Mon Sen Mišel – citadela stara hiljadu godina koja se uzdiže iz Atlantskog okeana

Pre tačno hiljadu godina, u junu mesecu, počela je izgradnja veličanstvene katedrale na ostrvu na obali Francuske koja izranja iz uzburkanih voda Atlantskog okeana, i koja će postati trajni simbol nacionalne snage.

Srednjovekovna opatija na vrhu Mon Sen Mišel, kaskada zidova i potpornih kula koje se spuštaju sa visokog centralnog tornja, bila je spektakularna tvorevina koja je igrala ključnu ulogu u francuskoj istoriji tokom vekova.

Danas, kada obeležava milenijum od početka izgradnje, to je jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija u zemlji pored Pariza – ponekad preplavljena sopstvenom popularnošću do te mere da su nadležni apelovali na posetioce da ne dolaze.

Opatija, koja se nalazi na stenovitom ostrvu u kanalu Lamanš, na ušću reke Kesnon, oko kilometar udaljeno od obale Normandije, zapadno od Pariza, privlačila je legije hodočasnika tokom vekova. Danas privlači 1,3 miliona turista svake godine.

„U rasponu od 1.000 godina, njegova silueta je postala simbol francuskog univerzalizma“, napisao je francuski predsednik Emanuel Makron na Tviteru 5. juna nakon zvanične posete ostrvu. „Njegova opatija, simbol je onoga što jesmo: narod graditelja.“

Da bi proslavili rođendan opatije, ostrvo će 23. juna biti domaćin koncerata, konferencija i svetlosnog spektakla pod nazivom „Milenijumski solsticij“. Posetioci će takođe moći da uživaju u izložbi o istoriji opatije i arhitekturi, do novembra 2023. godine.

Svedok istorije

Izdižući se iz zaliva okruženog obalama Normandije i Bretanje, opkoljena živim peskom, gotička opatija Mon Sen Mišel nadvisuje se nad selom i debelim zidinama tvrđave.

Kada plima nastupi, Mon izranja iz vode poput francuske Atlantide, arhitektonskog čuda postavljenog u prelepom prirodnom pejzažu. Ostvo je deo Uneskove svetske baštine od 1979. godine.

„Brak ljudskog genija i prirode“, prokomentarisao je predsednik Makron u govoru povodom proslave milenijuma postojanja opatije.

Prozvana „čudom zapadnog sveta“, istorija naseobine seže do 709. godine kada je na steni podignuto svetilište u čast Svetog Arhanđela Mihaila. Postalo je sveto mesto koje je nastavilo da se razvija od 11. do 16. veka.

Opatija je bila svedok ključnih trenutaka francuske istorije, naročito kada je postala tvrđava tokom Stogodišnjeg rata u 14. i 15. veku i preživela tridesetogodišnju opsadu Britanaca.

Tokom Francuske revolucije krajem 18. veka opatija je bila pretvorena u zatvor. Do 1863. 14.000 zatvorenika provelo je vreme u „Bastilji na moru“, gde su plime i živi pesak onemogućavali bekstvo zatvorenika. Porodice zatvorenika zamenile su hodočasnike koji su nekada šetali seoskim stazama.

Tokom bel epoka pre Prvog svetskog rata spomenik je postepeno postao svetska turistička atrakcija kakvu danas poznajemo. Jedna od njegovih popularnih znamenitosti je čuvena gostionica „Mer Pular“, nazvana po briljantnoj kuvarici Anet Pular, koja ugošćuje posetioce od 1888. godine.

Godine 1944., pisac Ernest Hemingvej, u to vreme ratni dopisnik, navodno je sedeo za stolom u „Mer Pular“ i opisivao podvig iskrcavanja saveznika tokom Dana De, jedne od odlučujućih bitaka za oslobođenje Francuske i Evrope, koja se odigrala nekoliko kilometara od Mon Sen Mišela, u blizini potpuno uništenog grada Avranša.

Zabrinutost zbog velikog broja turista

Mon Sen Mišel je oduvek bio izuzetno popularan i privlačio je milione hodočasnika tokom svoje istorije. „To je bilo najveće mesto hodočašća na Zapadu, pre nekoliko vekova, ispred Santjaga de Kompostele“, naglašava Tomas Velter, generalni direktor Nacionalne javne ustanove Mon Sen Mišel za Si-En-En.

Danas, oko tri miliona ljudi poseti ovo ostrvo svake godine, a neki vikendi su posećeniji nego inače. Vikend na dan praznika Vaznesenja u maju opatija je bila preplavljena posetiocima između 11 i 15 časova – broj koji uznemireni zvaničnici obično očekuju samo na vrhuncu leta.

„Prodali smo 10.500 karata u opatiji, što je rekord“, navodi Velter za Si-En-En. Ukupno je na licu mesta bilo oko 33.000 ljudi, što nije rekord samo po sebi, ali ipak mnogo za Mon, koji ovoliki broj turista obično očekuje u avgustu, u vreme sezone.

„Pre svega muče se sami posetioci jer im je obilazak mnogo nekonforniji“, dodaje Velter. „Još od pandemije, turisti imaju mnog manju toleranciju na gužvu, jer su imali prilike da iskuse uživanje u obilasku lokaliteta kada je bilo mnogo manje posetilaca.“

Uz proslavu milenijuma, prve brojke za 2023. najavljuju da će Mon Sen Mišel ostati veoma popularna turistička atrakcija, što predstavlja određene probleme za desetak stanovnika, vlasnike prodavnica i prirodno okruženje.

„Mislim da to nije dobra stvar za trgovce, hotelijere i restorane jer jednostavno ne mogu da idu u korak sa potražnjom. Mon Sen Mišel zauzima površinu od jedan kvadratni kilometar i ima jednu trgovačku ulica. Kada se više od pet hiljada ljudi u jednom trenutku nađe na ulici, mislim da to nije baš prijatno“, kaže Velter.

U nastojanju da se poveća održivost, autobusi koji povezuju lokaciju sada rade na biogorivo, a ne na dizel. U međuvremenu, posetioci se pozivaju da istraže šire područje zaliva tokom špica od 11 do 15 časova, a da iskoristite besplatan parking posle 18.30.

„Mogu da iskoriste, na primer, boravak u prirodi i ture brodom koje smo organizovali. Ovde ima foka, jegulja i atlantskog lososa“, naglašava Velter. „Ono što često zaboravljamo je da postoji najveća kolonija delfina u Evropi, tako da je to i šansa da na jedan nov način otkrijemo Mon Sen Mišel.“