Neke od mojih klijentkinja ne rade i posvećene su porodici i deci.

Obrazovane su i nikada nisu radile, ili su radile dok nisu postale majke. Osim što radim sa onima koje su u takvoj životnoj situaciji, s vremena na vreme se i samo sretnem sa ženom koja živi isto, ili čujem za nju. Primećujem da su njihova iskustva, utisci i žalbe vrlo slične, bez obzira na to ostaju li kod kuće svojom voljom i željom ili, birajući da budu domaćice, udovoljavaju partnerovim i željama porodice porekla.

Rekla bih da je diskriminacija po polnoj osnovi iznad i ispred svih drugih. I danas, u XXI veku, žene se bore da osvoje i neometano uživaju prava na koja imaju pravo samim svojim postojanjem.

Pročitajte i ovo: Zašto se žalimo, čak i kada nam dobro ide

Bore se za zarade na koje muškarci apriori imaju pravo; za ulazak u „muška“ zanimanja, kolektive i svetove; za izjednačavanje sa pripadnicima „jačeg“ pola i oslobađanje od epiteta (ili etiketa?!) „slabiji“, „lepši“ i „nežniji“ pol, jer ne žele da budu i osećaju se slabim. Ne žele da budu viđene, čute, vrednovane, preporučene ili dobiju posao jer su lepe, atraktivne, privlačne ili mlade. I ne misle da su prave žene samo ako su umiljate i nežne. I žele da imaju pravo da takve ne budu.

Pročitajte i ovo: Kada brak ne treba spašavati

U vezi sa prethodnim, znate li za muškarca kojeg su na razgovoru za posao pitali kada planira da se oženi ili postane otac?!

Pročitajte i ovo: Perfekcionizam – glad za prihvaćenošću i ljubavlju

Za muškarca koji je dobio otkaz nakon što je postao otac, ili onog koji je po ulasku u tu životnu ulogu bio prinuđen da radi manje? Za onog koji je, između roditeljstva i napredovanja u karijeri, poželeo ili morao da izabere prvo? Za onog koji je, po rođenju svog deteta, najmanje godinu dana odsustvovao sa posla? Ne znam ni ja. I svi znamo šta i čemu u prilog sve to govori.

Pročitajte i ovo: Upoređivanje s drugima upropaštava ti život

Setila sam se sada videa koji sam svojevremeno gledala, a u kojem je jedna mlada i samozaposlena mama zabeležila sledeću crticu iz svog života: njena jednomesečna beba plače i budi je. Uzima je u naručje, umiruje i govori joj da „bude tiša“, da „ne probude tatu“. Beba je „posluša“ i tata nastavi slatko da spava. Sutradan, mlada mama je neispavana, iscrpljena i ljuta jer se „tata, naravno, nije probudio“. Mama je sebi bezrazložno otežala a mogla je, kao što je od bebe „zatražila“ da bude tiša, od svog partnera da zatraži da joj pomogne, zar ne? Jer, u roditeljstvu su zajedno i u tom trenutku oboje i rade.

Pročitajte i ovo: Sudbina Petra Pana i njegovih izabranica I deo

Na šta se to, uglavnom i najčešće, žale žene koje biraju da ne rade i ostanu kući, ali i one koje su zaposlene supruge i majke?

Pročitajte i ovo: Veliki Getsbi ljubav ili beg u tragičnu ljubav

Na to da sa svojim partnerima ne uspevaju da podele roditeljske obaveze. Na to da se sve što rade oko dece i po kući ne ceni dovoljno. Na to da njihovi partneri „priznaju“ i „računaju“ samo novac koji zarađuju, donose i kojim izdržavaju porodicu. O (ne)deljenje roditeljskih obaveza i novac bračni parovi su se, rekla bih, spoticali oduvek. I spoticaće se, dokle god ne izbaberu da budu iskreni pred sobom i partnerom, a u vezi sa onim što im je, ipak, lakše iako je teško.

Pročitajte i ovo: Šta da radite kad stvari krenu nizbrdo

Recimo, sve češće čujem za žene koje prestaju da rade u najranijoj fazi trudnoće, iako je sa njihovim zdravljem sve u redu i indikacije te vrste ne postoje.

Pročitajte i ovo: Šta je to dobar seks?!

Neke od njih ulaze u trudnoću za trudnoćom, odsustvujući sa posla, tako, najmanje tri i po godine. Po isteku tog vremena, jednako se žale na nespremnost za vraćanje poslu i govore kako bi najradije ostale kući sa decom. Neke se oko toga i na to sa svojim partnerima dogovore, dobijajući svu njihovu podršku u sprovođenju donete odluke u delo. Novi se problem, međutim, ispostavi nakon što partnerova podrška ostane na tome.

Pročitajte i ovo: Zaljubljujemo se u rane

S druge strane, čujem i za očeve koji, kada retkom prilikom ostanu kući sami sa bebom, portiklu ispeglaju sa plastificirane strane.  (Što, priznaćete, nema neke veze sa životnim i neiskustvom u roditeljskoj ulozi.) Za one koji svoje supruge zovu non stop i za svaku sitnicu, nakon što retkom prilikom ostanu kući sami sa bebom. Za očeve koji rade prekovremeno jer im se ne ide kući, u haos od plakanja, dojenja i menjanja pelena. Za one koji deci nešto ne obuku ili zaborave da spakuju, u retkoj situaciji odvođenja njih u školu.

Pročitajte i ovo: Da li da kažem prijateljici da je muž vara?!

Kako sam za jednakost u pravima, tako sam za feminizam. Međutim, od svega, pa i od feminizma, biram šta (pre)uzimam.

Pročitajte i ovo: Ne bole ožiljci koje nosim, bole njihova imena

Recimo, feministički orijentisane i nastrojene žene neplaćenim će radom nazvati ženine obaveze u kući i ulozi majke. Reći će da je diskriminisana ona žena kojoj na poslovnom sastanku nije dozvoljeno da doji. Nepravednim će smatrati to što je uloške i tampone potrebno platiti, jer žene moraju i ne biraju da krvare.

Pročitajte i ovo: Pokušaji bega u lažnu slobodu koji uništavaju vezu

Da, žena koja ostaje kući i posvećuje se deci i porodici nije plaćena za svoj rad jer životna uloga nije radna. Žene ne bi trebalo da budu majke po zanimanju. (I bez toga, razlozi u pozadini opredeljivanja za majčinstvo neretko su krajnje pogrešni i nezdravi.) Da, ako neposredno po porođaju želite da se vratite poslu a dojite i ne želite da vaše dete neko drugi čuva, možete se osetiti diskriminisanom u situaciji u kojoj poslodavac i kolege nemaju razumevanja ni sluha za vaše potrebe i situaciju u kojoj ste.

Pročitajte i ovo: Nezdrava doza infantilnosti u vezi

Međutim, tada bi valjalo da se setite toga da i oni imaju svoje potrebe i očekivanja, te da imaju pravo na to da im ne odgovara ono što odgovara vama. I da, moramo i ne biramo da menstruiramo, kao što moramo da jedemo. Uloške i tampone plaćamo kao što plaćamo hleb, mada bi, naravno, bilo fantastično kada ne bismo morale da ih uzimamo u zamenu za novac.

Pročitajte i ovo: Zašto su visoko inteligentni ljudi često nesrećni?

Šta sam svim ovim, suma sumarum, vama koje ste „samo“ supruge i majke želela da poručim? To da ne bi trebalo da zaboravljate na činjenicu da ste „samo“ i jedino to želele da budete, ako jeste. I ako jeste, vi ste te koje bi pre svega i svih drugih trebalo da vrednujete ono čemu ste odabrale da se u potpunosti posvetite. Ako posvećivanje domu, majčinstvu i porodici iskreno smatrate vrednim i osećate da živite svoju svrhu živeći tako – zahvalite na toj mogućnosti i budite srećne.

Pročitajte i ovo: Zašto je prvi brak uspešniji od drugog

Pročitajte i ovo: Kako da znate da ste u vezi sa hroničnim preljubnikom

Ako ste sigurne da živite željeno, vaš partner ne može uvesti nesigurnost u vašu sigurnost. Ne mora vam se dopadati njegov stav, ne morate se slagati sa njim, možete se i posvađati, ali – vaš partner ne može biti ni odgovoran, ni kriv za vaše preispitivanje, te sumnju u donetu odluku i sebe. Ako ste u nekom trenutku odustale od svojih snova i nevoljno izabrale da žrtvujete svoj posao ili karijeru, znajte da im se možete vratiti. Možete nastaviti tamo gde ste stale, ali i početi ispočetka. Nije kasno i ne može biti.

Pročitajte i ovo: Strast kao (ne)prijatelj partnerske ljubavi

Naravno, prirodno je i sasvim razumljivo da želite, značilo bi vam i bilo bi vam lakše kada bi vaš partner bio roditelj vašoj deci onoliko koliko ste to vi. Kada bi vrednovao vašu posvećenost i zahvaljivao na njoj. Kada bi vas razumeo, saosećao sa vama i podržavao vas. Ako nije tako i pitate se kako to da ste u braku i roditeljstvu sa nekim od koga to ne dobijate, bilo bi dobro da na sebi i svojim osećanjima poradite uz podršku i pomoć stručnjaka.