Usamljena žena u prodavnici vidi muškarca koji joj se sviđa i odjednom joj se kesa raspadne, jabuke se kotrljaju, a muškarac ih kupi i tako se upoznaju.
Ona nije svesna da je puknuta kesa, u stvari, njena zbrka u životu. Ona još ne zna da ona mora da privuče muškarca koji će da potvrdi njenu usamljenost, odnosno, da je sama kreirala taj događaj.
Drugi primer je muškarac koji izlazi napolje i upoznaje devojku za koju misli da je ono što njemu treba. Uveren je da je zaljubljen, kao i ona. Oni moraju da veruju u tu priču jer bi nestao društveni raj u koji veruju svi njegovi prijatelji i njene prijateljice. On je uspešan muškarac i on u svom narcisoidnom ponašanju misli da i ona mora da se divi njegovom uspehu, dok ona misli, sve dok podržavam njegov uspeh, onda ću i ja preko njega biti uspešna.
Naravno, nakon određenog vremena, prvi i drugi primer pokazuju osobe koje ubrzo ostaju zatečene kada se razotkrije njihov narcizam. Osećaju se uvređenima i izdanima od života jer ceo svet gledaju iz JA pozicije, u kojoj se uopšte ne pitaju o potrebama druge osobe.
Današnje veze karakteriše stav: ZAŠTO MI NISI DAO ONO ŠTO NAJVIŠE VOLIM.
Zrela rečenica bila bi: Pokazaću ti šta najviše volim, a zanima me i šta ti voliš.
Recimo, bez obzira na narcisoidnost u drugom primeru, devojka koja je projektovala svoju želju za uspehom, zbog straha od upoznavanja sa svojim Animusom ili nesvesnim muškarcem, uopšte ne želi da se upozna s onim čime se bavi njen partner jer to bi značilo izlazak iz rajskog stanja zaljubljenosti i suočavanja sa stvarnim problemima, dok s druge strane, Anima ili ženska strana spomenutog muškarca, ne dozvoljava mu da uvidi kako ni on nije uživljen u osećaje svoje partnerke i uopšte ga ne zanima njeno duševno stanje, kao ni njen svet.
Dva stranca postaju jer kada su ljudi okrenuti samom sebi, žive u svetu zaljubljenih projekcija, zanima ih samo njihova slika, dok partnera ne mogu poimati. Orijentisani su samo na tragediju napuštanja i ono što nisu dobili, kako slučajno ne bi videli da partnera pored sebe nisu mogli da dožive.
U ovom slučaju ne postoje krivci. Ljudi se susreću sa Animom i Animusom, božanskim projekcijama i nisu svesni, ukoliko ne shvate da se radi o putu samospoznaje, neće moći da shvate da je zaljubljivanje rajsko stanje koje je nužno unaprediti na način da postanemo osobe koje mogu da prepoznaju i slušaju partnera, te vide suštinu života. Na taj način ego gubi snagu i saosećanje koje spaja suprotnosti Anime i Animusa, pravi put prema razumevanju.
Nezadovoljni muškaraci i nezadovoljne žene su osobe koje predstavljaju današnjeg čoveka koji je zapeo u odmakloj fazi narcisoidnosti koja je postala destruktivna i gde je pogled na drugi kraj prodavnice ili kafića samo odraz bega u kojem se ne traži ljubav već zadnji pokušaj da se pronađe duh svoje želje koja je bila poželjna u mladosti, ali kasnije lepi susreti o kojima smo sanjali, u starijim godinama izgledaju detinje, gde ukoliko nije došla prava ljubav, živi se u svetu otrovnih fantazija. Tada žena na početku priče ne zna da razgovara sa svojom projekcijom u nemogućnosti da vidi, kako ne traži stvarnu osobu za ljubav.
