Dok je za neke ljude ljubav imenica, za druge je glagol. Dok neko razmišlja šta oseća, drugi razmišlja šta će učiniti!
Dok jedni čekaju da im neko pristupi, iskaže im svoja osećanja, pokaže im neki znak ljubavi, kao što je poljubac, zagrljaj ili lepa reč, drugi kreću u akciju. Drugi pronalaze neispunjene potrebe, neizražene želje, otkrivaju tihu patnju druge osobe i traže način kako da je ublaže i olakšaju.
Dok je za neke ljude ljubav imenica, za druge je glagol.
Iako se čini kao ista stvarnost i nešto što nema nikakve razlike, ipak, između njih postoji veliki jaz.
Dok postoje jedni koji čekaju poziv, drugi uzmu mobilni telefon, pošalju poruku, pozovu na izlazak i dogovore susret. Oni znaju da ljubav nije samo čekanje, ljubav je pokret, stvaranje prigode, zanimanje za drugoga, razumevanje njegovih problema, saosećanje i briga.
Dok je za neke ljude ljubav imenica, za druge je glagol.
Dok neki na ljubav gledaju iz ugla svoga ega, razmišljajući kako drugi treba da se prilagođavaju njima, drugi na nju gledaju iz ugla svoje duše, ne razmišljajući o trenutnim sukobima i konfliktima, već shvatajući da je međusobni odnos mnogo veći od svih prepreka koje su se trenutno između njih isprečile.
Dok neki očajnički žele da budu voljeni, drugi iz sveg srca daruju sve ono lepo što nose u sebi, uživajući u mogućnosti da su za nekoga mogli nešto da učine.
Stvar je sasvim jasna. Samo s ljubavlju možemo da povratimo svoju pravu snagu, shvatajući da kada se radi o njoj, ništa nam nije teško da učinimo. Znamo da s ljubavlju ne možemo toliko da izgubimo, koliko možemo da dobijemo.
S ljubavlju uvek držimo glavu gore jer shvatamo da se s njom nemamo čega stideti, već možemo samo da se ponosimo. A oni koji tu ljubav i pokušaju da zloupotrijebe i iskoriste, ne mogu da prevare one koji im tu ljubav daju. Oni na kraju prevare sami sebe. Oni sebi oduzmu ono najbolje od života, što su mogli da dobiju radi nekih mrvica i sitnih interesa koji ne vrede mnogo.
