Ebi: dvadesetosmogodišnjakinja. Živi u strahu da će izgubiti muža.

Prvo što mi je Ebi rekla o sebi bilo je da joj je otac umro dok je bila dete.

Ebi: Imala sam sedam godina kad se to desilo. Doživeo je srčani napad na poslu. Zaista mi je bolno da ovo priznam, ali ostala su mi samo mutna sećanja na njega. I fotografije, naravno. Bio je krupan i drag. Mnogo me je grlio. Pošto je umro, stajala bih pored prozora i čekala da dođe kući. (Zaplače.) Valjda jednostavno nisam mogla da prihvatim da se to dogodilo. Nikad neću zaboraviti osećaj koji sam imala dok sam ga čekala kraj prozora.

Terapeut: Imate li i sada ponekad taj osećaj?

Ebi: Da, imam ga i sad. Tako se osećam kad moj muž ode.

Ebi i Kurt, njen muž, imaju probleme zbog Kurtovih čestih poslovnih putovanja. Svaki put kad on ode na poslovni put, Ebi se veoma uzruja.

Ebi: Uvek nastane scena. Ja zaplačem, pa on pokuša da me uteši, ali nikad ne uspe. Dok je na putu, polovinu vremena sam prestrašena, a polovinu vremena plačem. Osećam se veoma usamljeno.

Kad se vrati, budem jako ljuta na njega usled svega što sam prošla zbog njegovog odsustva. U tome je ironija cele priče. Kad Kurt najzad dođe kući, budem toliko besna da ne želim čak ni da ga vidim.

Kurt je počeo da se pribojava dolaska kući. Ebi ga uz to prečesto zove telefonom dok je odsutan. Jednom ga je naterala da prekine važan poslovni sastanak samo zato što je htela da mu čuje glas.

Patrik: tridesetpetogodišnjak. Oženjen je ženom koja često ulazi u tajne veze sa drugim muškarcima.

Patrik se nije suočavao s tako krupnim gubicima u životu. Njegova priča je više priča o stalnom gubitku, prisutnom iz dana u dan. Sve do Patrikove osme godine, njegova majka je bila alkoholičarka.

Patrik: Kad joj je bilo najgore, otišla bi da loče. Ne bi se vraćala po dva-tri dana. Nikad nisam bio siguran hoće li se vratiti.

Čak i u najboljim trenucima, kad bi se opijala kod kuće, nije bila tu kada mi je bila potrebna. Bez obzira na to da li je bila kod kuće ili ne, ako je pila, bio sam sâm.

Patrik je u braku s Fransin, ženom koja je bila u nekoliko tajnih veza sa drugim muškarcima. Stalno obećava kako će prestati da ga vara i da će mu biti verna, ali ne održava obećanje. Odlazi od kuće s nekim od brojnih izgovora i tvrdnjom da je nedužna, a Patrik zna da ga ponovo laže.

Još pre nego što je započeo terapiju, Patrik je primetio sličnost između onoga što oseća sada, dok čeka svoju ženu da se vrati kući, i onoga što je osećao kao dete dok je čekao majku.

Patrik: Pitam se o tome. Iako Fransin ne pije, ponovo prolazim kroz sve ono što sam prolazio s majkom. Ne razumem to. Čekam da se Fransin vrati kući i u meni je isti onaj osećaj samoće.

Lindzi: tridesetdvogodišnjakinja. Uskače iz veze u vezu i nikako da se skrasi.

Naš prvi utisak o Lindzi bio je da je dopadljiva i žestoka. Većini ljudi treba vremena da nam se dopadnu, ali to nije bio slučaj s Lindzi. Veoma brzo smo se emotivno povezali s njom. Posle samo nekoliko seansi, imali smo utisak da smo godinama njeni terapeuti.

Lindzi nam je na prvoj seansi rekla zašto je došla:

Lindzi: Volela bih da mogu da nađem onog pravog muškarca, muškarca za kog ću se udati i sa kojim ću ostati zauvek, ali čini mi se da se to nikad ne događa.

Terapeut: Šta se događa umesto toga?

Lindzi: Idem od muškarca do muškarca.

Lindzine veze su turbulentne. Ona se vezuje veoma žestoko, veoma brzo. Oseća strah, ali se potpuno predaje. Ponekad, čak i u prvim nedeljama veze Lindzi izjavljuje ljubav, želi da svaki trenutak provede s muškarcem i govori kako želi s njim da provede večnost. U stvari, ona većinu muškaraca uplaši i otera od sebe jer prerano daje previše.

Lindzi je strastvena. Uvek je imala osećanja intenzivnija od onih kod prosečnog čoveka. U ljubavnim vezama potpuno gubi razum i gubi se u emocijama. Čim se muškarac makar malo udalji od nje, ona počne da ga optužuje kako želi da je ostavi. I testira ga, želeći da vidi koliko daleko može da ode pre nego što će je ostaviti, katkad zbog nečeg sasvim neobičnog. Jednom je, na primer, otišla na rođendansku zabavu svog momka, a sa nje otišla sa drugim muškarcem.

Kad se veza okonča i Lindzi ostane sama, muče je dosada i osećaj praznine. Počnu da je obuzimaju negativna osećanja, pa hrli u sledeću vezu. Njene veze su kratke i uvek je na kraju muškarac ostavi. Uostalom, svi muškarci su je ostavili.

Upitnik za životnu zamku Napuštanje

Ovaj upitnik će izmeriti snagu vaše životne zamke Napuštanje. Odgovorite na stavke koristeći navedenu skalu. Ocenite svaku stavku na osnovu toga kako se osećate ili ponašate u globalu tokom svoga odraslog doba.

Ako ima mnogo varijacija tokom različitih perioda vašeg odraslog doba, više se, u ocenjivanju stavki, fokusirajte na poslednju godinu-dve u ocenjivanju stavki.

Ključ za ocenjivanje

1 Potpuno netačno me opisuje.

2 Uglavnom netačno me opisuje.

3 Malo više tačno nego netačno me opisuje.

4 Umereno tačno me opisuje.

5 Uglavnom tačno me opisuje.

6 Savršeno me opisuje.

Ako imate ijednu peticu ili šesticu u ovom upitniku, ova životna zamka se, možda, ipak odnosi na vas iako vam je ukupni rezultat nizak.

Osećaj napuštenosti

Imate bazično uverenje kako ćete izgubiti ljude koje volite i kako ćete zauvek biti emocionalno izolovani. Bilo da će ti ljudi umreti, oterati vas od sebe ili vas napustiti, nekako osećate da ćete ostati sami. Očekujete kako ćete biti napušteni i kako će to trajati zauvek. Verujete da nikad nećete vratiti osobu koju ste izgubili. U dubini duše osećate da vam je sudbina da živite život potpuno sami.

Patrik: Ponekad kad vozim, ili u nekoj sličnoj situaciji, dođe mi ta misao. Znam da će me Fransin na kraju napustiti. Zaljubiće se u nekog od tih tipova i to će biti to. A meni će ostati samo praznina.

Ova životna zamka vam daje utisak da ste beznadežni u ljubavi. Verujete da su, ma koliko dobro sve izgledalo, vaše veze osuđene na propast.

Teško vam je da poverujete da će ljudi biti uz vas kada su vam potrebni – i da su na neki način i dalje uz vas čak i kad su odsutni. Većinu ljudi ne brinu kratka razdvajanja od voljenih. Znaju da će veza preživeti to razdvajanje i ostati netaknuta. Međutim, u životnoj zamci Napuštanje takva sigurnost ne postoji.

Kako Ebi kaže: „Kad god vidim da Kurt izlazi na vrata, imam osećaj da se nikad neće vratiti.”

Želite da se previše grčevito držite za ljude i neumesno se ljutite ili plašite mogućnosti bilo kakvog razdvajanja, ma koliko kratko ono bilo. Naročito u ljubavnim vezama osećate emocionalnu zavisnost od druge osobe i strahujete od gubitka te intimne povezanosti.

Napuštanje je obično preverbalna životna zamka: nastaje u prvim godinama života, pre nego što dete savlada govor.

(Ebi je izuzetak. Njena životna zamka je nastala kasnije, u sedmoj godini života, kad joj je umro otac. Zato njena životna zamka nije toliko teška koliko bi inače bila.)

U većini slučajeva, Napuštanje nastane rano, pre nego što dete ume da upotrebi reči kojima bi opisalo šta se dešava. Zato čak ni u odraslom dobu možda nema misli povezanih sa doživljajem ove životne zamke.

Međutim, ako pokušate da govorite o tom doživljaju, reći ćete nešto kao: „Potpuno sam sâm”, „Nemam nikoga uza se.”

Budući da ova životna zamka nastaje veoma rano, ona ima ogromnu emocionalnu snagu. Osoba koja je u teškoj životnoj zamci Napuštanje i na najkraća razdvajanja reaguje osećanjima napuštenog detenceta.

Okidači životne zamke Napuštanje su prvenstveno intimni odnosi. Ona možda nije očigledna u grupama ili u površnim odnosima. Razdvajanje od voljene osobe je najmoćniji okidač.

Međutim, razdvajanja ne moraju da budu stvarna da bi pokrenula životnu zamku, niti moraju da se dogode na fizičkom nivou. Ako ste u životnoj zamci Napuštanje, preosetljivi ste, pa često bezazlene primedbe tumačite kao nečiju nameru da vas napusti.

Najsnažniji okidači su stvarni gubitak ili razdvajanje – razvod, nečije preseljenje ili odlazak, smrt – ali okidači su često i mnogo sitniji događaji.

Često se osećate emocionalno napušteno. Možda se vaš supružnik ili ljubavni partner ponaša kao da mu je dosadno, možda je trenutno zaokupljen mislima, ili više pažnje poklanja nekoj drugoj osobi nego vama.

Ili možda vaš ljubavnik ili supružnik predlaže plan koji predviđa da kratak period provedete razdvojeni. Bilo šta što vam deluje kao razdvojenost može pokrenuti životnu zamku čak i kad to nema nikakve veze sa stvarnim gubitkom i napuštanjem.

Lindzi je, na primer, jednom iznenada otišla sa zabave jer njen momak nije obratio pažnju na njenu opasku.

Lindzi: Greg i ja smo bili za stolom na zabavi, razgovarao je sa ženom koja je sedela pored njega i nije čuo šta mu govorim. Ustala sam i otišla. Osećala sam se potpuno skrhano. Kad me je sutradan nazvao, besnela sam zbog toga.

Terapeut: Šta vas je to toliko uzrujalo?

Lindzi: Videla sam i ranije kako gleda u tu ženu. Bila sam sigurna da ga je privukla.

Grega, koji nije čak ni čuo Lindzinu opasku, njena preterana reakcija je, naravno, zbunila. Taj događaj ga je dodatno uverio da Lindzi nije prava osoba za njega. Na kraju ju je ostavio (što je Lindzi otpočetka i znala ).

Krug Napuštanja

Kada se životna zamka jednom pokrene, pod uslovom da razdvojenost potraje dovoljno dugo, doživljaj prolazi kroz krug negativnih emocija: strah, tugu i ljutnju. To je Krug Napuštanja. Ako ste u toj životnoj zamci, prepoznaćete ga.

Najpre vas obuzme osećaj panike kao da ste dete ostavljeno samo, recimo, u supermarketu, i privremeno ne možete da nađete majku. Osećate se izbezumljeno i pitate: „Gde je ona, potpuno sam sâm, izgubljen sam.”

Vaša anksioznost može da naraste do nivoa panike i može da potraje satima, čak i danima. No, ako anksioznost potraje dovoljno dugo, ona prolazi. Nakon nekog vremena anksioznost popusti i ustupi mesto prihvatanju da je ta osoba otišla.

Zatim doživljavate tugu zbog svoje usamljenosti kao da nikad nećete vratiti tu osobu koju ste izgubili. Ta tuga može da preraste u depresiju.

I naposletku, posebno kad se ta osoba vrati, ljutite se na nju zato što vas je napustila, i na sebe što vam je toliko potrebna.

Dve vrste napuštanja: Napuštanje zasnovano na zavisnosti i Napuštanje zasnovano na nestabilnosti ili gubitku

Postoje dve vrste napuštanja i potiču iz dveju različitih sredina u ranom detinjstvu.

Prva potiče iz sredine koja je previše sigurna i prezaštićena. Ova vrsta predstavlja kombinaciju životnih zamki Napuštanje i Zavisnost.

Druga vrsta potiče iz sredine koja je emocionalno nestabilna. Niko nije bio tu kada je detetu to bilo potrebno.

Mnogi ljudi, koji su u životnoj zamci Zavisnost, takođe su i u životnoj zamci Napuštanje. U stvari, teško je zamisliti osobu koja je u životnoj zamci Zavisnost, a nije u životnoj zamci Napuštanje.

Ljudi koji su u životnoj zamci Zavisnost uvereni su kako ne mogu da opstanu sami. Potrebna im je snažna figura koja će da ih vodi i usmerava kroz aktivnosti svakodnevnog života. Potrebna im je pomoć. Ebi je primer osobe koja je u obema navedenim životnim zamkama.

Terapeut: Šta zamišljate da bi bilo s vama kad biste stvarno izgubili Kurta?

Ebi: Ne znam. Jednostavno ne bih mogla da se borim bez njega. Ne bih mogla da živim. Ne mogu da zamislim svoj život bez njega.

Terapeut: Da li biste bili u stanju da opstanete – da jedete, da se oblačite, da imate krov nad glavom?

Ebi: Ne. Ne mogu da funkcionišem na svetu sama. (Pauza.) Mislim, verujem da bih umrla bez njega.

Ako verujete da vam život zavisi od druge osobe, onda je mogućnost gubitka te osobe zastrašujuća. Svako koga muči snažna životna zamka Zavisnosti zasigurno će imati problema i sa Napuštanjem.

Međutim, obrnuto nije tako. Mnogi ljudi su duboko zaglibljeni u zamci Napuštanje, a nemaju problem sa Zavisnošću.

Pripadaju drugom tipu, čija životna zamka je proistekla iz nestabilnosti detetove emocionalne povezanosti s ljudima koji su mu najprisniji – sa majkom, ocem, sestrama i braćom i bliskim prijateljima.

I Patrik i Lindzi se boje da ih ne napuste ljudi koje vole, ali mogu samostalno da funkcionišu. Na neki način su zavisni od roditelja, ali to je pre emocionalna nego funkcionalna zavisnost.

Ako je vaša životna zamka proistekla iz nestabilnosti, onda to znači da ste doživeli emocionalnu povezanost, a zatim ste je izgubili. Nepodnošljivo vam je da budete razdvojeni od ljudi koje volite zbog toga kako se osećate bez njih.

To je pitanje osećanja povezanosti sa ostatkom čovečanstva. Kad se ta povezanost izgubi, bačeni ste u ništavilo.

Lindzi: Pošto me je Greg napustio, bila sam potpuno sama. Osećala sam ga tu oko sebe, kao bol. Jednostavno nije bilo ničeg.

Potrebni su vam drugi ljudi da biste se osećali umireno. Ovo se razlikuje od napuštanja zasnovanog na zavisnosti, gde vam je potreban neko ko će brinuti o vama kao što je detetu potreban roditelj. U jednom slučaju tražite usmeravanje, vođ­stvo i pomoć, a u drugom slučaju – negu i pažnju, ljubav i osećaj emocionalne povezanosti.

Postoji još jedna razlika: zavisni ljudi često imaju nekolicinu ljudi u rezervi, u slučaju da njihova glavna osoba ode. Imaju nekog ko je odmah na raspolaganju i može da zauzme mesto te osobe ili nađu nekog novog i brzo formiraju drugi zavisan odnos.

Malo koji usamljen čovek ima zavisnost ispod površine. Zavisni ljudi ne trpe usamljenost. Većina zavisnih ljudi je vrlo talentovana za pronalaženje nekog ko će se starati o njima. Idu od čoveka do čoveka i retko između toga prođe više od mesec dana.

Ovo nužno ne važi za ljude koji strahuju od emocionalnog napuštanja. Oni mogu dugo da budu sami. Mogu da se povuku iz prisnih odnosa zbog povređenosti ili iz straha da ne budu ponovo povređeni.

Već su se kao deca suočili sa usamljenošću i znaju da mogu da je prežive. Usamljenost nije problem. Razoran je proces gubitka. To je posedovanje te povezanosti, a zatim njen gubitak i ponovno vraćanje u usamljenost.