Kako si mogao da me razočaraš, a toliko sam ti verovao/la?
Obično živimo u stvarnosti koja nam servira ovakve rečenice kao istinite, ali ispravnije je reći – Kako sam mogao/la da se zaljubim u osobu koja je, inače, sklona nepoverenju?
Odgovor je jednostavan – ionako mu niste verovali, odnosno, dublje u sebi ni ja nisam spreman/na da se prepustim, pa je napuštanje uopšteno razotkrivanje mog unutrašnjeg stava o odnosima.
Pročitajte i ovo: Da li je zavisnost odgovor na traumu? Najviše nas boli ono što nismo mogli da promenimo!
Ono u šta verujem je sopstveni sud o toj osobi. Međutim, šta nam onda smeta?
Pogrešno prosuđivanje, verovanje u iluzije. To vas je zabolelo u tom trenutku, to kako ste bežali od istine.
Pročitajte i ovo: Tajna seksualne želje u dugim vezama
Spoljnje napuštanje partnera, u stvari, je razotkrivanje unutrašnjeg stava i prikrivanje nesposobnosti razvijanja stvarnih emocija. Zaljubljenost u iluzije su izbori većine kako se ne bi suočili sa razotkrivanjem sopstvene nesposobnosti voljenja.
Pročitajte i ovo: Na kakve muškarce su slabe jake žene?!
Uzrečica – ne volim te više, u stvari, je susret u kojem se otkriva da ste voleli sliku osobe, ali ne i pravu osobu jer niste bili u stanju da razotkrijete mnoge naznake koje su govorile o mogućem prekidu.
Pročitajte i ovo: Tek kad prođeš proces raspadanje ega, možeš da doživiš ljubav
Zato su partneri često autistični jer to je stanje u kojem najbolje prikrivaju nesposobnost prihvatanja druge osobe. Prihvatanje druge osobe početak je sopstvene spoznaje granica u kojima dajemo i volimo osobu koja ima slične kapacitete voljenja kao maksimum koje za sada postižete u odnosu.
Pročitajte i ovo: Pouzdani znaci koji govore da mu se sviđate
Pročitajte i ovo: Andrija&Anđelka – šta nam poručuju i čemu (ne)treba da nas nauče
Stara budistička činjenica kaže da su naše emocije slika našeg razmišljanja, tačnije, pogrešno razmišljanje donosi situaciju u kojoj mislim da ljubav zavisi od sreće.
