Ovde neću mnogo da govorim o egu kao delu ličnosti koji nam pomaže u odrastanju, a kasnije postaje naš najveći neprijatelj kada treba da napustimo njegove preživljavačke metode.
Jedan od načina je da izbegavate mišljenje iz sebe, barem na jedan dan ili više.
Dakle, suzdržite se jedan dan od misli na sebe u prvom licu.
Pozivajući se na samog sebe u trećem licu je tradicionalna metoda za dobijanje perspektive o veličini sopstvenog ega. Svaki put kad biste hteli da upotrebite reči “ja”, “moj” ili “moje”, zameniti ih sa ”onim”. Na taj način uzimate zalihe energije vašem egu i imate više svog vremena za sebe.
Istina, ova tehnika može se obiti nekome o glavu. Dakle, može se ostaviti utisak da se govori iz “kraljevskog vi« (to jest, “Kralj želi da govori”). Iako mislimo da radimo nešto dobro, o sebi možemo govoriti u trećem licu, a to je jedan dosta opasan ego koji se graniči sa narcisoidnošću.
Druga metoda za praćenje ega na suptilnijem nivou: možemo da posmatramo način mišljenja ega koji narušava istinu kako bi zaštitio svoje stavove.
Mala preterivanja koja sugerišu nešto neistinito, preuveličavanje nekih informacija i veličanje nevažnosti, sve je to ego govor koji pokušava da olakša put za sebe.
Recimo, možda veličamo važnost posla i egzistencije. Iz instikta ljudi kažu: ako prekinem posao, ostaću gladan, kao i moja porodica, ali realno iza toga čovek prikriva stav ega koji želi istinu na lak način i ne želi da vidi širu perspektivu u kojoj se odlučuje da radi samostalno kako bi razvio sve one delove sebe koji su ostali u senci kada se radio posao za druge.
Ako osećate da vam posao stvara loš osećaj, a uprkos tome odlazite na mesto mučenja, onda se radi o tome da se podleže opšteprihvaćenim ego stavovima koji nemaju veze s istinom.
To je ona stara parabola, kada Isus kaže: Što se brinete, otac hrani ptice nebeske. Ako se odlučite za istinu i ne podležete stavovima i projekcijama ega, onda nastavljate da radite ono što vam vaše sopstvo govori, koliko god vam se to činilo nelogičnim.
Dakle, posao kao posao je samo mamac identifikacije. Vi dolazite na posao jer time dobijate spoljnu prihvaćenost, ali ne zbog toga jer vam posao zaista daje sredstva za život.
Morate da odvojite ego od sklonosti da se identifikujete sa spoljnom formom preko koje vas prepoznaju, otkrivajući veći smisao identiteta unutra. To se može učiniti kroz meditaciju, a zatim postupno taj osećaj proširiti na svakodnevni život ili, u nekim slučajevima, obrnuto.
Fleksibilnost, skromnost, radost, odanost, iskrenost i spremnost da ne štetite drugima, to su znakovi napretka. Jednostavno obratite pažnju kad se ego ponaša bahato, kada je šefovski raspoložen, protivi se odgovornosti, ili kada izgovara kritiku i osudu, a ne razumevanje. To su signali da ego treba da uskladite sa stvarnošću.
Temeljna mana ega je sebičnost, a ona može biti ispravljena kroz svrsishodan život.
Dakle, ako se odlučujete za posao koji ima društvenu svrhu, kako je moguće da taj posao ne uspe i ne bude podržan, ukoliko ste to zaista odlučili u srcu?
Kada ego radi bez očekivanja, lažni identiteti počinju da se udaljavaju.
Neki se boje, pa misle da je cilj joge uništenje ega. Oni tvrde da ego snabdeva identitet koji ne bi trebalo da bude napušten i da meditacija preti uništenju Ja.
Ego je instrument koji se koristi onoliko dugo koliko nam treba da ostvarimo dublje stanje samo-identiteta.
Ego je koristan, treba da zaradimo novac, on nam svojim metodama snalaženja pomaže i od toga ne treba da pravimo neku nauku. Svima treba krov nad glavom, jelo, voda, vazduh, to su osnovne biološke ili ego potrebe, ali kada ego preuzme identitet, to je bolest koja je poharala Zapadnu kulturu.
Samoposmatranje, koje smo spomenuli, može se preispitivati i pitanjem – ko sam Ja? Ko je taj koji mi govori da ne vredim? Ko si ti koji me kritikuješ? To je fantom ili ego, zato se svaki dan igrajte i kada dođu tmurne misli, pitajte se ko je taj koji tmurno razmišlja. Vežbajte ovu Ramaninu metodu ukoliko vam je meditacija teška.
