Volim da idem kod frizera. Uživam kada mi peru kosu i blago masiraju glavu, kad mi stave sve one super mirišljave sprejeve za sjaj i blistavost. Izgleda da volim da mi rade oko glave.
Dok mi frizreka suši kosu, prelistavam časopise koji su obavezno štivo u salonu. Ne, moja frizerka ne kupuje jeftine trač tabloide nego magazine koji se smatraju čak i sofisticiranim.
Listajući tako časopis pre nekoliko dana, već na prvih nekoliko strana bljesnule su boje nekakvog dvorca, preuređenog u vilu, u kojoj živi neka svetska bogatašica.
Da li što je dan bio sumoran i siv, a kiša lila napolju, boje su, činilo mi se, bile još jače i intenzivnije.
Na sledećim stranama je bio dom nekog domaćeg selebritija, koji nas je proveo kroz luksuz, pa potom neke megalomanske proslave rođendana, vredibi i sličnih prigoda poznatih lica, i na kraju, astronomski skupi komadi odeće. Naravno i cipelice, poput Pepeljuginih, u smislu nedostižnosti. Uglavnom sve je bilo šareno, jarko i preskupo. Pomislila sam kako se ove boje uklapaju u kolorit našeg društva gde pored ogromne stope nezaposlenosti većina čitateljki (časopisi su uglavnom namenjeni ženama) ne bi mogla od cele svoje plate da priušti ni samo levu cipelu.
Kakav efekat se postiže serviranjem ovakvih priča o uspešnim, najviše po kriterijumu novca, osobama? Koliko se taj jaz između, nazovimo ih, običnih ljudi, odnosno, žena produbljuje? Da li čežnjivo gledaju i uzdišu blago li se njima ili su kivne i besne na svoj jadni mali život?
A zapravo je najviše običnih malih života. Njih uglavnom nema u pomenutim časopisima jer u vremenu religije keša (ovu super definiciju sam ukrala od jednog našeg dramaturga) i pre svega potrošačkog društva zanimljivo je samo ono što stvara lovu i sve te jarke boje.
Poenta života u ovom modernom dobu jeste naš odgovor na stres. Koncept da jedinke koje su opasne su uglavnom jarkih boja, kako bi nas upozorile na vreme, je preuzet iz prirode.
Da, okrenimo se, prirodi, koja se polako budi. Nijanse zelene u parkovima, plave na rekama, šarene na livadama su prava detoks terapija. Prošetajte ili se provozajte biciklom. Pročitajte neku lepu knjigu pored reke ili u parku. Uberite prvo prolećno cveće neka zamiriše u vašem domu. Popijte sa najboljom prijateljicom neki sasvim prirodan čaj. Neka to bude vaš mali prolećni ritual. Osvrnite se tad i osmotrite koliko prelepih i prijatnih boje proleće donosi.
Promena je jedina konstanta, da bismo promenili realnost, koja se neminovno mora menjati, pođimo od sebe. Sada. Mali veliki ljudi će dobiti svoje mesto.
