Priča počinje u Španiji, u provinciji Almerija, tačno pet kilometara severno od Al Alkijana, na putu N 340.

Bio je početak leta, sredina jula otprilike, negde kraj druge decenije XXI veka – čini mi se da je predsednik Francuske bio Emanuel Makron. Vreme je bilo sunčano i izrazito toplo, kao i uvek na jugu Španije u to doba godine. U taj rani popodnevni čas, moj terenac mercedes G 350 TD stajao je na parkiralištu benzinske stanice „Repsol“.

Upravo sam bio napunio rezervoar dizelom, i sad sam pijuckao koka-kolu zero naslonjen na karoseriju, dok me je sve upornije obuzimala zlovolja na samu pomisao da sutradan dolazi Juzu. U jednom trenutku, jedna folksvagen buba parkirala se preko puta mene, tamo gde se napumpavaju gume.

Mišel Uelbek, Serotonin, Booka

Iz bube su izašle dve devojke u dvadesetim godinama, i izdaleka se videlo da su veoma lepe, u poslednje vreme bejah zaboravio koliko devojke mogu da budu lepe, i ovo je sad za mene bio šok, kao da sam u nekom pozorištu gde je sve preterano i veštačko. Bilo je toliko toplo da se činilo kao da vazduh lako treperi, kao i asfalt na parkiralištu, bili su to upravo oni uslovi u kojima se javlja fatamorgana.

Pročitajte i ovo: Miljenko Jergović – Selidba

Devojke su, ipak, bile stvarne, a ja u blagoj panici, budući da je jedna od njih krenula u mom pravcu. Imala je dugu svetlokestenjastu kosu, tek blago talasastu, a preko čela nosila tanku kožnu traku iscrtanu geometrijskim motivima u boji. Belom pamučnom trakom behu joj, manje-više, prekrivene grudi, a kratka suknjica, koja je lepršala oko nje, takođe bela pamučna, izgledala je kao da će se podići na najneznatniji dašak vetra – ali, kad smo već kod toga, ni daška vetra nije bilo, Bog je dobrostiv i milosrdan.

Pročitajte i ovo: Kloi Bendžamin – Besmrtnici, najbolji američki roman godine

Bila je smirena, nasmejana, kao da ne zna za strah – budimo jasni, što se straha tiče, osećao sam ga ja. U njenim očima ogledali su se dobrota i sreća – već na prvi pogled znao sam da je u životu imala sve sama lepa iskustva i sa životinjama, i s muškarcima, pa čak i s poslodavcima. Što li je sad krenula prema meni, tako mlada i poželjna, u to letnje popodne? Ona i njena drugarica htele su da provere pritisak vazduha u svojim gumama (u gumama svog automobila, to jest; slabo sam se izrazio).

Pročitajte i ovo: Naomi Alderman – Snaga

Sasvim razborito, uostalom, to preporučuju organizacije koje brinu o bezbednosti saobraćaja u gotovo svim civilizovanim zemljama, pa i u nekim koje to nisu. Ta mlada devojka, dakle, nije bila samo poželjna i dobrodušna, bila je ujedno i razborita i pametna, te je divljenje koje sam osetio prema njoj raslo iz trena u tren. Da li bih mogao da je odbijem ako mi se obrati za pomoć? Očigledno – ne.

Pročitajte i ovo: Lejla Slimani – U vrtu ljudoždera

Njena drugarica više je odgovarala standardima koji se u Španiji očekuju – zift crna kosa, oči zagasitosmeđe, tamna put. Ona je nešto manje bila u hipi fazonu, u stvari i ona je bila u fazonu, i te kako, ali manje hipi, a bilo je tu i lake kurvinske primese, probila je levu nozdrvu, i tu se sad presijavao srebrni prsten, a tračica koja je prekrivala njene grudi bila je višebojna, sa agresivnim natpisima, išarana sloganima koji bi se mogli okvalifikovati kao pank, ili kao rok, zaboravio sam po čemu se ono rok i pank razlikuju, pa neka budu pank-rok, da pojednostavimo stvari.

Pročitajte i ovo: Patrick Melrose – briljantna saga o odrastanju kroz bolnu traumu

Za razliku od svoje drugarice, ona je nosila šorts i, da stvari budu još gore, a ja stvarno ne znam zbog čega prave tako tesne šortseve, to dupe jednostavno nije moglo a da te ne hipnotiše. Nemoguće, i ja sam se zablenuo, ali sam se prilično brzo usredsredio na situaciju. Prvo što treba proveriti, objasnio sam im, jeste koji je pritisak idealan, s obzirom na određeni model automobila: to najčešće piše na jednoj metalnoj pločici u dnu levih prednjih vrata. I pločica je zaista bila tamo gde sam rekao da će biti, i ja sam tačno osetio kako njihovo poverenje u moju muževnu kompetentnost raste.

Pročitajte i ovo: Serija Bodyguard

Kola im nisu bila pretovarena – za divno čudo, imale su čak mnogo manje prtljaga nego što bi se moglo očekivati, dve torbice u kojima je, po svemu sudeći, bilo po nekoliko pari gaćica i uobičajeni kozmetički proizvodi – pritisak od 2,2 bara biće, znači, sasvim dovoljan. Preostalo je sad da se pređe na sâm postupak pumpanja guma. Pritisak u prednjoj levoj gumi, odmah sam to konstatovao, nije prelazio jedan bar.

Pročitajte i ovo: Nove serije koje ćemo gledati na RTS-u ovog proleća

Govorio sam im sad najozbiljnije, što će reći s nenametljivom serioznošću prihvatljivom s obzirom na moje godine: dobro su učinile što su se meni obratile, i bilo je to u poslednji čas, nisu bile ni svesne da im preti velika opasnost: kad gume nisu dovoljno napumpane, vozilo slabije prianja uz put, teže se njime upravlja, i gotovo neizbežno dolazi do udesa.

Pročitajte i ovo: Seksualno obrazovanje – bezobrazno zabavna serija o seksualnom sazrevanju

To je kod njih izazvalo bezazleno uzbuđenje, ona kestenjasta me je uhvatila za podlakticu. Valjalo bi naglasiti da su ovi uređaji obično sranje, teško se njima rukuje, treba na osnovu pištanja mehanizma naslutiti kad je dosta, a često morate i da opipate gumu pre nego što stavite kapicu na ventil, lakše je tucati, ako ćemo pravo, intuiciji bliže, siguran sam da su u tome bile saglasne sa mnom, ali nikako nisam znao kako da načnem tu temu, rečju, napumpao sam im prednju levu, a potom i zadnju desnu gumu, one su čučale pored mene, pogledom sledeći moje pokrete s najvećom pažnjom, na svom jeziku cvrkućući „chulo“ i „claro que si“, a onda sam posao prepustio njima, diskretno im stavivši do znanja da se, pod mojim budnim očinskim okom, same postaraju za druge dve gume.

Pročitajte i ovo: Andrija&Anđelka – šta nam poručuju i čemu (ne)treba da nas nauče

Ona brineta, ujedno i temperamentnija – to sam sad nedvosmisleno osećao – bacila se na prednju desnu gumu, i bogami je bilo tvrdo, čim je ona klekla, u onom tesno pripijenom šortsiću, a guza joj okrugla, čisto savršenstvo, pa se mrda u ritmu dok ona gleda kako da namesti pisak na ventil; za to vreme kestenjasta je, čini mi se, osetila na kakvoj se vatri pržim, pa me je čak nakratko rukom obujmila oko struka, onako sestrinski.

***

Odlomak iz romana Serotonin, Mišela Uelbeka, objavljenog u izdanju Booka

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.