Ovog vikenda, 17. i 18. septembra, u Zadužbini Ilije M. Kolarca, održava se BASS PASSIONmuzička manifestacija koja spaja i predstavlja nove tendencije u kvalitetnoj umetničkoj i popularnoj muzici, sa edukacijom studenata muzike ili mladih muzičkih profesionalaca.

Tim povodom, razgovarali smo sa Milošem Milovanovićem, idejnim tvorcem, pokretačem i organizatorom ove manifestacije, koji je i sam diplomirani kontrabasista po obrazovanju. Kao i svi kotrabasisti, iskoračuje iz ustaljenih formi, dovoljno je hrabar da pokrenu svoju muzičku priču, a i dovoljno drzak da uvek ide korak dalje. Nažalost, ipak ne dovoljno pretenciozan da se i sam lati žica na kontrabasu, bar ne ovog puta.
Milos Milovanovic,voditelj B92 Beograd 0604 2009 photo Predrag Mitic
Miloš Milovanović
foto Predrag Mitić
Bass Passion je muzički vikend, posvećen kontrabasu, vrhunskim kontrabasistima i njihovoj muzici. Očekujemo da će, kao i prošle godine, privući velliku pažnju široke publike, budući da se, kao i muzika sama, obraća svima.
Ove godine svi koncerti se dešavaju u Velikoj dvorani Zadužbine Ilije M. Kolarca. U subotu, 17. septembra, u 20 sati, nastupa naš kontrabasista Nenad Vasilić, čija karijera je obeležena vrhunskim spojem balkanske muzičke tradicije sa standardnim džezom. Nenad je domaćoj publici poznat i po nastupima sa Amirom Medunjanin i Bojanom Zulfikarpašićem. U nedelju, 18. septembra, najpre u 11 sati, u terminu tradicionalnih Kolarčevih promenadnih koncerata, nastupa solista Beogradske filharmonije, član Beltango ansambla, profesor muzičke akademije u Nišu, Ljubinko Lazić. U 20 sati, na scenu izlazi dragi gost iz Francuske, Reno Garsija Fons, koji će sa pijanistom Dorantesom, publiku povesti putem flamenka, Mediterana i ko zna gde još.
Ljubinko Lazić Foto Marko Đoković
Ljubinko Lazić
Foto Marko Đoković

U čemu je posebnost basa?

Bas je suštinski fundament svakog ansambla, benda ili orkestra, svake muzike. Istinski, šmekerski instrument, posebno u rukama nekoga ko zna šta radi (a u ruke Mandušića Vuka…). Osim toga, u jednom filmu se kaže da je izuzetno zgodna žena, zgodna upravo kao kontrabas. Naravno da je za doživljaj svakog instrumenta najvažnji lični pristup, osećaj, drajv. U slučaju basa, upravo od njega taj drajv kreće. Sećam se osećaja kada sam prvi put u orkestru niže muzičke škole čuo akord u čijem sam zvuku i sam učestvovao. Tada sam svirao violinu. Kada sam nekoliko godina kasnije promenio instrument, stvarno sam osetio kao da tačnost, energija, raspoloženje celog orkestra zavise od mene ili nas nekoliko. Ta uloga je naročito istaknuta u manjim ansamblima tj. bendovima. Pa, da li bi rokenrol tako dobro vozio da nema kontrabasa?!

Kako se razvila tvoja ljubav prema basu?

Bas nije prvi instrument koji sam učio. Ali jeste prvi zbog kog sam poželeo da mi život bude muzika. Čini mi se da smo se uzajamno prepoznali. Nikada jedan drugom nismo pravili probleme. Imali smo mnogo sjajnih trenutaka, proputovali dobar deo Evrope. I nisam imao nikada potrebu da sebe ubeđujem da je to ono pravo, da je to instrument za mene.
Pretpostavljam da ta vrsta “ljubavi na prvi pogled” mora da se desi da bi se neko posvetio instrumentu na duže. U suprotnom, to je nesrećna kombinacija.
Deo stvari mora da ti bude urođen, a onda sledi mnogo, mnogo rada dok instrument ne postane produžetak tvog tela, dok ne postanete jedno. Žuljevi na prstima, bolne tetive, u slučaju kontrabasa, nekada i upala mišića zbog nošenja. I još nisam sa kontrabasom srastao kako bih voleo. Ali, gledam ljude koji jesu, uživam i divim im se. Svi koji su do sada nastupili ili nastupaju na Bass Passion vikendu su upravo to – jedno sa kontrabasom.

fb-coverDa li misliš da je suština skladnog odnosa da jedno drugom ne pravimo probleme?

Suština je mnogo više. Ljudi mogu da izbegnu probleme i tako što će izbeći konkretnu komunikaciju, tako rade deca. Tako sam ja rešio problem treme tokom svirke – prestao sam da sviram.
Na to čovek mora da bude spreman, to se dešava kad shvatiš da sa druge strane imaš osobu zbog koje želiš da budes bolji, da se trudiš.

Misliš li da je ljubav na prvi pogled to što određuje da li ćemo biti zajedno ili ne?

Ljubav na prvi pogled je lepa, retka i intenzivna. Zato je svi priželjkujemo. Ipak, nema garancija da upravo ona znači da će se jedna veza razviti i trajati. Znam za prave filmske priče ljudi koji su se “tražili” međusobno godinama, kojima tajming nije išao na ruku. Oni su se našli posle godina poznanstva, prijateljstva i onda ušli u život koji ništa ne može da pomuti. Čini mi se da za stabilnu i lepu vezu, koja počinje ljubavlju na prvi pogled treba da se sklopi mnogo faktora. Ipak, ljubav na prvi pogled ne znači i vezu od prvog trenutka.

Renaud Dorantes
Renaud Dorantes

Šta je to što kvalifikuje bas za instrument 21. veka? Je li to neki svetski trend?

Kontrabas je tek nešto mlađi od svojih manjih rođaka, violine, viole i violončela, ali je tokom istorije bio poprilično zapostavljan u literaturi. Zato, čuveni kompozitori klasične muzike nisu i oni koji su u tom žanru najpoznatiji. Ipak, situacija se tokom vremena menjala. Uprkos stereotipu muzičkog slona u staklarskoj radnji, s vremena na vreme pojavljivao se kompozitor koji želi više od tog instrumenta ili izvođač koji zaista i izvlači više iz njega. Tako smo došli do toga da se pojedini, savremeni žanrovi ne mogu zamisliti bez prepoznatljivih solo deonica basa. I do rasta samopouzdanja među samim muzičarima, koji sada češće preuzimaju inicijativu. Da uprostim, dok su se instrumenti standardno smešteni u prvi plan zamarali, bas se zagrevao, i sada preuzima priču.

Kad misliš da jedan umetnik sazreva u potpunosti?

Po mom skromnom mišljenju, najzreliji su umetnici koji znaju da ne postoji završetak tog procesa. Nedavno sam čuo bubnjara Marka Đorđevica, profesora na Berkli koledžu, koji kaže da se stalno razvija, da ne prestaje da radi i vežba, odnosno, da se razvija i sazreva. Slično izreci da nije važno odredište, nego putovanje.

U umetnosti je nemoguće, ili bespredmetno praviti planove koji ne trpe odstupanja. Zato se ne može odrediti ni koliki će biti pripremni staž jednog umetnika, pre njegove zrelosti. Možda je baš zato tako mnogo nezrelih ili nesazrelih umetnika.

Sa druge strane, o kvalitetu umetnika i njegovog rada znamo kroz priznanja, kritike, recenzije njegovih dela. Znači, mnogo zavisi od mišljenja ljudi čija je odgovornost velika, ali toga možda nisu ni svesni. Kao i kod vina, ipak je najvažnije koliko odgovara onome ko uživa, dakle, publici. Tada postaje nebitno koliko je flaša vina skupa.

Nenad Vasilić
Nenad Vasilić

Može li bas da bude solo instrument?

Kako da ne!?
Možda najupečatljiviji jeste opseg kontrabasa, od prepoznatljivih dubina do viših laga koje podsećaju na violončelo. Sa druge stane, jazz, funk, rokenrol, svi tretiraju bas potpuno slobodno, bez pravila da je to instrument ove ili one pozicije i uloge. Još jednom, to dokazuju i Đorđe Stijepović i Adam i Miloš Čolović, koji su svirali prošle godine, ali i Nenad, Ljubinko i Reno, koje ćete čuti ove.

Je li to poseban pravac ili segment džeza?

Bass Passion ima zadatak da predstavi svu raznovrstnost sviranja na kontrabasu.
Tu je i tehnička i žanrovska raznovrsnost. Voleo bih da u nekom od narednih izdanja imam pet muzičara, različitih stilova muzike – od narodne do fanka. U tom smislu, ne postoji žanrovsko određenje našeg basističkog vikenda.
Sa druge strane, džez svakako jeste pravac koji je kontrabasu i bas gitari priznao ključnu poziciju, konkretnije nego što je do tada bio slučaj. I utoliko su stvaraoci jazz muzike svakodnevno zaslužni za njegov dalji razvoj. Pa i neka od najprepoznatljivijih imena džeza su upravo kontrabasisti – Čarls Mingas, Rej Braun, Ron Karter.

Ko su najveći, najpopularniji basisti u istoriji muzike i današnjice?

Mogu da kažem koji su meni najzanimljiviji. Svakako najlepša pojava među svima, i muzički i fizički, je Esperanca Spalding. Odrasla uz legende i vrhunsku muziku, danas se u društvu najvećih imena sadašnjice oseća kao kod kuće, svira bez opterećenja, sjajno peva i stvara divnu muziku. Onda ide sveto trojstvo: Stenli Klark, Markus Miler, Viktor Vuten. Od šmekera starog kova – Ron Karter. Gospodar dobrog kompromisa, pripitomljeni panker – Sting.

Da li misliš da je strast nužno povezana s ljubavlju?

Tu se manje više slažem sa opštim stavom da je strast bitna i često vodi u ljubav ili je održava. Ume, kad je pogrešno usmerena, i da optereti, pa i ubije ljubav. Tako je i sa muzikom ili bilo kojim poslom. Otuda i Bass Passion. U tom smislu, čoveka mora da vodi strast, opčinjenost nekime tj. nečime. Ona daje snagu i motiv da se napreduje, stremi boljem. I to važi i za ljubav i za posao.

Čuo sam da je strast pokretač čoveka, i u nekom smislu mogu da se saglasim sa time. Jer tada se fokusiramo, krv ključa, nema napora koji blokira, zato imamo tremu i želju da sve bude najbolje moguće. Ipak, potpuno prepuštanje strasti, bez određene kontrole nas lako može odvesti na pogrešan put.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.