Na pitanje iz naslova je teško dati jedan odgovor. Teško je dati i mnoge odgovore. Pa ipak, brojni naučnici su do sada pokušavali i došli su nekih zaključaka.
Suđenje Dominiku Pelikou, koji je drogirao svoju suprugu Žizel Peliko i organizovao silovanja, okončalo se u prvom stepenu osudom na dvadeset godina robije.
I desetine silovatelja, koje je dovodio u kuću, takođe su osuđene na kazne od tri do dvadeset godina.
Da li se može ući u glavu silovatelja? Da li se ikako može dokučiti zašto čine taj strašan zločin?
Pročitajte i ovo: VAGINIZAM, kad od bolova ne mogu ni tampon da stavim
Silovanje je jedno od najstrašnijih i najponižavajućih iskustava. Gotovo uvek ostavlja žrtvu sa osećajima besa te mržnje prema sebi, i može izazvati posttraumatski stresni poremećaj.
Zašto muškarci siluju žene?
Ovo je složeno pitanje s više odgovora jer na silovatelja utiče više faktora. Ne postoji jedan određeni tip osobe koja će počiniti takav zločin.
To je otkrio dr Samjuel D. Smitmen, američki klinički psiholog, kada je sedamdesetih intervjuisao pedeset muškaraca koji su priznali da su nekoga silovali.
Pročitajte i ovo: Vaginizam – disfunkcija u ženskom seksualnom funkcionisanju
Ti su muškarci imali različite prošlosti i društvene statuse te, naravno, i različite ličnosti i mentalitete. Psihologa je iznenadilo koliko su ravnodušno govorili o tako teškom krivičnom delu.
Motivacija za silovanje
Motivi za silovanje žena variraju i teško ih je precizno odrediti. Međutim, studije pokazuju da silovatelji imaju određene zajedničke osobine kao što su nedostatak empatije, narcizam i osećaj neprijateljstva prema ženama.
Pročitajte i ovo: Kako sprečiti pojavu leukoreje – belog pranja
Toksična muškost
Šeri Hembi, profesorka psihologije na Univerzitetu Saut u Tenesiju, rekla je za Dojče vele da „seksualni napad nije povezan sa seksualnim zadovoljstvom ili interesom, već s dominacijom nad drugima“.
Hembi, koja je i urednica časopisa Psihologija nasilja (Psychology of Violence), objasnila je kako takozvana „toksična muškost“ podstiče kulturu silovanja.
Pročitajte i ovo: Kako sprečiti i lečiti cistitis
Žrtve silovanja ćute kako bi izbegle stigmatizaciju i okrivljavanje
„Mnogi počinioci silovanja i drugih seksualnih napada su mladi muškarci“, kazala je. „U mnogim slučajevima jedini način za sticanje društvenog statusa među muškim vršnjacima jeste seksualno iskustvo, dok je nedostatak seksualne aktivnosti često stigmatizovan.“
Pročitajte i ovo: LJUTNJA: Glavno oružje u funkciji zašite sopstvenih potreba koje pokreće na promenu
Prema njenom mišljenju, ovaj pritisak vršnjaka može navesti muškarce na seksualne prestupe jer se „mnogi panično boje da će ih njihovi vršnjaci razotkriti kao seksualno neiskusne“.
Da li je silovanje seksualna želja ili čin nasilja?
Silovanje nije poremećaj ponašanja ili mentalni poremećaj, već krivično delo. Iako neki silovatelji mogu imati psihološki poremećaj, ne postoji poremećaj koji prisiljava ljude na silovanje.
Pročitajte i ovo: EMOCIONALNO ZAKLJUČANI LJUDI: Krijući sebe, zapravo, gubimo sebe
Evolucioni biolog Rendi Tornhil i evolucioni antropolog Krejg Palmer veruju, za razliku od Hembi, da je osnovni motiv za silovanje zapravo seks.
Oni tvrde da je silovanje adaptacija – rezultat darvinističke selekcije – te smatraju da je to evoluiralo kako bi povećalo reproduktivni uspeh muškaraca.
Pročitajte i ovo: KADA UM PATI, TELO JAUČE: Tvoje telo govori, saslušaj ga!
Naglašavaju da su većina žrtava žene u reproduktivnoj dobi, što, prema njihovom mišljenju, podržava njihovu hipotezu da silovanje proizlazi iz želje za razmnožavanjem.
Međutim, njihova knjiga A Natural History of Rape: Biological Bases of Sexual Coercion oštro je kritikovana u naučnom časopisu Nejčer.
Časopis je naveo da su dokazi koje su autori citirali bili obmanjujući, pristrasni ili da „jednako podržavaju i alternativna objašnjenja“.
Pročitajte i ovo: TELO NIKAD NE LAŽE: Kada ne slušamo svoje emocije, telo stupa na scenu
Zapravo, većina sociologa, psihologa i feminističkih aktivista smatra da silovanje gotovo isključivo ima veze s pitanjima moći i nasilja.
Oni kažu da silovanje nije motivisano požudom, već željom za kontrolom i dominacijom te da ga može podstaći mržnja i neprijateljstvo prema ženama.
Pročitajte i ovo: LJUBAV IZ SAŽALJENJA: Iskrivljeni način davanja ljubavi
Neprijateljstvo prema ženama
Silovatelji često vide žene kao seksualne objekte čija je svrha ispunjavanje muških seksualnih potreba. Oni često imaju pogrešna uverenja, poznata kao mitovi o silovanju.
Na primer, silovatelj može verovati da kada žena kaže „ne“, zapravo misli „da“ te da se samo poigrava s njim ili ga izaziva.
Pročitajte i ovo: Zašto nam je strah potreban
Antonija Ebi, socijalni psiholog sa Univerziteta Vejn Stejt u američkom gradu Detroitu, napisala je da je jedan višestruki počinilac verovao da žena „samo glumi nedodirljivost“. Drugi je verovao da „većina žena u početku kaže ‘ne’, a muškarac mora istrajati kako bi utvrdio misli li ona stvarno tako“.
Ebi je citirala još jednog višestrukog počinioca koji je rekao: „Osećao sam se kao da sam dobio nešto na šta imam pravo i kao da joj vraćam za to što me seksualno uzbudila.“ Taj je muškarac opisao oba svoja silovanja kao „moćna“, „uzbudljiva“ i „vrlo stimulativna“.
Pročitajte i ovo: Seksualne nedoumice mladih ljudi – korisno i za roditelje
Tipovi silovatelja
Postoji nekoliko tipova silovatelja. Tu je oportunistički silovatelj, koji iskorišćava priliku za seksualno zadovoljstvo, na primer kada žrtva izgubi samokontrolu pod uticajem alkohola.
Drugi je sadistički silovatelj, čija je motivacija ponižavanje i degradacija žrtava.
Pročitajte i ovo: Tramvaj zvani čežnja: Čemu nas uči odbačena ljubav?
Osvetoljubivi silovatelj usmerava bes i agresiju direktno prema ženama. Takav silovatelj veruje da ima pravo da seksualno napada žene jer oseća da su ga žene u prošlosti povredile, odbile ili mu nanele nepravdu.
Zaključak
Seksualni napad je neopravdan čin nasilja i krivično delo. U našim društvima mnoge žrtve ćute kako bi izbegle stigmatizaciju i okrivljavanje, dok njihovi silovatelji ostaju slobodni u potrazi za sledećom žrtvom .
