Narcizam još nikoga nije usrećio, ali opet mnogi ljudi misle da će oni da budu izuzetak.
Društvene mreže danas nam otkrivaju njihov impozantan broj. Neće niko priznati da je narcis, kao što niko neće ni priznati da je ovisnik o nečemu.
Priča je uvek ista. Osoba kaže: Još samo jedno, pa još jedno, pa još jedno. I tako to ponoviš trista puta, do trenutka kada više ne ne znaš šta ćeš, ni kako ćeš dalje sa svojim životom.
Priča o Narcisu pokazuje nam da on zapravo nije zaljubljen u sebe, već u sopstveni odraz, u svoju sliku. Zaljubljen je u ono šta će drugi o njemu reći, kako će ga gledati, šta će o njemu misliti, kako će izgledati u njihovim očima.
A onda počinje ona borba za taj odraz, neprestana nadmetanja, upoređivanja, međusobna uništavanja, i na kraju, samouništenje.
Istorija je pokazala da takva preokupacija nikada nije donela sreću, ni mir osobi koja je imala tu težnju.
Gledajući u sopstveni odraz, narcisoidna osoba postaje osoba koja gubi samopouzdanje, samopoštovanje, sigurnost jer nema pravi oslonac, a kako bi ga i imala kada je ceo njen životni oslonac samo jedan obični odraz. Pokušajte da se naslonite na svoj odraz u moru i videćete šta će se dogoditi. Pokušajte da se naslonite na svoj odraz u tuđim očima i snaći će vas ista sudbina.
Želite li da vaš život bude samo jedna predstava za druge u kojem je cilj dobiti aplauz? Nećete daleko stići.
Veliki grčki mislilac Pitagora već je davno rekao: Zadovolji se svojim delima, a drugima prepusti da o tebi govore šta oni žele.
Želiš li biti Slobodan, prvo se oslobodi onoga šta će drugi reći i pomisliti o tebi, i tek onda ćeš osetiti onaj neopisivi osećaj slobode. Do tada, o slobodi možeš samo sanjati, kao što su sanjali mnogi pre tebe.