Kada zapadnete u neku životnu krizu, apatiju ili malodušnost, kada se umorite od padanja i ustajanja na putu prema svojim snovima, kada nestanu osobe koje su vas donedavno podržavale, a ostanu samo one koje vam sapliću nogu, ne predajte se, već motivišite sami sebe.
Motivišite sebe tako što ćete sebi reći da nije bitno mišljenje drugih, onih koji se hrane vašim padovima, nije bitno što vam drugi ne aplaudiraju, ne podržavaju vas, nisu uz vas, već su bitni ciljevi do kojih treba da dođete i ljudi za koje ćete to učiniti jer vas vole. Samo oni!
Reći ćete sebi da nije bitno ni to što ste se umorili, jer umor je znak da ste nešto dobro radili, bitno je sad znati se odmoriti, a onda napred krenuti još energičnije. Uzmite vreme za sebe, za svoju dušu i telo i neka u vama sve dođe na svoje, a onda pokrenite svoju unutarnju snagu. Nemojte radi umora odustati, samo uzmite predah i nakon nekog vremena sve će se pomalo vratiti u normalu. Samo budite dovoljno strpljivi da izdržite dok je najteže.
Kada zapadnete u neku životnu krizu nemojte se pitati zašto se to baš vama dogodilo, koliko duboka ona može biti, nemojte se pitati gde su ljudi koji su vas nekad podržavali, već samo nađite razloga da budete jači od trenutne boli. Razlog koji nađete promeniće vašu percepciju, naterati vas da postavite drugačija pitanja i ne posmatrate sebe samo kao žrtvu, već kao nekoga ko ima mogućnost izbora u životu i koristi ga.
Kada zapadnete u neku životnu krizu znajte da ona ima svoje razloge i da to što se trenutno nalazite u noći svoga života ne mora značiti da uskoro neće izaći Sunce i pokazati vam da je sve to deo jednog mnogo većeg procesa koji ne razumemo, a koji nam je potreban da bismo bili jači i savladavali sve izazove koje od nas život postavlja. Budite uvereni da uskoro dolazi pobeda, a vi ste onaj koji je zaslužan za nju.
