Jeste li nekada čuli nekoga da kaže da niko neće muškarca koji nije nasmejan i veseo? Muškarca koji mnogo radi i (pre)ambiciozan je? Muškarca koji ima (pre)bogat društveni život, izaziva svojim izgledom ili, pak, ima kilograme i kilograme “viška”? Muškarca koji nije za kuću, porodicu i(li) decu? Muškarca koji mnogo govori, zahtevan je i izričit po pitanju sopstvenih stavova? Muškarca koji “izvoljeva”, “zakera”, “cepidlači” i “ne popušta”? Niste čuli? Naravno da niste. Znate li zašto? Zato što ste – samo, jedino i isključivo – od muškaraca, ali i žena mogli čuti da niko neće takvu ženu.
Svakodnevni razgovori i obične priče, ali i one koje pričaju mediji i društvo u celini, navode na zaključak da je u životu jedne žene najvažnije da je neko hoće. Ako je žena (duže vreme) sama – sigurno je niko neće. Malo kome ili nikome ne padne na pamet da ta žena neće nijednog od onih koji hoće nju i koje bi ona mogla hteti – da hoće.
Ako je žena (duže vreme) sama – to je zato što se zapustila, ne trudi se da se dopadne, ne ume da očijuka, privuče željenog muškarca i vrti ga oko malog prsta. Ili je zato što nije realna i “izmišlja”, previše je izbirljiva i nikako da shvati šta su život, veze i brak u stvari.
Pročitajte i ovo: Vodič za razvedene
Dok se, u stvari, često radi o tome da žena koja je (duže vreme) sama savršeno dobro razume i vidi šta su život, veze i brak u stvari, tj. praksi – i to za sebe bira da ne bira.
Ipak, drugi misle da znaju bolje pa, kada žena nema partnera i(li) decu – to je zato što ne može. Kada muškarac nema partnerku i(li) decu – to je zato što mu se može.
S ovim u vezi, jeste li nekada naišli na članak ili emisiju u kojoj se muškarca savetuje kako da osvoji ženu, preotme je od drugog muškarca, za sebe zadrži i uspe u tome da bude samo njegova – do kraja života?
Na članak ili emisiju u kojoj se muškarcu govori šta je potrebno da kaže ili uradi kako bi željena žena izabrala baš i upravo njega – i ostala s njim?
Pročitajte i ovo: Prednosti i mane ljubavne veze sa značajno starijim ili mlađim partnerom
Na članak ili emisiju u kojoj se muškarcu ukazuje na ono što ne sme da kaže ili uradi – ako misli da osvoji i zadrži tu i tu ženu?
Na članak ili emisiju u kojoj se muškarcu govori kako da zavede ženu svojim osmehom, izgledom, besprekorno oblikovanim/izvajanim telom i(li) stilom odevanja?
Na članak ili emisiju u kojoj se muškarcu poručuje da sa ženom mora nežno, pažljivo, strpljivo, oprezno, korak po korak i malo po malo, dozirano, taktički i slično – ako misli da je “dobije” i zadrži? Niste? Naravno da niste.
Jeste li ikada bili na dejtu s muškarcem koji vrlo vodi računa o tome kako sedi i namešta se – kako se ne bi desilo da se smesti u položaj koji ne laska obliku njegovog tela, njegovoj kilaži i “nesavršenostima”?
Pročitajte i ovo: Postoji li partner bolji od sadašnjeg?
S muškarcem koji svako malo proverava je li s njegovim tenom sve u savršenom redu i da li je sve od obučenog na svom mestu?
S muškarcem koji za večeru s vama poručuje nešto količinski minimalno – da ne bi ispalo da mu se jede, prethodno nije jeo i halapljiv je? Niste? Naravno da niste.
Zapitam se, tako, nad postojanjem i svakodnevnim življenjem žena ovoga sveta. Kako misli, oseća se i ponaša žena koja je odrastala i sada živi s tim da niko neće takvu i takvu ženu, nju?
Pročitajte i ovo: Odlazite li od onih koji nisu ono što vam je potrebno?
Žena kojoj se govori(lo) da mora to i to – inače je muškarac neće hteti i otići će. Žena kojoj se govori(lo) da nikako ne sme to i to – ako hoće da je muškarac hoće. Žena koja ne izgleda kako joj se izgleda – jer želi da privuče svojim izgledom.
Žena koja se ne dopada sebi – jer se ne dopada željenom ili (ona misli) nijednom muškarcu. Žena koja se ne oseća kao žena/”žensko” – jer nije u vezi ili braku i nema decu.
Pročitajte i ovo: U bračnom krevetu sa bebom
Prečesto slušam devojke i žene čije se priče, na ovaj ili onaj način, svode na muškarce i iskustva s njima: pitaju (se) da li se dopadaju onom koji se dopada i ako ne – zašto ne, te kako da se (ipak) dopadnu; kako da ne osećaju prazninu u sebi – u periodu u kojem nisu u vezi; kako da budu srećne i stvarno uživaju u slobodnom vremenu, prijateljstvima, putovanjima i(li) poslu – dok nemaju emotivnog partnera; kako da smislenim učine život koji nema smisla – jer u njemu nema emotivnog partnera, kako da se pomire s onim što partner jeste i pristanu na to, kako da ostanu u vezi ili braku koji ne funkcioniše – jer same ne mogu i nikako ne žele (nijedan dan), kako da sebi budu privlačne i seksi – uprkos činjenici da partneru (više) nisu, kako da spuste kriterijume za izbor partnera i odustanu barem od nekih svojih potreba i želja, kako da se ne upoređuju s onima koje partnera mogu da pronađu lakše i pârtnera su imale više, kako da dugogodišnjeg partnera (suptilno) privole na brak ili uključe u roditeljstvo…
Nažalost, prečesto slušam devojke i žene koje retko pričaju priče koje se ne tiču muškaraca.
Divno je dopadati se onom koji se dopada, voleti i biti voljena, pripadati i živeti spontanost, autentičnost, prihvaćenost, bliskost i povezanost u zajednici s najbližim drugim. Divno je s pravim biti u paru, ali – šta ako i dok ga nema (ni na vidiku)?
Pročitajte i ovo: Imaju li žene previsoka očekivanja od svojih partnera?
I šta ako se drugom možete dopadati samo ako se prethodno dopadate sebi? Šta ako vas drugi ne može voleti umesto vas? Šta ako na drugom nije da vas spašava, uči, neguje i izvlači iz nezadovoljstva sobom i sopstvenim životom?
Dakle, divno je kada je divno i imate “sve što je potrebno za sreću”, ali – šta ako je dobro, da ne kažem potrebno da budete srećni i kada nemate ili ne možete sve što hoćete? Šta ako sreća (nikada) nije tamo negde, s nekim ili nečim drugim?
Šta ako se ne pronalazi već proizvodi, stvara? Šta ako nam je niko i ništa ne može garantovati? Šta ako je za sebe ne možemo osigurati? Šta ako ne moramo da životarimo do trenutka sticanja, tj. stvaranja (pred)uslova potrebnih za sreću? Šta ako možemo da uživamo i pre nego mislimo da možemo?
Verujem da za svaku od nas postoji najmanje jedan pravi partner. Za sve, pa i “najatipičnije” među nama. Naravno, to ne znači da će svaka od nas pronaći pravog partnera za sebe.
Pročitajte i ovo: Za koje žene brak nije dobar izbor?
Ne nađe se baš sve što se traži, samo zato i zahvaljujući tome što se traži. Znači li to da u nekom trenutku treba pristati na kakvog-takvog partnera, u nedostatku odgovarajućeg ili najboljeg mogućeg?
Ne, ne znači – ako ne želite da znači. I da, znači – ako želite da znači. Niko vas drugi ne poznaje koliko poznajete sami sebe, te je na vama da procenite šta je za vas najbolje. Ako je to kakav-takav partner – onda je to kakav-takav partner.
Nismo na ovom svetu da bismo se dopadale drugima. Nismo tu da se trudimo da privučemo pogled ili zavredimo pažnju, da budemo “lepe za oko/videti”. Nismo tu da podilazimo, umiljavamo se i prilagođavamo po cenu udaljavanja ili potpunog odustajanja od sebe.
Pročitajte i ovo: Da li se mame dele na dobre i doterane?
Nismo tu da se plašimo mogućnosti da se ne dopadnemo. Nismo tu da ne rizikujemo odbijanje ili ostavljanje. Nismo tu da mislimo, govorimo, izgledamo i ponašamo se onako kako nam se ne dopada – da bismo se dopale onom koji nam se dopada.
Nismo tu da se saživimo s drugim i postanemo drugi, već da živimo po svom i (p)ostanemo svoje.
