Prvi put prikazane promene u mozgu tokom menstruacije!

Prvi put, naučnici su pokazali strukturne promene u celom mozgu tokom menstruacije. Konstantne promene nivoa hormona koji vode menstrualni ciklus ne utiču samo na reproduktivnu anatomiju. Oni takođe preoblikuju mozak, a nova studija nam je dala uvid u to kako se taj proces dešava.

Predvođen neuronaučnicama Elizabet Rizor i Viktorijom Babenko sa Kalifornijskog univerziteta Santa Barbara, tim istraživača je pratio 30 žena tokom menstrualnog ciklusa. Detaljno su dokumentovali strukturne promene koje se dešavaju u mozgu kako hormonski nivoi fluktuiraju.

Rezultati, koji tek treba da budu recenzirani, sugerišu da strukturne promene u mozgu tokom menstruacije možda nisu ograničene isključivo na regione povezane sa menstrualnim ciklusom.

„Ovi rezultati ukazuju na istovremene promene u ljudskoj mikrostrukturi bele mase i debljini korteksa koje se poklapaju sa hormonskim ritmovima vođenim menstrualnim ciklusom”, pišu istraživači i dodaju: „Snažni efekti interakcije između mozga i hormona možda nisu ograničeni na klasično poznate regione receptora hipotalamusa-hipofize-gonadalne osovine (HPG).

Svaka zdrava žena će tokom života imati oko 450 menstruacija, tako da bi bilo korisno znati što više različitih efekata koje mogu imati na funkcionisanje mozga i tela uopšte.

Međutim, iako je to nešto što se dešava polovini svetskog stanovništva tokom pola života, istraživanja su donekle izostala. Većina istraživanja o hormonskom efektu na mozak bila je fokusirana na moždanu komunikaciju tokom kognitivnih zadataka, a ne na same moždane strukture.

„Ciklične fluktuacije u hormonima ispoljavaju moćne bihevioralne, strukturne i funkcionalne efekte kroz delovanje na centralni nervni sistem sisara“, primećuju Rizor, Babenko i njihov tim i naglašavaju da se ipak vrlo malo zna o tome kako ove fluktuacije menjaju strukturne čvorove i informacione puteve ljudskog mozga.

Utvrđeno je da se mikrostruktura bele mase – mreže neuronskih vlakana koje prenose informacije između regiona sive mase – menja sa hormonskim promenama, uključujući uticaj koji nose pubertet, upotreba oralne kontracepcije, hormonske terapije…

Tim stručnjaka je obavio snimanje uz magnetnu rezonancu svojih ispitanika tokom tri menstrualne faze: menstruacije, ovulacije i srednje lutealne. U vreme svakog od ovih skeniranja, istraživači su takođe merili nivoe hormona učesnika.

Uticaj na sivu, belu masu i cerebrospinalnu tečnost

Rezultati istraživanja su pokazali da se, kako hormoni fluktuiraju, tako se menjaju i zapremine sive i bele mase, kao i zapremina cerebrospinalne tečnosti.

Konkretno, neposredno pre ovulacije, kada se povećavaju nivoi hormoni 17 beta-estradiola i luteinizirajućeg hormona, mozak učesnica pokazao je promene bele mase što sugeriše brži prenos informacija.

Folikul koji raste pre ovulacije, i pomaže u stimulaciji folikula jajnika, bio je povezan sa debljom sivom masom.

Progesteron, koji raste nakon ovulacije, bio je povezan sa povećanjem tkiva i smanjenom zapreminom cerebrospinalne tečnosti.

Šta to znači za rad i uticaj mozga sa takvim izmenama za sada nije poznato, ali istraživanje postavlja temelje za buduće studije, a možda i razumevanje uzroka neobičnih ali teških problema mentalnog zdravlja povezanih sa menstruacijom.

„Uprkos tome što sada nemamo izveštaje o funkcionalnim posledicama ili korelacijama strukturnih promena mozga, naši nalazi mogu imati implikacije na hormonske promene u ponašanju i spoznaji”, pišu istraživači.

„Istraživanje odnosa mozga i hormona je neophodno da bi se razumelo funkcionisanje ljudskog nervnog sistema na dnevnoj bazi, tokom perioda tranzicije hormona i tokom celog ljudskog životnog veka“, istakao je tim naučnika.