Zašto je „Ričard II“ danas opasniji nego ikad: nova predstava JDP-a
U trenutku kada se svet ponovo suočava sa pitanjima vlasti, legitimiteta, izdaje i lične odgovornosti moćnika, Jugoslovensko dramsko pozorište otvara probe jednog od najintimnijih, najpoetičnijih i najopasnijih Šekspirovih komada. „Ričard II“, drama o kralju koji gubi krunu pre nego što izgubi sebe, u režiji Borisa Liješevića, dolazi kao snažno pozorišno ogledalo našeg vremena.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu počele su probe predstave „Ričard II“ Vilijama Šekspira, u režiji Borisa Liješevića. Reč je o delu koje se retko nalazi na repertoarima, ali koje u sebi nosi jednu od najdubljih i najuznemirujućih analiza prirode moći u celokupnom Šekspirovom opusu.
Drama „Ričard Drugi“, verovatno napisana 1595. godine, pripada ciklusu Šekspirovih istorijskih hronika, takozvanoj „Henrijadi“, tetralogiji koja prati uspon kuće Lankestera i obuhvata drame „Henri IV“ (Prvi i Drugi deo) i „Henri V“. Ipak, za razliku od kasnijih dela u ovom ciklusu, „Ričard II“ se ne oslanja na ratnu dinamiku i herojski narativ, već se fokusira na unutrašnje lomove vladara i tihe, ali razorne političke procese.
Kroz priču o istorijskoj ličnosti kralja Ričarda Drugog, o dinastičkim borbama za tron, njegovim naslednicima i političkim spletkama koje oblikuju sudbine likova, Šekspir ispisuje trajno, bolno, katkad tragično, ali uvek aktuelno svedočanstvo o protivrečnostima ljudske prirode. Ovo je drama o sudaru čoveka sa moći, o opijenosti vlašću, o njenom zadobijanju i gubitku, o urušavanju etičkih vertikala, moralnim usponima i padovima koji ostavljaju duboke ožiljke – ne samo na pojedincima, već i na društvu u celini.
Iako znatno manje poznat i ređe izvođen od slavnog „Ričarda III“, ovaj komad – koji se ponekad naziva i tragedijom – sadrži neke od najuzbudljivijih scena i najznačajnijih stihova Šekspirovog stvaralaštva. U njemu nema groteskne karikature zla, već se pred gledaocem polako razotkriva čovek koji gubi moć, a sa njom i identitet.
Posebnu težinu ovom delu daje činjenica da je „Ričard II“ jedina Šekspirova drama napisana isključivo u stihu. Upravo zbog toga, ona predstavlja jedan od vrhunaca Bardovog književnog i pozorišnog majstorstva, ali i ogroman izazov za sve stvaraoce buduće predstave – od reditelja i glumaca, do dramaturga i autora scenskog govora.
Dramaturški tim predstave čine Fedor Šili i Vesna Radovanović, scenografiju potpisuje Igor Vasiljev, dok je za kostime zadužena Marija Marković Milojev. Muziku komponuju Sonja Lončar i Andrija Pavlović (LP Duo), scenski pokret oblikuje Deneš Debrei, a scenski govor Ljiljana Mrkić Popović.
U priči o moći, izdaji i političkim spletkama igraju Milan Marić, Vojin Ćetković, Aleksandar Đurica, Marija Vicković, Sanja Marković, Igor Samobor, Aleksej Bjelogrlić, Danilo Milovanović, uz još snažnih glumačkih imena ansambla JDP-a.
Premijera predstave „Ričard II“ očekuje se krajem marta na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“, a sudeći po izboru teksta, autorskom timu i trenutku u kojem nastaje, pred publikom je predstava koja neće govoriti samo o prošlosti, već i o nama danas.
