Manekenke su nekad bile pojam lepote, zavodljivog hoda i dobrog držanja. Pojam šika.
No, sve se menja, pa danas na modnim revijama viđamo uglavnom blazirana lica, bez osmeha, pogleda uprtog negde, neznano gde. U redu, nisu važne one, bitne su kreacije koje nose. Ali kako nose! Hodaju pogurene, prepliću nožicama ili nabadaju. Kome se to sviđa?
Prisustvovala sam jednoj od revija na Novosadskom Fashion Week-u i pomalo mi došlo žao tih curica koje hodaju u cipelama s previsokim štiklama, ili u sandalama iz kojih vire prstići.
Vidiš iz tog prvog reda i ono što ne želiš. Tako vidiš kako su im se prsti zrgčili, kako s mukom drže korak jer ih te neudobne cipele žuljaju. I bi mi žao, jer shvatih da ti koji smišljaju takvu obuću za žene uopšte ne vole ženski rod, niti žele da istaknu lepotu. Naprotiv!
A modni kreatori? Izgledali su kao da su zalutali na sopstvene revije kada su došli da se poklone na kraju! Nigde glamura. Da ih kojim slučajem sretnete na ulici, ni na kraj pameti vam ne bi bilo čime se bave!
Osim tetoviranih dečaka, pažnju posetilaca novosadskog Fashion weeka privlačili su i strani modni novinari, koji su jedini doneli bar malo glamura. Pre svega, pomenula bih Vilijama Arlotija. Bila bih nepravedna, ako ne bih spomenula mladiće i devojke koji su bili zanimljivije skockani od kreacija viđenih na pisti. I to je možda i poenta ove priče, očekujući kreativnost na pisti bila sam zatečena idejama van nje!
