Erekcija nije test muškosti.
Ali društvo se godinama ponaša kao da jeste.
Ćuti se iz srama, odlaže iz straha, nosi se sam u tišini – dok pritisak ne postane veći od problema.
Pročitajte i ovo: Kako da zaustavite preuranjenu ejakulaciju
Prava snaga nije u kontroli, već u hrabrosti da se kaže: „Nešto mi se dešava.“
Razgovor ne oduzima moć. On je vraća.
Muškost pod pritiskom: zašto se o erekciji ćuti
Postoje teme o kojima se u društvu govori glasno, uz osmeh, šalu i samouverenost. A postoje i one o kojima se ćuti, čak i kada postanu teret koji polako razgrađuje identitet. Erekcija spada u ovu drugu grupu. Iako je reč o fiziološkoj funkciji koja tokom života gotovo nijednom muškarcu ne ostaje ista, o njoj se i dalje govori šapatom, kroz viceve, ili se uopšte ne govori.
Pročitajte i ovo: Moj partner želi da masturbiram pred njim: Kako da to uradite
U savremenoj kulturi muškost se i dalje vezuje za ideju snage, kontrole, izdržljivosti i stalne seksualne spremnosti. Od najranijeg detinjstva, dečaci se uče da budu „jaki“, da ne pokazuju slabost, da trpe bol i da ćute. Erekcija, kao simbol muške moći, u tom narativu dobija gotovo mitski status. Kada ona izostane, problem više nije samo telesni – postaje pitanje identiteta.
Muškarac koji ima poteškoće sa erekcijom često ne doživljava taj problem kao zdravstveno stanje, već kao lični neuspeh. Umesto pitanja „šta mi se dešava“, u glavi se javlja „šta sa mnom nije u redu“. Sram postaje jači od radoznalosti, a strah od etiketiranja jači od potrebe za pomoći. U kulturi u kojoj se od muškarca očekuje da zna, može i hoće, priznanje nemoći deluje kao gubitak statusa.
Pročitajte i ovo: U iskušenju ste da zadovoljite svoje seksualne fantazije? Prvo pročitajte ovo
Zato mnogi biraju ćutanje. Odlažu razgovor sa partnerkom, izbegavaju lekara, racionalizuju problem umorom, stresom ili godinama. „Proći će“, govore sebi. Međutim, erektilna disfunkcija često nije izolovan događaj, već signal. Može biti povezana sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom, hormonskim disbalansom, ali i sa anksioznošću, depresijom i hroničnim stresom. Ćutanje ne rešava uzrok – ono ga produbljuje.
Društveni pritisak dodatno pogoršava stanje. Muškarac koji veruje da „mora uvek biti spreman“ ulazi u začarani krug performansne anksioznosti. Svaki naredni pokušaj nosi strah od neuspeha, a strah sam po sebi može blokirati telesnu reakciju. Tako se fizički problem pretvara u psihološki, a psihološki u identitetski.
Pročitajte i ovo: Vaš partner ismeva vaš izraz lica tokom orgazma? Evo kako da to prevaziđete
Važno je naglasiti da erekcija nije mera vrednosti, niti dokaz muškosti. Ona je kompleksan neurovaskularni proces koji zavisi od tela, psihe, odnosa i životnih okolnosti. Kao što se menjaju energija, san i koncentracija, tako se menja i seksualna funkcija. Razlika je u tome što se o prvim promenama govori otvoreno, dok se o drugima i dalje ćuti.
Partnerke često osećaju posledice tog ćutanja. Nedostatak komunikacije može se pogrešno protumačiti kao gubitak želje, emotivno udaljavanje ili odbacivanje. Istina je, međutim, da se iza tišine često krije strah da se ne razočara, da se ne izgubi kontrola ili da se ne pokaže slabost. Otvoreni razgovor, iako težak, često donosi olakšanje obema stranama.
Pročitajte i ovo: Kako da imate orgazam (za žene koje ga nikad nisu imale)
Razbijanje tabua zahteva promenu narativa. Muškost koja dozvoljava ranjivost nije slabija, već zrelija. Muškarac koji traži pomoć ne gubi dostojanstvo – on preuzima odgovornost za svoje zdravlje. Savremena medicina i psihologija nude efikasna rešenja, ali prvi korak je priznanje da problem postoji.
Pročitajte i ovo: DIRTY TALKING: Lascivno ophođenje u seksu među partnerima (pričaj mi gadosti…)
Ćutanje o erekciji nije znak snage. Ono je posledica kulture koja je muškarcima predugo branila pravo na slabost. Vreme je da se to promeni.
