Kako se univerzalni motivi zadovoljavaju u postojećem okruženju? Tačnije, kako su nastajali seksualni motivi? Kako seksualni motivi navode čoveka da stvara odnose u svom društvenom okruženju?

„Miluju, ljube, grickaju, ližu, tapkaju, gurkaju ili razigrano vijaju odabranu jedinku. Neki pevaju. Neki cvile. Neki cijuču, krekeću ili laju. Neki plešu. Neki se šepure. Neki se kljucaju. Neki se vijaju. Većina se igra“ (Fisher, 2004, str. 27).

U svojoj knjizi Zašto volimo (Why We Love) Fišer daje mnoge primere ponašanja različitih životinja koja mi antropomorfno tumačimo kao romantičnu ljubav. Uz ovu ljubavnu igru i životinje su, poput ljudi, izbirljive: ne pare se neselektivno s pripadnicima drugog pola. Još jedna sličnost jeste da su životinje, takođe poput ljudi, posesivne i pažljivo motre na svog partnera. Kako psihološki mehanizmi seksualne želje, romantične ljubavi, izbora partnera i ljubomore pomažu u započinjanju i održavanju odnosa?

Motivi seksualne želje i romantične ljubavi

Tokom evolucije nastala su dva univerzalna motiva koja su važna za produžavanje ljudske vrste: seksualna želja i romantična ljubav. Ovo su odvojeni i nezavisni motivi, koji izazivaju različita ponašanja (Berscheid, 2010; Diamond, 2004).

Da ne postoji seksualna želja, ljudi bi seksualni odnos smatrali aktivnošću koja iziskuje previše vremena i napora, ili koja je previše opasna. Ovaj univerzalni motiv je, međutim, evoluirao da bi motivisao seksualno ponašanje neophodno za začeće i na kraju rađanje deteta (Eastwick, 2009). Bez seksualne želje i seksualnog odnosa koji je sledi bilo bi malo potomaka, ili ih uopšte ne bi ni bilo.

Pročitajte i ovo: Sudbina Petra Pana i njegovih izabranica I deo

Uz seksualnu želju dodatni podsticaj i potkrepljujući faktor seksualnog odnosa jeste orgazam (Gould, 1987). Kod muškaraca zadovoljstvo orgazma obično je uvek povezano s ejakulacijom, prilikom koje se semena tečnost i sperma izbacuju iz penisa.

Nasuprot muškarcima, koji orgazam postižu bezmalo u 100% slučajeva prilikom seksualnog odnosa, žene mnogo ređe doživljavaju orgazam. U sumarnom pregledu 32 objavljena izveštaja, Lojd (Lloyd, 2005, str. 36) zaključuje da kao deo seksualnog odnosa 25% žena uvek doživi orgazam, 55% žena doživi ga u više od polovine slučajeva, 23% žena ponekad, 33% retko ili nikada ne doživi orgazam, a 5-10% nikada.

Pročitajte i ovo: Andrija&Anđelka – šta nam poručuju i čemu (ne)treba da nas nauče

Tako su muškarci konstantno podstaknuti ka seksualnom odnosu, dok nagrada za žene nije konstantna. Možda je ovo razlog zašto se o vrednosti ženskog orgazma šire raspravlja (Lloyd, 2005; Symons, 1979).

Iako možda uvek ne doživljavaju orgazam, žene ipak uživaju u seksualnom odnosu, jer im pruža osećanja uzbuđenja, intimnosti i bliskosti sa partnerom (Lloyd, 2005).

Osećanja seksualnog odnosa i orgazma doprinose pratećoj emociji romantične ljubavi. Ova emocija označava snažnu povezanost koju dve osobe osećaju jedna prema drugoj i podrazumeva dugoročnu posvećenost.

Pročitajte i ovo: Venčanje definitivno menja vaš partnerski odnos – kako i zašto

Ova osećanja motivišu traženje dugoročnog partnera, što donosi neposredne i evolucijske koristi. Kao prvo, neposrednu korist predstavljaju veoma korisna osećanja koja izaziva partner. Nasuprot tome, odsustvo partnera donosi osećanja tuge, čežnje i neprijatnosti – dakle osećanja koja treba izbegavati (Shaver et al., 1996).

Brojni psiholozi takođe smatraju da, pored seksualne privlačnosti, romantična ljubav uključuje i emocionalne veze i posvećenost (Fletcher et al., 2015), faktore koji motivišu dvoje ljudi da ostanu zajedno.

Pročitajte i ovo: Šta da radite kad stvari krenu nizbrdo

Kao drugo, romantična ljubav je u korelaciji s evolucijskom perspektivom motivacije: opstanka i prenošenja gena na sledeću generaciju. Romantična ljubav je prisutna u celom svetu, dakle, univerzalna je.

Na primer, Jankovijak i Fišer (Jankowiak and Fischer, 1992) istraživali su u etnografskim dokumentima postojanje romantične ljubavi u 166 društava iz celog sveta. U 88,5 posto društava dokumentovano je postojanje ljubavi.

Pročitajte i ovo: Na kakve muškarce su slabe jake žene?!

Ona je najverovatnije evoluirala iz čvrste veze koja postoji između majke i deteta, a koja povećava izvesnost da dete preživi. Ova veza se zatim adaptirala u odnos koji poput lepka povezuje dvoje ljudi i time doprinosi sprečavanju jednog člana da istupi iz partnerstva radi privlačnije alternative (Buss, 2006; Frank, 1988).

Romantična ljubav takođe smanjuje motivaciju za traženjem drugog partnera i za obraćanjem pažnje na druge potencijalne partnere. Još jedna evolucijska korist romantične ljubavi jeste da promoviše podelu rada, što takođe pomaže opstanku i zdravlju partnera i njihove dece (Eastwick, 2009; Fletcher et al., 2015).

Pročitajte i ovo: Da li je zavisnost odgovor na traumu? Najviše nas boli ono što nismo mogli da promenimo!

Seksualna selekcija. Problem sa seksom, kako kažu humoristi Turber i Vajt (Thurber, White, 1929) krije se u onoj drugoj osobi. Drugim rečima, pravo ispunjenje seksualne želje i romantične ljubavi zahteva drugu (kooperativnu) osobu.

Dakle, zašto i na osnovu čega ljudi traže tu drugu osobu za svog partnera?

Poenta prirodne selekcije jeste da se obezbede opstanak i dugovečnost. Međutim, dug život zbog prirodne selekcije možda je od koristi pojedincu, ali ne mora da odgovara vrsti. Da bi vrsta imala koristi od prirodne selekcije, adaptivne osobine se moraju preneti potonjim generacijama.

Ovo zahteva kratkoročnu i dugoročnu saradnju između muškaraca i žena. Kratkoročna kooperacija potrebna je za seksualni odnos koji dovodi do začeća, a dugoročna kooperacije neophodna je za brigu o deci.

Pročitajte i ovo: Previše dobro da odem, premalo da ostanem

Posledično, glavna sfera interesovanja u evolucijskoj psihologiji jeste uspostavljanje i održavanje ljudskih odnosa. U smislu motivacije povlačenja, koje osobine traže muškarci i žene, ili koje biraju kod drugog pola, da bi uspostavili odnos i održali ga?

Darvin (1859/1936) koristi termin seksualna selekcija, definišući ga kao „borbu između mužjaka radi posedovanja ženki; ishod nije smrt neuspešnog takmaca, već mali broj ili nula potomaka“ (str. 88).

Pročitajte i ovo: Ljubav u doba filtera i posedovanja materijalnih dobara

Mužjak može da bude veoma agresivan i da pobedi sve ostale mužjake, osvajajući tako ceo harem ženki samo za sebe. Ali ako ne može da bude najagresivniji, onda možda može da bude najšarmantniji i time privuče većinu ženki.

U takvim slučajevima ženka nastupa kao selektivni agens, jer ono što se njoj dopada kod mužjaka određuje da li će mu dozvoliti da se pari s njom.

Pročitajte i ovo: Popaje, spasi me! Kompleks spasioca – da li i koliko pomažete svom partneru u vezi?

Na primer, broj kopulacija mužjaka pauna u direktnoj je korelaciji s brojem okastih šara na njegovom lepezastom repu. Što je veći broj šara, to je izvesnije da će paunica pristati na parenje (Petrie et al., 1991).

Kako paunica bira partnera za parenje na osnovu broja okastih šara mužjaka može se videti na Jutjub videu pod naslovom Natural Selection Tale of the Peacock na sledećem linku: