Veruje se da postoji prirodna veza između majki i njihove dece, a o materinskom instinktu govorimo kao da je osnovni biološki nagon koji određuje ulogu žene u porodici.
Skoro univerzalno se veruje da je materinstvo neophodno i zadovoljavajuće stanje za ispunjenje žene, stanje koje je dovoljno da obezbedi konačno zadovoljstvo svakoj ženi i jedini način da se doživi celovitost. Pored nagona samoodržavanja, seksualni nagon je najjači čovekov biološki impuls koji uslovljava reprodukciju.
»Materinski instinkt« je rezultat generacijskih socijalnih treninga kombinovanih sa potrebom da se neizbežna situacija materinstva doživi lepom i obogaćujućom.
Nijedan muškarac ne bi prihvatio činjenicu da je rođen pre svega da bude otac i da je očinstvo jedina uloga koja će mu doneti lično ispunjenje.
Muškarci su postizali zadovoljstvo, oduvek, iz velikog broja aktivnosti, a očinstvo često igra malu ulogu u njihovom životu.
Takođe, rasprostranjeno je tolerisanje neučestvovanja biološkog oca u odgajanju dece, dok se žena koja napusti dete i ostavi nekom drugom da ga neguje, smatra zlom i bolesnom ili, u najboljem slučaju, nesrećnom žrtvom sudbine.
Nesreća mnogih žena koje žele da rode decu ali su fizički nesposobne da to učine, bi bila dokaz postojanja materinskog instinkta mnogima, koji, ako se ne ispuni, dovodi do frustracije. Pre svega, nisu sve sterilne žene nesrećne.
Osim toga, takve žene nisu izabrale da budu bez dece i veliki deo njihove nesreće je posledica osećanja lišavanja.
Štaviše, u svetu u kojem se materinstvo smatra osnovnim razlogom i svrhom ženske egzistencije, žene bez dece se doživljavaju kao nekompletne i upućuju im se saučešće i sažaljenje koji im ne olakšavaju situacijii.
Žene koje su uspešno prihvatile nedostatak dece mogu da se okrenu drugim aktivnostima, a mnoge od njih su upoznale radost materinstva usvajanjem dece.
Antropološki dokazi ne podržavaju stav da je doživljaj ispunjenja koji nastaje negovanjem dece zasnovan na zadovoljenju instinktivne potrebe. Postoje studije koje su jedva pokazale tragove materinskog nagona u Novogvinejskom plemenu koje je proučavala dr Mid, žene su sa neprikrivenom odvratnošću gledale na svoju ulogu majke.
Retke žene koje su se ponašale majčinski prema svojoj deci, bile su ismejavane.
Još čudniji je običaj Mbaja, koje je proučavao Klod Levi-Stros – oni sa takvim nezadovoljstvom doživljavaju materinstvo, da zarobljavaju mlade iz susednih plemena, usvajaju ih i odgajaju kao svoju decu, čineći na taj način supstituciju reprodukcije.
Značajnija od ovakvih izolovanih primera, međutim, je univerzalna činjenica: malo ljudskih društava gleda na vezu između majki i njihovog potomstva kao na tako prirodnu, tako ispunjujuću, da bi učili žene da je materinstvo njihova dužnost i sudbina.
I zaista, ovakva edukacija je sve ozbiljnija, kako ljudsko društvo postaje civilizovanije – jer, kako svet postaje bogatiji po raznovrsnim mogućnostima, veće su životne mogućnosti žene i izvan materinstva i porodice.
Kakve izbore ima žena?
Bilo bi glupo reći da žene u budućnosti neće više želeti da se udaju i rađaju decu. Porodični način života je put koji mnogim ljudima odgovara u zadovoljavanju njihovih želja i potreba, a zadovoljstvo življenja uz decu i brigu o njima je ogromno.
Mnogi ljudi biraju zanimanja u kojima će moći da neguju ili uče decu jer ih to obogaćuje i stimuliše. Kako je veliki broj muškaraca među njima, ne bi bilo tačno tvrđenje da je takav izbor sublimacija materinskog instinkta.
Široko rasprostranjena upotreba kontracepcije omogućuje slobodan izbor materinstva. Žena koja aktivno odabere ulogu majke će biti zadovoljnija nego ona koja to učini nevoljno, biće pozitivnija, kompetentnija i sa više ljubavi, kreativnija prema sebi i porodici. Shvatanje prave uloge materinstva i porodičnog života
oslobodiće žene krivice i omogućiće nove izbore i zadovoljavanje individualne potrebe za integracijom.
