Vi pletete?!
Veoma često kada me neko pita zašto heklam ili pletem, uvek ispričam svoju šaljivu teoriju o tome kako sam ubeđena da su igle spasile mnoge glave (i muške i ženske) u istoriji čovečanstva. Mnooogo više nego farmacija i hirurgija zajedno.
Svaki put kada uzmem igle u ruke da pletem ili jednu da heklam, imam osećaj kako su svi moji ženski preci u tom trenutku sa mnom. I kad imam neki „problem“ imam osećaj kao da me bodre, a kad uradim nešto lepo tim iglama, kao da ih vidim kako se ponosno semškaju i govore „to je naše dete, naša krv“.
Igrom slučaja, naučila sam prvo da pletem, pa tek onda da čitam. Sećam se da sam bila atrakcija u komšiluku. Dolazile su silne neke žene i znane i neznane da vide čudo iz komšiluka – petogodišnju devojčicu kako plete tunike svojim lutkama. Kasnije sam naučila da vezem, da heklam i na kraju da šijem. Sve to do petneaste. Tome svemu su me naučile moja mama, sestre i baka.
U kući u kojoj sam odrasla igle za pletenje, heklice, gobleni i mašina za šivenje bile su nešto što se podrazumeva kao što su se podrazumevali tanjiri i pribor za jelo. Uvek je bilo nekog konca jarkih boja, materijala za šivenje.
I onako kako su to moje bake i prabake radile i ja sam počela da onima koje volim nešto ispletem.
Ono što mi se kod ručnog rada uvek dopadalo bila je unikatnost. Nešto imate samo vi i niko više na celom svetu. Može da ima slično, ali isto ne. Jer nemoguće je napraviti dve iste stvari, koliko god se neko trudio. Više od uniknatnosti dopadao mi se osmeh i sjaj u očima – čista radost – kada dobijete nešto što je neko posebno za vas radio.
I to je nešto što se teško zaboravlja. I šta god radili i čime god se bavili, uvek ćete se u svojim mislima tome vraćati – toj čistoj radosti. Tako je nastala moja Moostra – drugačiji i nesvakidašnji ručni rad.
Kada nekom kažem da heklam, većina pomisli na milje koji ukoso stoji na televizoru ili zavese koje su naše bake radile, nikom ne padaju na pamet futrole za mobilne telefone, tablete, lap top-ove, Kindle?! Jednostavno, ne.
Često mi se dešava i da me čudno gledaju kada prvi put uđem u neku novu prodavnicu pozamanterije. Na pitanja tipa „Za koga kupujete?“ i „Vi pletete?“ već sam navikla i veoma su mi draga i simpatična. Nasmejem se i našalim“ Da, ali nemojte nikome da pričate. Nek to bude naša tajna“ i namignem, da malo raskravim atmosferu.
Svoj prosperitet doživelo je u 14. veku, pre svega iz praktičnih razloga. Samo iz čistog zadovoljstva počelo je da se njime bavi tek u prošlom veku. Poslednjih nekoliko decenija je počeo da se istražuje uticaj ručnog rada na psiho-fizičko stanje onog ko se njime bavi. Ustanovljeno je toliko toga pozitivnog da je pletenje postalo nova joga.
Šta se dešava u vašem telu dok pletete, heklate ili vezete?!
Vaše srce usporava sa radom, smanjuje broj otkucaja, pritisak pada, um vam se pročišćava kao da ste u molitvi ili meditaciji, ulazite u neku vrstu transa. Ne, ne postajete šaman, ali eto šala. Za rukavice već treba da ste majstore. Ne preterujte.
Depresija, nervoza, tuga, žalost za nekim, nesanica, fizički i emocionalni bol, stres, demencija, prejedanje, pušenje, alkoholizam, samopovređivanje, kod dece problem sa pažnjom, koncetracijom, fobijom, učenjem, motorikom. Sve ovo ublažava se iglom i koncem. Vaše je samo da izaberete svoju veštinu i svoje „oružje“ i magija može da počne.
Internet i ovde može pomoći. Nabrojano mnogo tutorijala kako plesti, heklati, vesti vas čekaju. Sve što vi treba uradite je da odlučite i sebi nabavite igle i konac, tj. vunicu. Pa, šta ako se opet zaljubite! Vreme vam je!
***
Ukoliko želite da obradujete svoje najbliže unikatnim, korisnim i nadasve originalnim poklonom, možete da se obratite Moniki i naručite svoj komad zlata vredan preko njene Facebook stranice Moostra.
