Muzika nikada nije samo zvuk. Ona je emocija, identitet, sećanje i način na koji gledamo svet.

Volite li džez jer vam treba sloboda? Operu zbog dubine? Narodnjake zbog emocije? Ili hip-hop jer govori ono što drugi prećutkuju?

Naučnici tvrde da naš playlist otkriva mnogo više nego što mislimo – od karaktera i društvenog okruženja do načina na koji volimo, tugujemo i povezujemo se sa drugima.

Jer ono što slušamo često govori glasnije od onoga što izgovaramo.

Muzika nikada nije samo pozadina. Pesme koje puštamo kada smo srećni, slomljeni, zaljubljeni ili usamljeni govore o nama više nego što mislimo. Od opere do hip-hopa, od narodnjaka do džeza – svaki žanr nosi emocionalni i društveni potpis.

Naučnici sada tvrde da naš muzički ukus ne otkriva samo raspoloženje, već i način razmišljanja, vrednosti, društveni sloj, pa čak i pogled na život. I dok jedni kroz muziku traže beg, drugi traže identitet, pripadnost ili potvrdu sopstvenog sveta. Pitanje više nije šta slušate, već – šta muzika koju slušate govori o vama?

Ispostavlja se da vaš muzički ukus govori o vama više nego što mislite, zaključili su naučnici sa kanadskog Univerziteta Britiš Kolumbija.

Čak i danas, u savremeno doba, društvene klase imaju osobene stavove o kulturi, specifičan ukus, način na koji slušaju muziku, kaže studija objavljena u kanadskom „Sociološkom pregledu”.

Pročitajte i ovo: Kako narodnjaci utiču na potisnute emocije

Geri Vinstra, autor studije i profesor na Odeljenju za sociologiju Univerziteta Britiš Kolumbija, navodi da „širina ukusa nije povezana sa klasom”, ali da postoje određeni „filteri” kod pojedinih klasa za ono što vole i ono što ne vole, kada je reč, između ostalog, i o muzici.

Muzika kao deo pogleda na svet

Studija je obuhvatila gotovo 1.600 telefonskih razgovora sa odraslima u Vankuveru i Torontu, koji su odgovarali na pitanja – šta vole, odnosno ne vole od navedenih muzičkih žanrova (ponuđen je 21 žanr). Sam profesor Vinstra navodi da je sklon „lakoj” muzici, mjuziklima i popu.

Pročitajte i ovo: Prava procena donosi pravi odnos prema partnerskoj vezi

Bilo kakva da je, muzika vas čini boljim

Prema studiji, ispostavilo se da siromašniji i manje obrazovani često vole kantri, disko, tzv. „laku” muziku, stariju rokenrol muziku, hevi-metal i rep. Oni bogatiji i obrazovaniji davali su prednost klasičnoj muzici, bluzu, džezu, operi, horskoj muzici, regeu, roku, tzv. „world music”…

Pročitajte i ovo: Kako prevazići preljubu

Istraživanje dotiče i osetljivu temu sociologije kulture: da li uz klase idu i određeni ukusi u oblasti kulture, ili – da li su elite definisane širokim spektrom prednosti koje ih odvajaju od „običnih smrtnika”.

Pročitajte i ovo: Šta da radite ako vaš partner ne želi da se ženi

Studija utvrđuje da bogatstvo i obrazovanje ne utiču na širinu muzičkog ukusa jedne osobe. Međutim, klasa i drugi faktori – kao što su starost, pol, status imigranta, poreklo – oblikuju muzički ukus na zanimljive i kompleksne načine.

Pročitajte i ovo: Kako karmičke navike utiču na ljubavni život

Značajnu ulogu u razlikovanju klasa ima i izbor muzike koju ljudi ne žele da slušaju. „Ono što se dopada višoj klasi – ne sviđa se nižoj, i obrnuto”, kaže profesor Vinstra. Tako su kod najneobrazovanijih ljudi – učesnika u istraživanju – više od osam puta veće šanse da ne vole klasičnu muziku, nego kod onih najobrazovanijih. Sa druge strane, kantri, „laku” muziku, stariji rokenrol – pripadnici viših klasa uglavnom ne vole.