Osećaš li da si stalno pod pritiskom, a ne znaš zašto? Možda tvoj nemir ne dolazi spolja, već iz tvoje svakodnevne rutine.
Često su to najčešći gestovi koji utiču na mentalnu ravnotežu: evo 7 navika koje pogoršavaju anksioznost (i kako ih rešiti).
Pročitajte i ovo: Emotivno nedostupni muškarci – tako blizu, a tako daleko
Anksioznost se nikada ne pojavljuje niotkuda: često su upravo neke navike koje pogoršavaju anksioznost, ponavljane svaki dan, a da toga niste ni svesni, te koje je čine jačom i težom za upravljanje.
Od brze kafe do kompulsivnog obavljanja više zadataka istovremeno, mali gestovi koji deluju bezopasno na kraju podstiču taj stalni osećaj uznemirenosti koji tako dobro poznajemo.
Pročitajte i ovo: Kako da dosegnemo ličnu sreću?
Dobre vesti? Njihovo prepoznavanje je već prvi korak ka prekidanju ciklusa i pronalaženju više smirenosti, fokusa i ravnoteže u našim danima.
Previše kafe (i drugih stimulansa)
Šoljica kafe može izgledati kao nevin saveznik koji će vam pomoći da prebrodite dan, ali kada nagomilate tri, četiri ili više, efekti postaju očigledni: palpitacije, tremor, nervoza. Svi simptomi koji podsećaju na simptome anksioznosti i na kraju je pojačavaju. Nije samo kofein taj koji utiče na vas: energetska pića i veoma jaki čajevi takođe doprinose povećanju nivoa adrenalina u krvi.
Pročitajte i ovo: Zašto ostavljamo one koje volimo?
Ograničavanje količina i naizmenično korišćenje blažih pića može napraviti veliku razliku u smanjenju naleta uznemirenosti.
Beskonačno skrolovanje na društvenim mrežama
Među navikama koje pogoršavaju anksioznost je automatski gest: otvaranje pametnog telefona i gubljenje u minutima, ponekad i satima, neprekidnog skrolovanja. Ali stalno bombardovanje slikama, vestima i društvenim poređenjima ne ostavlja beg za um, koji ostaje hiperstimulisan. Ne shvatajući to, osećamo se anksioznije, neadekvatnije ili preopterećenije informacijama.
Pročitajte i ovo: Kako dolazi do devijacije energije kod depresivnih stanja?
Ne morate da eliminišete društvene mreže: samo odvojite određeno vreme za njihovo korišćenje i dajte sebi oflajn trenutke za opuštanje.
Preskakanje obroka (ili neuredno jedenje)
Svi odlažemo obroke zbog nedostatka vremena, ali redovno to radimo je greška koja pogoršava anksioznost. Kada nivo šećera u krvi padne prenisko, pojavljuju se simptomi poput slabosti, ubrzanog otkucaja srca i vrtoglavice, veoma slični onima kod napada anksioznosti. Nasuprot tome, preteški obroci mogu usporiti varenje i povećati osećaj uznemirenosti.
Pročitajte i ovo: Kako emocije utiču na stvaranje bolesti?
Održavanje uravnotežene i redovne rutine ishrane je neophodno za stabilizaciju tela i uma.
Malo (ili loše) spavanja
San je prirodni melem protiv stresa. Kada ga nema dovoljno, mozak postaje podložniji brizi i manje sposoban da upravlja emocijama. Oni koji pate od anksioznosti često upadaju u začarani krug: uznemirenost sprečava san, a nedostatak odmora ih čini još anksioznijim.
Pročitajte i ovo: Zašto volimo one koji vole samo sebe?
Učenje zaštite kvaliteta sna, uz redovne rasporede spavanja, prigušeno osvetljenje i neke opuštajuće večernje navike, jedan je od najefikasnijih načina da se prekine ovaj ciklus.
Kontinuirano obavljanje više zadataka istovremeno
Raditi previše stvari odjednom može izgledati kao strategija za veću produktivnost, ali zapravo povećava mentalni stres. Um, primoran da prelazi sa jednog zadatka na drugi bez pauze, brže se umara i gubi koncentraciju. Rezultat je stalni osećaj pritiska koji podstiče anksioznost.
Pročitajte i ovo: Karma i tajne ljubavi
Usporavanje, davanje prioriteta jednom zadatku u isto vreme i uzimanje kratkih, ali redovnih pauza može učiniti vaš dan mnogo manje haotičnim iskustvom.
Beskonačno razmišljanje
Jedno od najpodmuklijih ponašanja koje pogoršava anksioznost je preterano razmišljanje: stalno ponavljanje grešaka, prošlih izjava ili budućih situacija koje ne možemo kontrolisati. Ova mentalna petlja crpi energiju i drži um zaglavljenim na negativnim scenarijima.
Pročitajte i ovo: Zašto biramo pogrešne partnere?
Vežbanje prepoznavanja ovih misli i njihovo prekidanje praktičnom aktivnošću, kao što je šetnja, telefonski poziv prijatelju, nekoliko minuta vođenja dnevnika, pomaže da se pažnja vrati na sadašnjost i smanji uznemirenost.
Uvek kažete da (čak i kada ne želite)
Među navikama koje pogoršavaju anksioznost je prihvatanje svačijih zahteva, čak i po cenu žrtvovanja sopstvene dobrobiti. Uvek govoriti da iz straha od razočaranja drugih dovodi do nagomilavanja obaveza, odgovornosti i napetosti. Vremenom, teret postaje nepodnošljiv i anksioznost raste.
Pročitajte i ovo: Možemo li da volimo dve osobe u isto vreme?
Učenje postavljanja jasnih granica i izgovaranje nekoliko „ne“ kada je to potrebno je čin brige o sebi, a ne sebičnosti.
