Dati ljubavi prostora nije lako jer ona traži individualnost i raste tamo gde je čovek napustio sigurno tlo uhodanih društvenih pravila.
Ono što ljudi osećaju u odnosima u stvari je projekcija idealne ljubavi ili onoga kakva bi ona trebalo da bude, ali obično ljudi brzo napuste zanos jer shvataju da, u stvari, traže pažnju, a ne stvarnu ljubav.
Nekako bi ljudi hteli da budu u odnosu, ali bi isto tako učestvovali u društvenim obredima gde vlada korist i ego. Iako smo to puno puta čuli, ovde je bitno osetiti da kada se okrenete individualnosti i svojim kreativnim delovima sebe, potrebna je hrabrost jer hodati prema neistraženim delovima sebe ne ostavlja puno sigurnih puteva za povratak natrag.
Pročitajte i ovo: Kako da prepoznate panični napad – simptomi napada panike
Neki se izgube na tom putu, ali oni koji upoznaju taj deo sebe se vrate jer tada ljudi imaju potrebu da ono proživljeno i novo, što leži u Sopstvu ili unutrašnjosti, podele sa drugima. Obično ljudi to odbacuju na početku, ali kasnije počinju da prihvataju sadržaj jer ga prepoznaju kao deo vlastitog Sopstva kojeg su se bojali da prožive kroz svoj život.
Obično na putu individualizacije susretnemo dve gospođe, depresiju i nervozu.
Prvo se zaljubimo i proživimo svoju projekciju i onda kada se odnos slomi, nije otišla samo osoba već i verovanje za koje se smatralo da je to život. Iako nakon raskida počinjemo ponovo da učimo da hodamo, mislimo da smo raskinuli odnos zbog toga jer se nismo slagali, ali u stvari smo raskinuli jer smo voleli projekciju, a ne osobu.
Pročitajte i ovo: Brak vam je u krizi? Zbog ljubavi ili seksa?
Kada taj proces raskida ponovimo nekoliko puta, pojavi se nervoza, a onda i depresija. Većina o životu misli u pojmovima sreće i nesreće, ali ne vidimo ovu unutarnju pojavu, smatramo ove dve gospođe slučajnim susretima.
One ulaze u čoveka sve dublje jer se živi nestvarni život, dok ove dve gospođe traže stvarnost.
Ljubav ne dozvoljava ego projekcije, ali ego pokušava da ostane u njima jer one omogućavaju iluziju ljubavi u kojoj caruje egoizam.
Pročitajte i ovo: Vodič za muškarce kojima je neprijatno da prilaze ženama
Zato na Zapadu retko susrećete ljubav jer ljudi su se opredelili za površnost koja košta. Ona se zasniva na trošenju velikih resursa Zemlje, gde dolazi do opterećenosti narušavanja eko sistema, od mnogih putovanja, pa do kupovanja mnogih nepotrebnih stvari kao kompezacija neostvarenih emocija.
Danas Zapadnjak prođe pored ljubavi bez ikakvih problema, on nema emocionalnih kapaciteta, a pošto ih nije razvijao, ne prepoznaje osećajnost.
Pročitajte i ovo: Zavist – emocija sa dva lica – kad tuđi uspeh doživljavaš kao svoj neuspeh
Naime, od prevelikih sredstava za uživanje, osećaji su otupili, ali emocionalna očekivanja su velika, što stvara emocionalnu iluziju, pa su česte pojave u kojima gospođe nervoza i depresija predstavljaju stvarnost na Zapadu.
Pre ili kasnije, dve gospođe sustignu emocionalne prevarante koji sanjaju sliku ljubavi u kojoj partner dolazi i čini čuda, a druga strana je sama svetost kojoj bi svet trebalo da se klanja. Ovo je slika današnje ljubavi na Zapadu.
Pročitajte i ovo: Želite život iz bajke? Evo zašto ne uspevate da ga ostvarite!
Spomenute gospođe su fine, suptilno ulaze u dušu poput večne viroze i tamo ostaju do kraja života. U starosti ih vidimo u čangrizavim i nervoznim ljudima. Neproživljeni životi i neiživljene emocije se tada se vraćaju nazad kao ogledalo. Anima i Animus prvo odlaze u ekstroverziju, a onda se vraćaju kroz introverziju.
Pročitajte i ovo: Kako previše jake želje u odnosu postaju prečica do razočarenja
Upoznavanje suprotnosti je individualnost, ali što je veće upoznavanje, to je čovek sve svesniji i sposobniji za ljubav. Razotkriva lažne društvene obrede davanja kroz humanitarni rad, razna pomaganja drugima u kojima se zadovoljava osećaj krivice.
Zadovljavanje roditelja i društva nije davanje, već ga ljudi provode radi osećaja pripadnosti i straha da ne bi bili odbačeni od društva. Nema tu nikakve osećajnosti, to je niži oblik postojanja kojeg ljudi provode radi preživljavanja ili životarenja.
Pročitajte i ovo: Kojih se žena muškarci plaše? I zašto?
Kada se čovek individualizuje, onda lako pronalazi način za davanje ljubavi, dok ljudi koji čekaju ljubav ili su nezadovoljni što nemaju nikoga, duboko u sebi preziru individualnost.
Sa individualcima se ljudi ne druže jer oni su kao ogledalo, jako zanimljivi, ali nekako im se ne prilazi, oni ne učestvuju u obredima, u njima ljudi vide odbačenost, dok upravo u odbačenosti se pronalazi individualnost.
Pročitajte i ovo: Do stvarnog odnosa rušenjem slike idealnog partnera na pijedestalu
Individualci puno rade na sebi ili svom izrazu jer ih unutarnji proces tera na rad. Iznutra vode borbu i dinamičan život i ne mogu da stanu da rade.
Zbog toga je u individualnosti ljubav stvarna, primećuje se, a skrivena je od većine jer kako da se ljubav prikazuje u ego projekcijama u kojima vlada pir samoljublja?
Pročitajte i ovo: Zašto je bitno proći kroz tugovanje zbog gubitka voljene osobe i kako teče proces?
Lepota koja slavi pir samoljublja ne vidi stvarnu lepotu, ali kroz mnoge pirove puno je praznine i želje da se upozna stvarna ljubav, ali pogrešan način života stvori toliko hedonističkih navika i kruto srce koje ne može da vidi ono što se neguje van svetla pozornice.
Pročitajte i ovo: Lepota se ne oprašta
Ko je negovao tišinu i tajnu veštinu ljubavi, taj zna da je prošao ponore i hladne predele duše i pustinjske samoće brušenja dijamanta. To je veština koja nije zanimljiva jer nema spoljne prijemčivosti javnosti, već unutarnji osećaj koji se deli samo sa onima koji razumeju.
