Kako vratiti dušu kada pustiš pogrešne ljude u svoj život i dopustiš im da opustoše sve ono što je nekad tebi bilo vredno i neprocenjivo?
Šta onda kada te nateraju da spustiš sve kriterijume koje si nekad imala i to učiniš, pogaziš sva svoja verovanja, na sve postaneš ravnodušna, sve ti postane ravno, uvuče se u tebe neka apatija za bilo šta što se događa i ne bude te više briga ni za tvoje ciljeve, tuđa stradanja, jednostavno, bilo šta drugo?
Kako vratiti dušu kada pustiš pogrešne ljude u svoj život i pristaneš na manje od onoga što zaslužuješ, počneš se zadovoljavati glumljenim emocijama, lažnim licima, prevarama koje tolerišeš i nepoštovanjem koje izmiče svim granicama?
Kako vratiti dušu kada laž i samozavaravanje postanu svakodnevne navike, te upadneš u mrežu sopstvenih zabluda poverovavši u ono s čim si sama sebe dugo obmanjivala?
Kako vratiti dušu kada pustiš pogrešne ljude u svoj život, ljude na koje te srce upozoravalo da nisu za tebe ali izgled, utisak i vanjština su bili presudni, pa ti se činilo da nemaš izbora? Kako ponovo biti ona svoja s ožiljcima koji su ostali na svakom komadiću tvog bića, kako ponovo verovati u ljude koji imaju integritet i neće te razočarati, kako ponovo dati sebi šansu, a da se sve opet ne pretvori u reprizu koja nema kraja?
Jedan je način. Oprosti sebi i započni opet, ali s malo više mudrosti!
Ne žuri u donošenju odluka, dobro odvaži i shvati da stvari nisu uvek onakve kako izgledaju da jesu. Shvati da tvoja najdublja bit nije da je iznosiš pred svakog i otvaraš svakome. Uči da živiš od pogrešaka koje si počinila, ali ne vraćaj se na unutarnja mesta da ponovo sve preispituješ i prolaziš. Vratićeš dušu ponovo, ali hoćeš li više biti ona stara, to nije sigurno. Budi svakako opreznija i bolja osoba!
