Konačno se bioskop vratio punim kapacitetom i evo naše rang-liste najboljih filmova u 2022.

Naša rang lista najboljih filmova godine se vraća: posle nekoliko melanholičnih sezona u najmanju ruku, u kojima su se odsustvo ili prekidi otvaranja bioskopa osetili i na strani produkcije i na strani javnosti, 2022. bila je pozornica za postepen povratak u bioskop kakav je bio pre pandemije.

Bilo je mnogo zanimljivih izdanja ove godine, od umetničkih filmova Triangle of Sadness Rubena Östluda i Bears Don’t Exist Jafara Panahija, do više pop naslova kao što su Top Gun: Maverik i Betmen.

Dok čekamo poslednje decembarske naslove, kao što je dugo očekivani Osam planina (The eight mountains) prema romanu Paola Konjetija sa Alesandrom Borgijem i Lukom Marinelijem (koji je izašao 22. decembra), mislimo da je došlo vreme da završimo prošlu godinu i da sumiramo – ok, nije rangiranje, više je brojni podijum – koji su nam filmovi ostavili najbolji utisak.

Dakle, evo najboljih filmova 2022. godine, onih koje bi, po našem mišljenju, trebalo pogledati ako još niste.

Licorice Pizza, Pol Tomas Anderson

Objavljen u bioskopima u martu 2022., najnoviji film PT Andersona već je vidljiv u strimingu na Prime Video. Fernando Valley, 1970-te: Geri Valentin (Kuper Hofman), preduzimljivi srednjoškolac sa izvesnim uspehom kao glumac, upoznaje Alanu Kejn (Alana Haim) u školi.

Njih dvoje započinju strastveno prijateljstvo, koje se ubrzo pretvara u osećaj zbunjeniji i dublji nego što je bilo ko od njih mogao da očekuje.

Filmove PT Andersona je mnogo lepše videti nego ispričati, pa tako i ovaj njegov mali dragulj, koji će naći posebno mesto u vašim kulturnim događajima godine.

Belfast, Kenet Brana

Nominovan za 7 Oskara, od kojih je osvojio jedan za najbolji originalni scenario, Belfast se dešava u irskom gradu kasnih 1960-ih.

Protagonisti su mladi Badi i njegova radnička porodica, koji žive u burnom mešovitom kvartu grada, u kojem žive i katolici i protestanti. Dok nesuglasice između dve frakcije postaju sve ogorčenije, dečakova porodica, protestantska, pokušava da izbegne nevolje, sa strepnjom iščekujući povratak oca, stolara koji radi u Londonu.

Snimljen crno-belo, Branin film igra na veštinu svojih izvođača – od Džudi Denč do Džejmija Dornana, prolazeći kroz mali Džud Hil – i na rediteljevu sentimentalnu privrženost gradu u kojem je rođen i odrastao i koji mu je usadio samu poseban ukus i smisao za humor.

Elvis, Baz Lurman

Ljubitelji Baza Lurmana – ali i ostali, naravno – ne mogu da ne zavole ovaj nesporni dokaz njegovog rediteljskog umeća.

Zaljubljenik u reinterpretaciju velikih pop fenomena u veoma ličnom filmskom ključu, reditelj Romea + Julije i Mulen Ruža, ovoga puta se posvećuje liku „kralja” roka Elvisa Prislija, ponavljajući dve parabole, uzlaznu i silaznu, koji je karakterisao njegov život. Međutim, on poverava priču glasu i liku pukovnika Toma Parkera, koga igra Tom Henks: umu iza svakog koraka pop zvezde, njegovom menadžeru i velikom pripovedaču.

Film je živopisan, seksi i pun muzike u najboljoj Lurmanovoj tradiciji. Elvisovo lice i pokreti povereni su Ostinu Batleru, koji je apsolutna bomba.

The Menu, Mark Milod

Film Marka Miloda (Succession ) je nesumnjivo jedan od najoriginalnijih naslova – posebno za najzahtevnija bioskopska nepca – objavljenih ove godine.

Protagonistkinja je „kraljica šaha“ Anja Tejlor-Džoj, koja igra misterioznu mladu ženu Margo, koju je pozvao njen opsesivno-gurmanski dečko Tejlor (Nikolas Holt), u veoma prestižan i izolovan – u smislu da se nalazi na privatnom ostrvu – restoran kuvara Slovika (Ralph Fiennes). Dok dečko halapljivo konzumira sve što mu se donese, Margot deluje prilično nezainteresovano, izazivajući gnev kuvara. Čovekov temperament je, međutim, samo vrh jednog izuzetno neprijateljskog mesta, između filmskih zvezda, finansijskih magnata i opsesivnih gastronomskih poznavalaca. Situacija koja se ubrzo degeneriše, otkrivajući se u svoj strašnoj istini o njemu.

Meni je savršeno ispričan i postavljen film koji ne možete propustiti ako želite da vidite zaista jedinstveni horor.

Triangle of Sadness, Ruben Ostlud

Želite da vidite nešto prilično ludo? Triangle of Sadness je film za vas: satirični izlet u svet privilegija, koji se u početku igra na luksuznom krstarenju gde nekoliko superbogataša provodi odmor uz zvuk mora, obilje alkohola, gurmanskih jela, bizarnih zahteva koji uvek uključuju ” da“ u odgovoru i diskusijama o Marksu.

U pratnji gledaoca na ovom mestu su modeli Karl i Jaja koji zajedno sa ostalim gostima broda, posle burne oluje, dožive brodolom na pustom ostrvu gde treba da shvate kako da prežive.

Nemilosrdan i – takođe iz tog razloga – veoma smešan, Trougao tuge se kulturno regeneriše: u svetu koji je previše lako-ćemo, svet svireposti, učenja da druge shvata manje ozbiljno, i dalje je odličan ključ za osmeh.

The Batman, Met Rivs

Met Rivs vraća lik Betmena u bioskop, pokazujući njegovu najmračniju i najkontroverzniju stranu. U ulozi Brusa Vejna, ponovo pozvanog da se ekstremnim nasiljem bori protiv kriminala u Gotam Sitiju, ovoga puta tu je Robert Patinson.

Betmen je noćna mora Gotamovih kriminalaca, posebno lukavog zagonetača – Pola Danoa, hrabrog kao i uvek – koji mu pokazuje korumpiranu stranu grada i približava ga zavodljivoj Selini Kajl – Ženi-mački (Zoe Kravic), sa kojom ’’šišmiš’’ skuje moćan savez.

Betmen govori o osveti i gazi na komičnu stranu karaktera DC Comics-a – na kraju krajeva… – gubeći u stvarnosti, ali dobijajući u inscenaciji. Neće se svideti svima.

C’mon C’mon, Majk Mils

Majk Mils je jedinstven autor, osetljiv kao retko koji u opisivanju ljudskih odnosa, uglavnom porodičnih (pogledajte njegove filmove Početnici i Žene u mom životu).

C’mon C’mon, koji je prošao gotovo nezapaženo, za svog protagonistu ima čoveka (Hoakin Feniks) koji, neko vreme nakon majčine smrti, odlučuje da pozove svoju sestru, otkrivajući da joj je muž bolestan i da joj je potrebna pomoć. Zato odlučuje da joj se pridruži u Los Anđelesu, gde provodi neko vreme sa Džesijem, njenim devetogodišnjim nećakom, sa kojim uspostavlja posebnu vezu.

Film je crno-beli i radi veoma dobro, sa plusom muzičkog prisustva koje nikada nije banalno. Putovanje kroz mladost i roditeljstvo, koje vodi do mnogih pitanja.

Suša (Siccità), Paolo Virzi

Savremena horska komedija, Siccità smeštena je u Rim gde dugo nije padala kiša. Sve se, biljke i ljudi, osušilo, iako pokušavaju da provedu život prihvatajući ovo novo stanje stvari.

Silvio Orlando, Valerio Mastandrea, Tomazo Ranjo, Klaudija Pandolfi, Elena Lijeti, Vinisio Markioni, Emanuela Faneli, Maks Tortora i Monika Beluči su neki od mnogih, veoma dobrih, glumaca koji animiraju film.

Priča koja govori o dubokim strahovima koji su se, između klimatske krize i pandemije, probudili u svakom od nas i kojima je svako na svoj način pokušavao i pokušava da se prilagodi. Siccità ima zaplet ukrštenih sudbina koji ulazi u psihologiju ličnosti tog pobneblja – ali ne samo – da bi izneo novi moral, ne bez humora koji je proslavio reditelja i tolike njegove protagoniste.

White Noise, Noa Baumbah

Sada je u bioskopima i naći ćete ga u strimingu na Netflixu od 30. decembra White Noise, najnovije delo Noa Baumbaha (Marriage Story, Frances Ha). Film u kojem glume Adam Drajver i Greta Gervig zasnovan je na istoimenom romanu Dona Delila.

U Blacksmithu, malom gradu na Srednjem zapadu, živi velika porodica Glejdni. Otac porodice, Džek, je profesor na koledžu i osnivač odeljenja za Hitlerove studije. Njegova porodična rutina teče glatko, između poređenja sa decom i stalnih poseta supermarketu. Čini se da je sve prožeto pozadinskom bukom koja nikada ne napušta ni njega ni one oko njega. Kada ogroman hemijski oblak, izazvan isklizanjem voza, prodre u njegov život i život ostalih stanovnika, čini se da njegovi najskriveniji strahovi povezani sa smrću izlaze na površinu.

Konzumerizam, znanje, katastrofa teme su kojima se Baumbah bavi svojim nepogrešivim kreativnim njuhom, dajući nam još jedan film koji se ne propušta.

Top Gun: Maverick, Džozef Kosinski

Stavimo ili ne stavimo, stavimo ili ne… stavimo ga na listu, šta nam teško! Top Gun: Maverick zarađuje malo mesta na ovoj listi za kraj godine jer je moglo da se ispostavi da je smeće – ionako bismo otišli ​​u bioskop, zar ne? – ali umesto toga to je bila jedna od najsmešnijih produkcija godine.

Film koji će se gledati u bioskopu u svoj svojoj bombastičnoj i neverovatnoj postavci, sa ostarelim Tomom Kruzom koji izgleda kao svoj mlađi brat iz najboljih dana, ali to dobro radi (i dalje). Trebalo je da izađe pre Covida, jeste dve godine kasnio, ali nije razočarao.

Priča: Pit „Maverik“ Mičel, sa 60 godina, još uvek je službeni oficir u američkom vazduhoplovstvu. Mogao je da postane nešto više, ali ga je nadvladala strast za testiranjem aviona. Usred sećanja na zavidnu prošlost, Maverik je pozvan da obuči novu vazdušnu flotu spremnu da se suoči sa rizičnom misijom.

Nope, Džordan Pil

Nope, nije “krofna sa rupom” Džordana Pila – Get Out i Us su bila dva filma puna značenja, u kojima je reditelj odigrao sjajno i bez forsiranja horora, revidiran u ključu rasne osude – ali to je odlično delo, iako ponekad ogrešuje se o gordost. Previše posvećen svojim podtekstovima i filmskoj preradi žanra, Pil ima preteranu želju da uradi i kaže previše.

Bez preterivanja, Nope ostaje džinovski film, koji ima šta da pokaže publici. Nalazimo se na ranču u blizini Holivuda, koji su nasledila dva brata, OJ i Emerald, nakon što im je otac umro u naučno neobjašnjivim okolnostima. Ovde, nastavljajući porodični posao, treniraju dva konja koje iznajmljuju obližnjim filmskim studijima. Međutim, na farmi počinju da se dešavaju čudni događaji, koje braća prate do neprijateljskog i vrebajućeg vanzemaljskog prisustva.

Horor, naučna fantastika i vestern se mešaju u priči koja izgleda kao delo velikih majstora filma, prepričavajući najklasičnije holivudske zaplete, onaj iz američkog sna, ali ga prerađujući na potpuno nov i aktuelan način.

Bones and All, Luca Guadagnino

Luka Guadanjino do sada – u ovim krajevima baš smo voleli njegov A Bigger Splash – ne promašuje nijedan uradak. Svojim Bones and All, predstavljenim na poslednjem Venecijanskom međunarodnom filmskom festivalu, potvrđuje se kao jedan od filmskih stvaralaca koji ima najviše da kaže na međunarodnom tlu.

U tumačenju njegovog „fetiš glumca“ Timoteja Šalamea zajedno sa Tejlor Rasel, radnja filma smeštena je u sredinu 80-ih i, zaokruživši to, definisali bismo ga kao autorski tinejdžerski film.

Maren živi u Virdžiniji i otac ju je napustio nakon što je otkrio njenu pravu prirodu. Ostavljena sama, odlazi u potragu za svojom majkom, na putovanje kroz ruralnu Ameriku, od Merilenda do Nebraske, gde sreće mnoge skitnice i marginalizovane likove poput nje, uključujući Li, sa kojim započinje put rasta, eksperimentisanja i prihvatanja.

Gvadanjino je koncept straha pretočio u intenzivan film, koji treba otkriti i savladati.