Zaječar je i ove godine bio epicentar pozorišne umetnosti – mesto gde se emocija, talenat i tradicija susreću pod svetlima scene.
Na 34. festivalu Dani Zorana Radmilovića, publika je birala, a stručni žiri potvrdio: Nikola Ristanovski svojim nastupom u predstavi „Una“ Zvezdara teatra ostvario je ulogu koja se pamti, a predstava ponela i priznanje publike kao najbolja festivalska.
Na ovogodišnjem festivalu posvećenom legendarnom Zoranu Radmiloviću, Nikola Ristanovski je zasijao u ulozi Mišela Babića u predstavi „Una“, adaptaciji romana Mome Kapora u režiji makedonskog reditelja Dejana Projkovskog.
Za ovu interpretaciju, Ristanovski je poneo prestižnu nagradu za najbolje glumačko ostvarenje, ali i ranije počasno priznanje – Zoranov brk, koje se dodeljuje glumcu večeri nakon izvedene predstave.
Tekst potpisuje Stevan Koprivica, a prema mišljenju žirija, Ristanovski je „u ubedljivoj interpretaciji pokazao opčinjavajuću ekspresivnost, scenski šarm i izuzetnu kreativnost u emocionalno-karakternom oblikovanju lika“. Njegov Mišel Babić, rastrzan između strasti i principa, otvara slojevitu priču o ljudskim dilemama i potrazi za sopstvenim identitetom – onu koju svako od nas na neki način vodi.
Stručni žiri festivala činili su dr Miroslav Radonjić (predsednik), dr Duško Ljuština i Irfan Mensur, koji su istakli da Ristanovskom nagrada pripada zbog dubine i iskrenosti kojom je „živeo“ svoj lik.
Osim priznanja za glumačko ostvarenje, publika je jednoglasno odlučila da „Una“ zaslužuje i titulu najbolje predstave festivala. Zanimljivo je da se ove godine po prvi put Nagrada publike deli između dva komada – „Une“ i predstave „Kontra mundum“ Centra za kulturu Tivat, jer su obe ostvarile identičnu prosečnu ocenu publike – 9,47.
Iza ovog uspeha stoji impresivna autorska ekipa: Scenograf je Valentin Svetozarev, kostimograf Ivana Ristić, dok je za muziku bio zadužen Goran Trajkoski. Na sceni, pored Ristanovskog, publika uživa u snažnim interpretacijama Magdalene Mijatović, Sene Đorović i Marka Gvera.
Kroz priču o ljubavi, moralu i nesavršenosti ljudskog izbora, „Una“ ne samo da evocira duh Kaporovog sveta, već dokazuje da je istinska emocija na sceni i dalje ono što najdublje povezuje publiku – bezvremenski obraz svakog velikog pozorišta.
