Kad se priča pred publikom ne sme se biti prekrštenih ruku!
Ko kaže?!
Ako prekrstite ruke, to znači da ste zatvorena osoba, defanzivna, nespremna na saradnju.
Ma nije valjda !?
Malo malo, pa osvane neki kratki tekst (intervju) koji skreće pažnju onima koji na poslu treba da prezentuju, ili onima koji treba da prezentuju sebe na razgovoru za posao, kako je takva pozicija (skrštenost) loš znak o vama i da je treba izbaciti iz upotrebe.
Neretko se na tu preporuku nadoveže i dijagram 55%-38%-7%. Ovde 55% označava uticaj neverbalnog govora koji jedna osoba ostavlja na drugu osobu dok joj se obraća; 38% je uticaj glasa, u smislu boje, dinamike i jačine; 7 % je uticaj (važnost) reči koje se izgovaraju.
Čovek, zvani Mehrabian, još pre 40 godina, u validnoj psihološkoj studiji pokazao je da, kada se na osnovu nečijeg nastupa (prezentacije) lomimo između DA (prihvatam, slažem se, kupujem, zaposliću te, itd.) i NE, onda stupa na snagu opisani grafikon. Da ponovim, ovo važi samo ako smo neodlučni. Drugim rečima, ako si mi se dopala kao stručnjak ili mislim da je haljina koju mi nudiš prava stvar za mene, možeš da se uvežeš rukama koliko hoćeš – neće mi smetati.
Da se razumemo, osnovna načela pravilnog govora pred drugim ljudima su poznata još iz stare Grčke. Sve ostalo dolazi kao moda, koju nam serviraju kreatori javnog mnenja, tzv. spin doktori. To su oni “šaptači” koji predsedniku ili premijeru, savetuju kako je najbolje da drže šake dok pričaju. Tako jedan krši prste kao da drobi klip kukuruza (domaćin čovek), a drugi formira “vrh vrhova” (menadžer čovek). Toga kod Sokrata nije bilo.
Ali jeste bilo važno biti uspravan, kretati se umereno, gledati publiku u oči i koristiti ruke kao pomoć rečima!
Dragi moji 35+, savet vam je da vaše ruke, vaše telo uopšte, a ponajviše izraz lica, pomognu rečima koje izgovarate. Udovi i lice, sami po sebi, ne mogu mnogo da učine, osim ako niste pantomimičar, pa publika reči i ne očekuje.
Neće ništa faliti da, kada uozbiljite ton, jer tema o kojoj govorite je takva, prekrstite ruke na neko vreme. Pazite, na neko vreme! Jer ako vam skrštene ruke postanu stil, naravno da ćete pobuditi sumnju kod slušaoca u vezi onoga o čemu govorite. Isto važi i za ruke koje držimo na leđima ili u džepovima.
Povremeno? U skladu sa temom? Bez brige, sve je OK.
