Predvođen neuronaučnicama Elizabet Rizor i Viktorijom Babenko sa Kalifornijskog univerziteta Santa Barbara, tim istraživača je pratio 30 žena tokom menstrualnog ciklusa. Detaljno su dokumentovali strukturne promene koje se dešavaju u mozgu kako hormonski nivoi fluktuiraju.

Pročitajte i ovo: Rušimo mitove, razbijamo predsrasude o – PENISU 

Rezultati, koji tek treba da budu recenzirani, sugerišu da strukturne promene u mozgu tokom menstruacije možda nisu ograničene isključivo na regione povezane sa menstrualnim ciklusom.

„Ovi rezultati ukazuju na istovremene promene u ljudskoj mikrostrukturi bele mase i debljini korteksa koje se poklapaju sa hormonskim ritmovima vođenim menstrualnim ciklusom”, pišu istraživači i dodaju: „Snažni efekti interakcije između mozga i hormona možda nisu ograničeni na klasično poznate regione receptora hipotalamusa-hipofize-gonadalne osovine (HPG).

Pročitajte i ovo: Može li se reći kakav je neko u krevetu samo gledajući mu lice? 

Svaka zdrava žena će tokom života imati oko 450 menstruacija, tako da bi bilo korisno znati što više različitih efekata koje mogu imati na funkcionisanje mozga i tela uopšte.

Pročitajte i ovo: Zašto je gledanje jedno drugog kako masturbirate najbolja lekcija o seksu koju ćete ikad imati

Međutim, iako je to nešto što se dešava polovini svetskog stanovništva tokom pola života, istraživanja su donekle izostala. Većina istraživanja o hormonskom efektu na mozak bila je fokusirana na moždanu komunikaciju tokom kognitivnih zadataka, a ne na same moždane strukture.

„Ciklične fluktuacije u hormonima ispoljavaju moćne bihevioralne, strukturne i funkcionalne efekte kroz delovanje na centralni nervni sistem sisara“, primećuju Rizor, Babenko i njihov tim i naglašavaju da se ipak vrlo malo zna o tome kako ove fluktuacije menjaju strukturne čvorove i informacione puteve ljudskog mozga.

Pročitajte i ovo: Seks kroz decenije i kada je najbolji – u 20-im, 30-im, 40-im ili 50-im?

Utvrđeno je da se mikrostruktura bele mase – mreže neuronskih vlakana koje prenose informacije između regiona sive mase – menja sa hormonskim promenama, uključujući uticaj koji nose pubertet, upotreba oralne kontracepcije, hormonske terapije…

Pročitajte i ovo: OBREZAN ILI NEOBREZAN: Šta svaka žena treba da zna

Tim stručnjaka je obavio snimanje uz magnetnu rezonancu svojih ispitanika tokom tri menstrualne faze: menstruacije, ovulacije i srednje lutealne. U vreme svakog od ovih skeniranja, istraživači su takođe merili nivoe hormona učesnika.

Uticaj na sivu, belu masu i cerebrospinalnu tečnost

Rezultati istraživanja su pokazali da se, kako hormoni fluktuiraju, tako se menjaju i zapremine sive i bele mase, kao i zapremina cerebrospinalne tečnosti.

Konkretno, neposredno pre ovulacije, kada se povećavaju nivoi hormoni 17 beta-estradiola i luteinizirajućeg hormona, mozak učesnica pokazao je promene bele mase što sugeriše brži prenos informacija.

Pročitajte i ovo: Evo 10 najčešćih seksualnih fantazija žena i kako da ih sprovedete u delo

Folikul koji raste pre ovulacije, i pomaže u stimulaciji folikula jajnika, bio je povezan sa debljom sivom masom.

Progesteron, koji raste nakon ovulacije, bio je povezan sa povećanjem tkiva i smanjenom zapreminom cerebrospinalne tečnosti.

Šta to znači za rad i uticaj mozga sa takvim izmenama za sada nije poznato, ali istraživanje postavlja temelje za buduće studije, a možda i razumevanje uzroka neobičnih ali teških problema mentalnog zdravlja povezanih sa menstruacijom.

Pročitajte i ovo: Moj partner želi da masturbiram pred njim: Kako da to uradite 

„Uprkos tome što sada nemamo izveštaje o funkcionalnim posledicama ili korelacijama strukturnih promena mozga, naši nalazi mogu imati implikacije na hormonske promene u ponašanju i spoznaji”, pišu istraživači.

Pročitajte i ovo: Kako da zaustavite preuranjenu ejakulaciju 

„Istraživanje odnosa mozga i hormona je neophodno da bi se razumelo funkcionisanje ljudskog nervnog sistema na dnevnoj bazi, tokom perioda tranzicije hormona i tokom celog ljudskog životnog veka“, istakao je tim naučnika.