Kako da pomognemo sebi kada nas boli u duši?

Kada osetimo emocionalnu bol, tok misli nećemo moći da zaustavimo ili ne možemo da ih preusmerimo. Stoga, potrebno je da vidimo čemu bol može da nas nauči ili događaj koji izaziva bol.

Nikola Žuvela, psihoterapeut i jyotish savetnik

Često na konsultacijama ljudi kažu da ne žele da napuste partnere koji ih povređuju, ali onda treba da poslušamo tu bol koja govori. Kroz nju ćemo preispitati karakteristike tog partnera. Ako nam govori ružne stvari, možemo li osobi koju volimo da govorimo ružne stvari? Kako nešto ružno možemo da nazovemo ljubavlju?

Pročitajte i ovo: Kako to da se neko nikada ne preboli?!

Polako, ali sigurno videćete da ste uhvaćeni u emocionalnu naviku koja vam je odgovarala jer ste u njoj imali opravdanje da ne učinite ništa po pitanju svog života. Naime, taj partner davao je opravdanje u kojem ste se lišavali ljubavi.

Vežbanjem sabranosti i posmatranjem boli, videćemo različite faze te boli. Od grčenja, straha, pulsiranja, razočaranosti, ali tim posmatranjem ne vidimo koliko duboko ulazimo u srž problema i samoga sebe gde počinjemo da vidimo da je bol jedno bogato iskustvo.

Pročitajte i ovo: Porodični programi koji koče razvoj ličnosti

Vežbanjem sabranosti na bol možemo jednu te istu situaciju da gledamo novim očima, a to je razlika kod onih koji pate i u tome ne vide smisao i onih koji u patnji počinju da stvaraju i menjaju svoj život do visokog kvaliteta.

Pročitajte i ovo: Zašto srce treba više vremena da prihvati ono što um već zna?

Ne moramo da se pravdamo i bežimo od toga da živimo na planeti u kojoj je bol zaista zastupljena, ali još i više pogrešne procene koje nas dovode u stanje boli jer smo lenji i inertni i ne želimo da učimo i gledamo očima koje imamo u sebi jer je PATNJA OPRAVDANJE SEBIČNOSTI I SAMOSAŽANJENJA ukoliko traje dugo jer insistiramo na jednodimenzionalnom pogledu prema životu.

U stanju posmatranja počinjemo da vidimo da staro počinje da izgleda kao nešto novo i to je bit posmatranja jer patnju i bol nismo hteli da sagledamo iz ovog ugla. Naš um radi tako da je koncentrisan samo na ono što zanima podmirivanje naše sebičnosti, dok na stare i poznate stvari, poput susreta sa nepoznatom osobom, lista koji pada, obraćate pažnju na sekundu ili dve.

Pročitajte i ovo: Gde da nađem lek kad srce zaboli

Um jednostavno ne primećuje te stvari jer smatra da u to ne treba ulagati energiju, pošto su to već poznate stvari, u njima ne vidimo ništa senzacionalno, ali kada X ili Y peva na pozornici i kada se još ta osoba ljubi s nekim, želje se aktiviraju i preispitivanje sebe – imamo li to u životu ili ne, potpuno počinje da zaokuplja um jer sa ostvarenjem želje dobijamo pažnju drugih.

Pročitajte i ovo: Skrivena lica depresije – nasmejana depresija

Pažnja je sve, a ne odgovar na pitanje jesmo li srećni.

Ko onda bira patnju?

Ako se naš um bavi glupostima, nakon nekog vremena gluposti postaju stvarnost, a onda i nerviranje oko gluposti postaje patnja jer otkucaj sata ili neki lep trenutak ne daje novac ili pažnju drugih ljudi. Međutim, to je prirodna aktivnost uma koja kada nešto registruje po prvi put, postavlja na svoje mesto i ostavlja sa strane u mozaik poznatih stvari.

Pročitajte i ovo: Nađi snage da se izvučeš iz svoje slomljenosti

Dosada pokazuje nisku aktivnost mozga ili možemo reći da je dosada prvi znak zaglupljivanja, a mi onda razmeštamo nameštaj po stanu ili odlazimo na neko putovanje ili već nešto treće, kako bi ponovo probudili moždanu aktivnost.

Pročitajte i ovo: Kako karmičke navike utiču na ljubavni život

Umesto toga, možemo izoštravati pažnju i ONA JE NAJBOLJI PROTIVOTROV ZA DOSADU.

Tada naša jadikovanja nemaju više potporu, ne razumemo da kriza ili prekid, s jedne strane jesu bolni, ali samo za naše moždane aktivnosti ili um, dok nam s druge strane ta situacija pomaže toliko duboko da nam se svaki put nudi prilika da postanemo bliži sebi.

Pročitajte i ovo: Kako muškarci manipulišu ženama

Koncetracija na patnju i njene uzroke stvara individualnost koja se u snovima pokazuje simbolom stabla. Onda budimo svoju individualnu prirodu i izlazak iz traženja pažnje drugih ljudi i želja koje zadovljavaju druge i hrane vlastitu sebičnost. Tada primećujemo život koji nije bio u centru pažnje, a to možemo kada se razvije individualnost.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.