristojni smo, klimamo glavom i mislimo da je to vrlina, a zapravo, pristojnost nikada nije bila, niti će biti vrlina. Prećutkivanje u kojem imamo jedan stav i time gušimo sebe radi društvenih konvencija, na kraju završi ili bolešću ili nekom gorom reakcijom.

Pročitajte i ovo: Kako da vežbanjem svesnosti povećamo osećaj zadovoljstva životom

Photo by sept commercial on Unsplash

Klimanje glavom i prećutkivanje čini nas slabim i nesposobnim za život i ne razumemo da psiha sve potisnuto vraća u još gorem obliku.

Pročitajte i ovo: Upoređivanje s drugima upropaštava ti život

Osim pristojnosti, postoji još veća mana, a to je poslušnost.

Stanley Milgram, psiholog sa fakulteta Yale je 60-ih godina prošlog veka sproveo niz eksperimenata, s naglaskom na sukobu između poslušnosti, a koji su rezultovali potpunim sleđenjem autoriteta, što je vidljivo iz svakodnevnog života i kako mu se ljudi klanjaju.

Pročitajte i ovo: Kako nas manipulišu

Photo by Joe Yates on Unsplash

Prema Milgramu, fizička prisutnost autoriteta dramatično povećava pokornost, dok pojava pobunjenika smanjuje poslušnost.

Pročitajte i ovo: Perfekcionizam – glad za prihvaćenošću i ljubavlju

Većina ljudi za sebe smatra da su u mogućnosti da nadvladaju autoritet, ali za koga se odlučuju ljudi u normalnim ili ekstremnim uslovima? Za pobunjenika ili za autoritet? Naravno, ljudi se odlučuju za autoritet ili za imago (sliku oca koju nosimo u sebi).

Pročitajte i ovo: Život ste dali firmi u kojoj radite, a ona vas je odbacila kao staru krpu

Jung je ovu pojavu objasnio postojanjem kolektivne svesti, odnosno, da mi nismo još došli na nivo gde postoje razvijeni pojedinci.

Photo by Chanan Greenblatt on Unsplash

Ukratko, ako želite da rešavate probleme, prvo proverite sopstvene stavove. Jesu li vaša stanovišta prepuna pristojnosti i poslušnosti ili svoje zaključke donosite na temelju svog iskustva i proveravanja istinitosti onoga što vam nudi partner, društvo, poslodavac.

Pročitajte i ovo: Najčešće greške u upravljanju konfliktima i kako ih prevazići

Slika oca ili Animusa u čoveku je jaka i nesvesna, a ako ne nalazimo uporište u sebi i svojim stavovima, treba barem da budemo svesni toga da su takvi stavovi opasni ne samo za nas, već i za zajednicu. Animus je autoritet koji nas u početku razvoja pritiska, ali kasnije donosi stvaranje sopstvenih stavova.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.