Sve što doživljavamo u ovom životu nije konačno. Neprestano menjamo svoje poimanje sveta.

Svaki put kada se vraćamo mislima u detinjstvo, mi ćemo ga drugačije poimati, s obzirom na to da emocionalno rastemo. Zato je važno da partnera ili sagovornika slušate nekritički, ostavite teorije i slušajte. Vaša će se veza promeniti ako ovo uspete.

Nikola Žuvela, psihoterapeut i jyotish savetnik

Ako ste sada nesrećni, pokušavate da se setite događaja iz prošlosti koji su isto tako bili nesrećni, a nesvesno, tražite krivca u roditeljima. Istina je da prošlost skriva značenje sadašnjih događaja, ali zavisi kako na njih gledamo.

Pročitajte i ovo: Perfekcionizam – glad za prihvaćenošću i ljubavlju

Kada želimo da rešimo problem, vaspitani smo na način da želimo brza rešenja.

Pročitajte i ovo: Kako da vežbanjem svesnosti povećamo osećaj zadovoljstva životom

Odem do lekara po recept i to je to, ali to ne ide tako. Naš unutrašnji svet su oblikovali roditelji, obrazovanje, društvo, prijatelji, okruženje u kojem živimo, partnerski odnosi. Kada ste povređeni, hteli biste brza rešenja. Realno, da li ona mogu stići na takav način?

Recimo, ako ste ikada radili terapiju sa ljudima ili gledali taj proces, uočit ćete da promenu ljudi ne žele. Kada započnete da radite na sebi, vi sve činite kako ne biste uspeli. Početak rada na sebi je otpor.

Pročitajte i ovo: Upoređivanje s drugima upropaštava ti život

To je proces u kojem se nalazi neprijatna pretpostavka – sami smo odgovorni za većinu onoga što nam se događa. Jasno, mi nismo odgovorni kada se dogodi smrtni slučaj, nad kojom nemamo nikakav nadzor, ali taj događaj je zapisan kao značenje koje predstavlja važan događaj u našem shvatanju stvarnosti. Takvi događaji nisu nepovezani, niti besmisleni.

Pročitajte i ovo: Kako nas manipulišu

Stoga, pitanje je kako onda pomoći drugome u emocionalnoj nevolji? Jedino kako možemo da pomognemo u tim trenucima je odanost u kojoj suprotna strana dobija impuls da može da vam veruje.

Da bismo to uspeli, potrebno je u svom ponašanju negovati strpljivost, empatiju i sposobnost slušanja bez osuđivanja. Ipak, u tom procesu treba biti svestan sebe. Mi ne možemo da budemo dobri sa svim ljudima i prisnost ostvarujemo sa nama sličnim ljudima. Ako vas neko nervira ili vam je dosadan, glupo je glumiti lažnu empatiju i moralno je reći – čemu voditi razgovor ako ne razmenjujemo mišljenja?

Pročitajte i ovo: Najčešće greške u upravljanju konfliktima i kako ih prevazići

Recimo, neko je prihvatio bespomoćnost kao životni stav i ne želi da čuje savet, a došao je po savet. Objasniti ljudima kakvo je realno stanje, a ako neko ne može to da prihvati, to je sasvim normalno i od toga ne treba praviti problem.

Pročitajte i ovo: Popaje, spasi me! Kompleks spasioca – da li i koliko pomažete svom partneru u vezi?

Biti normalan je ono što danas zovemo nenormalnim, ali slušati sebe naš je zadatak bez obzira na to što to neko može zvati nenormalnim.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.