Šta nutricionisti ne jedu (i zašto to nije dijeta, već zdrav razum)
Mislite da nutricionisti žive od salate i nikada ne pojedu parče torte? Daleko od toga! Ali postoje namirnice koje stručnjaci za ishranu veoma retko stavljaju na svoj tanjir – i razlog nema veze sa dijetama, već sa zdravim razumom.
Gazirana pića, ultra-prerađena hrana, „fit“ proizvodi puni skrivenog šećera i industrijska peciva samo su neke od stvari koje nutricionisti izbegavaju. Ne zato što su savršeni, već zato što znaju kako takva hrana utiče na energiju, hormone, glad i raspoloženje.
A šta je sa zavisnošću od šećera? Da, ona postoji. Ali dobra vest je da se želja za slatkišima može pobediti bez mučenja i strogih zabrana.
Pročitajte i ovo: Ne možete da spavate, lome vam se nokti, a kosa opada?!
Male promene, pametni izbori i malo strpljenja mogu učiniti više za vaše zdravlje nego bilo koja popularna dijeta.
Prehrambena industrija nikada nije bila moćnija, a police supermarketa nikada punije proizvoda koji obećavaju zdravlje, energiju i vitku liniju. Ipak, stručnjaci za ishranu često donose sasvim drugačije odluke od onih koje diktiraju reklame i trendovi sa društvenih mreža. Zanimljivo je da nutricionisti ne žive na salatama, ne broje svaku kaloriju i ne zabranjuju sebi omiljene ukuse. Ali postoje određene namirnice koje veoma retko, ili gotovo nikada, ne biraju.
Pročitajte i ovo: Najbolji alkalni čistači organizma – biljni čajevi sa najizraženijim baznim karakterom
Razlog nije stroga disciplina, već razumevanje načina na koji hrana utiče na organizam, hormone, nivo šećera u krvi, osećaj gladi i dugoročno zdravlje.
Jedna od prvih stvari koje nutricionisti izbegavaju jesu zaslađena gazirana pića. Čak i kada ne sadrže šećer, veštački zaslađivači mogu održavati želju za slatkim ukusom i podsticati prejedanje. Klasični gazirani napici, s druge strane, predstavljaju pravu kalorijsku bombu bez ikakve nutritivne vrednosti.
Pročitajte i ovo: Hrana kao opsesija – Poremećaji u ishrani su složena mentalna oboljenja
Retko će posegnuti i za industrijskim pecivima, krofnama, lisnatim testima i kolačima prepunim trans masti, šećera i rafinisanog brašna. Ovakve namirnice brzo podižu nivo šećera u krvi, a zatim izazivaju pad energije, glad i želju za još hrane.
Nutricionisti nisu ljubitelji ni ultra-prerađenih proizvoda koji se reklamiraju kao „fit“, „light“ ili „bez masti“. Mnogi takvi proizvodi sadrže ogromne količine šećera, soli i aditiva. Jogurti sa ukusima, proteinske pločice, pahuljice za doručak i gotovi smutiji često su daleko od zdrave hrane.
Prerađene mesne prerađevine, poput viršli, salama i pašteta, takođe se nalaze na listi proizvoda koje stručnjaci ograničavaju. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da njihova redovna konzumacija može povećati rizik od pojedinih bolesti.
Pročitajte i ovo: Alkalizacija organizma – kiselo bazna ravnoteža
Posebno su oprezni i sa takozvanim „skrivenim šećerom“. Kečap, kupovni prelivi za salate, gotovi sosovi i mnoge namirnice koje ne doživljavamo kao slatke mogu sadržati značajne količine dodatog šećera.
To, međutim, ne znači da nutricionisti nikada ne pojedu parče torte ili omiljenu picu. Naprotiv. Njihova filozofija nije zabrana, već ravnoteža. Hrana ne treba da bude izvor stresa, već zadovoljstva i energije.
Kako se osloboditi zavisnosti od šećera
Stručnjaci upozoravaju da je šećer jedna od društveno najprihvaćenijih zavisnosti. Dobra vest je da se želja za slatkišima može postepeno smanjiti. Prvi korak jeste povećanje unosa proteina i vlakana, koji stabilizuju nivo šećera u krvi i produžavaju osećaj sitosti.
Pročitajte i ovo: Emocionalni ekvivalenti bolesti
Redovni obroci sprečavaju napade gladi, a dovoljan unos vode često smanjuje lažnu želju za slatkišima. Kvalitetan san i fizička aktivnost dodatno regulišu hormone gladi i sitosti. Važno je i ne zabranjivati sebi apsolutno sve slatko, jer upravo stroge zabrane često vode ka prejedanju.
Najzdraviji odnos prema hrani ne podrazumeva savršenstvo, već mudre izbore koje možemo održavati tokom celog života.
