Ili, kako se u životu možemo spotaći i potpuno promeniti njegov dalji tok, samo jednim (nepromišljenim) korakom, iliti izborom.
Ne znam da li postoji poslovica netačnija od opšteprihvaćene – ljubav je slepa. Jer činjenica je da ljubav jako dobro vidi. I uprkos onome što vidi, ona o(p)staje. Ne odlazi. Ne da se zastrašiti. Doduše, to je ono što zovemo zrela ljubav. Isto je i sa ljudima. Što je neko kao ličnost izgrađeniji, celovitiji, suštinski ispunjeniji, to je veća verovatnoća da ćemo sa njim ostvariti odnos ljubavi koja istinski hrani.
Međutim, kao što znamo, to najčešće nije slučaj. Ljubav je, uglavnom, poštapalica za sve one životne situacije u kojima ne znamo šta bismo drugo od svog života (ili sebe), pa ne/promišljeno donosimo odluku da se bacimo u uvek širom otvoreno naručje ljubavi.
Pročitajte i ovo: Koje greške u ljubavi žene najčešće prave? I zašto?!
Ovo je priča o tome. I o onima koji plaćaju račun.
Priča br. 1: Ona je bila baš kao u naslovnoj pesmi, logično – zgodna i prilično divlja, dakle opasna po kardio. On je bio dosta stariji, i takođe, strašan šmeker. Osim godina, delilo ih je i to što je on bio dobro situiran, brakom i detetom obavezan muškarac, dok je ona zapravo bila tek dete, u život netom zakoračilo, pravo iz školske klupe. Rečnikom biologije – on je bio predator, ona lak plen.
Bar naizgled. Feromoni su, poput dobrih vila, obavljali svoje. Njoj su prijali pokloni i pažnja, njemu njena mladost. A onda im se omakao skandal. Njegova supruga je saznala, devojka je ostala trudna, porodice su se pozavađale, grad je brujao, a on je (za divno čudo) preuzeo bar delić odgovornosti. Ljubav, uzdisali su jedni.
Pročitajte i ovo: Za žene koje bi sve uradile za svog muškarca
Ludost, coktali su zabrinuto drugi. Glupost, odmahivali su glavom treći. No, bi šta bi. Najpre su počeli da žive zajedno, rodilo se dete, devojčica, a onda su se i venčali. Sve bez reda i u tišini, ali eto. Događa se. Život je to. Ne može se emocijama vladati. Živeli su srećno do kraja života? Naravno da nisu. Jer ova priča može da se ispriča i na drugačiji način.
Pročitajte i ovo: Kako da ostvarimo vezu u kojoj ćemo se osećati kao celovita ličnost i slobodno voleti?
Priča br. 2: Ona je bila najstarije od četvoro dece, u porodici čiji je jedan (važan) deo, muški, nedostajao. U neku ruku, bio je to blagoslov, jer su sa njim otišli i alkohol, besomučne svađe, krvničke batine, stid. Međutim, na njegovo mesto došlo je nešto drugo. To drugo, bila su mala primanja. Dakle, beda. Dakle, jedna žena, majka, na rubu nervnog sloma. Znači, glad. Znači, prezir okoline. Znači, margina. Znači – borba za opstanak. Znači – cilj opravdava sredstvo.
I nije da je to bio nekakav jasno uobličen plan, ali, kada se šansa već ukazala, bilo je glupo propustiti je. Za nju, bila je to zapravo igra. Zlatna prilika. Muškarac očigledno dovoljno slab na ženske čari da bi se njime moglo upravljati, ali i dovoljno moćan da bi se trgovina uopšte isplatila. I, tako se dogodilo. Riba je bacila udicu, a pecaroš je zagrizao mamac.
Pročitajte i ovo: Zašto srcu treba više vremena da prihvati ono što um već zna?
Ako je neko propustio poentu, priča broj dva, zapravo je priča broj jedan.
Sve u svemu, ovaj neobično sklopljen brak potrajao je nepunih desetak godina. Neki bi možda rekli da mora da je bio dobar, čim se protegnuo u vremenu. Oni koji su bolje poznavali situaciju, znali su da – kako je počeo, ovaj odnos se i nastavio.
Pročitajte i ovo: Kako da završimo nezavršemo u bivšoj ljubavi i otvorimo vrata novom odnosu
Već posle prve godine braka, ona je našla mladog ljubavnika. Svog sveže starijeg supruga nije ostavila. Bilo je uzbudljivo, bilo je burno, bilo je čak i nasilno. Nezaboravno, sasvim sigurno, za sve učesnike ovog svojevrsnog ménage-à-trois. Ona se osećala željeno, osećala se vredno, osećala se živo, povremeno uplašeno i usamljeno. Ipak, bio je to za nju jedini poznati način na koji se voli.
Do raspleta je došlo potpuno iznenada, kako to obično biva kada dugo odlažemo rešenje. Gospodin suprug je jednostavno sišao sa scene, jedne noći, dostojanstvenije nego što se na nju popeo. Njegovo srce više nije imalo snage da se nosi sa haosom u kome se potpuno neplanirano našao. Preostali dvojac je nastavio svoju uzburkanu „ljubavnu“ plovidbu.
Pročitajte i ovo: Kako karmičke navike utiču na ljubavni život
Da li postoji i treća priča? Da. Naravno. Postoji. Čitava ova epopeja dostojna starih Grka, za mene se odmotala onog dana kada je u savetovalište ušla mlada žena, za koju je ovaj, neki bi rekli – otrcan holivudski zaplet, bio malo više od toga.
Pročitajte i ovo: Ljubavni trougao sa prijateljem ili prijateljicom
Dakle, priča br. 3: U tom trenutku, bila je desetak godina starija od devojke sa početka priče. Svoje majke. Iako se bavila profesijom o kojoj sve devojčice maštaju, izgledala je neočekivano tiho i svedeno. Međutim, njen mir nije izgledao pravi.
Živela je u partnerskoj zajednici koja je sada brojala već godine, ali nije bila sigurna da želi decu. Pitala se zašto.
Pročitajte i ovo: Zašto se razočaramo u ljubav
Dok je nizala sumorne detalje iz svoje prošlosti, postalo je jasno – kada je svet opasno i zastrašujuće mesto, a drugi ljudi (bliski ljudi) izvor bola i patnje, onda svako ko ima zrno saosećanja za drugo ljudsko biće, duboko u sebi, poželeće da stavi tačku na tu, činilo se beskrajnu agoniju postojanja.
Pročitajte i ovo: Toksični odnos i njegovi pokazatelji
U ogromnom trosobnom stanu njenog detinjstva nije bilo – ne sobe, već bilo kakvog posebnog kutka za nju, ikada. Visoko uglačan, stilski nameštaj nije trpeo dečije prste. Njen rođendan nikada nije bio obeležen. Nikako. Nije bilo ni jedne fotografije koja bi svedočila o tome kakva je bila kao beba. Ili sasvim mala devojčica. Nekoliko puta je bila na ivici životne opasnosti, jer je većinu svog detinjstva provodila sama, bez nadzora starije osobe.
Sama se budila za školu, sama dovijala šta obući, kako provesti dan. Međutim, sebi prepuštenost se negde pokazala i kao sreća u nesreći, jer zanemarivanje je bilo samo jedna strana medalje. Drugu stranu je činila njena ružnija sestra – zlostavljanje.
Pročitajte i ovo: Kada brak ne treba spašavati
Nisu bili potrebni razlozi, bilo kakvi, za šamare, čupanja za kosu, zastrašujuća drmusanja i unošenja u lice, udarce lenjirom, uvrede, omalovažavanje, posmeh, surove šale. Bilo je dovoljno samo se pojaviti pred majkom u pogrešnom trenutku, biti vidljiv. Odličan uspeh u školi i slepa poslušnost nisu imali nikakvog efekta.
Pročitajte i ovo: Zašto je prvi brak uspešniji od drugog
Gde nije bilo razuma, nije se moglo naći ni smisla. Tako je devojčica naučila da prepoznaje i najmanje promene u atmosferi i odnosu između ljudi, i pre nego što bi je i sami postali svesni, jer to je bilo ono što je obezbeđivalo preživljavanje. Kao i navika da pred drugima pokazuje samo svoju pitomu, toplu stranu. Da govori samo ono što drugi žele da čuju.
Bila je kao sjajno zrcalo, koje odslikava samo sklad. Za njenu profesiju, bio je to sjajan dar. Za njen lični život, bio je to put ravno u pakao, jer ne biti svoj – značilo je ne biti ničiji. Bliskost je značila bol. Zastrašujuću bol. Bez sebe, i bez drugih, kakvog je smisla imalo postojati. Osim na sceni. Pogađate.
Pročitajte i ovo: Nezdrava doza infantilnosti u vezi
Priča o ovoj mladoj ženi, zapravo je priča o devojčici sa početka priče, koja se rodila kako bi se ojačao jedan plan. Bila je to devojčica, koja je rođena, eto, tek tako, naizgled iz ogromne strasti.
Jesam li pomenula da je ova porodica svima, sa strane, izgledala kao idealna?
Pročitajte i ovo: Vuk dlaku menja, ali ćud nikada!
Iako može izgledati drugačije, ovo nije priča u kojoj se traži krivac. Nikada, ni u jednoj konstelaciji, mudar čovek neće tražiti krivca. Iz različitog ugla, pod različitim suncem, senka krivice će uvek pasti drugačije.
Ako se već za nečim traga, onda se treba tragati za odgovornošću. Jer, odgovornost je aktivno osećanje, krivica pasivno. Za razliku od odgovornosti, krivica nema moć da bilo šta učini, pa samim tim i promeni. Može li se kome zameriti što želi da živi, što želi da se spase, što za to koristi sva raspoloživa sredstva?
Pročitajte i ovo: Put od erotskog promiskuiteta do zdrave veze
I može li se ikome zameriti što je pošao putem svoje strasti? Naravno da ne. Da li se može biti pametniji? Naravno da da.
Pročitajte i ovo: Pouzdani znaci koji govore da mu se sviđate
Da u školama učimo o emocijama, o čovekovoj psihi i načinima njenog funkcionisanja, o emocionalnoj i socijalnoj pismenosti generalno, kao i o važnosti ljudskog karaktera za zdrav i ispunjen život… možda bi muškarac sa početka priče odlučio da svoj nagon ipak stavi pod ručnu, a krizu srednjih godina preusmeri na drugačiju vrstu dokazivanja.
Možda bi i devojka sa početka priče imala sa kim da porazgovara, kome da se obrati, na koga primerenije da se nasloni. A onda bi sasvim sigurno i mlada žena koja je potražila stručnu pomoć, u želji da rasvetli deo sebe koji nije razumela, došla manje oštećena i zakinuta.
Pročitajte i ovo: Na kakve muškarce su slabe jake žene?!
Svaki naš izbor, svako naše delovanje, utiče ne samo na nas. Utiče i na sve one sa kojima dolazimo u dodir. Isto kao i neizbor. Nedelovanje. Upravo iz tih razloga je odgovornost tako važna stavka, na svačijem popisu životnog kapitala. Da bi imala svoju punu funkciju, treba znati ko smo, koji su naši dometi, naša ograničenja, gde su i ko su drugi.
Pročitajte i ovo: Pouzdani znaci koji govore da mu se sviđate
Jer, sve može nestati, ali jedni drugima mi ćemo uvek biti jedini pravi temelj, i jedini vredan pažnje odraz u ogledalu. Kao i jedini realni izvor dugoročnog osećanja sreće. Za kojim svi čeznemo, zar ne? Čak i kada tvrdimo da nam nije važno. Važno je. Jer svako uvek plati… i pati, svoje ili tuđe pogrešne izbore, zar ne?
