Kada mislite ili govorite o (pravom) prijateljstvu, šta vam prvo padne na pamet?

Da je pravi prijatelj onaj koji je iskren, topao, podržavajući, pomažući, pun razumevanja? Onaj koji je tu za vas kada posrćete, ide vam loše ili samo ne ide najbolje što može ići? Onaj koji ume i može da se raduje vašim radostima i uspesima i slavi ih zajedno sa vama? I onda kada njemu ne ide, ili nešto što žarko želi nema ili ne može da ostvari?

Marina Drobnjaković, dipl. psihološkinja i psihoterapijska savetnica

Jeste li do sada, barem jednom, bili u prilici na testirate neko od svojih prijateljstava deljenjem velike sreće ili uspeha sa (najboljim) prijateljem? Jeste li tom prilikom od prijatelja dobili ono što ste želeli da dobijete? Iskrenu radost i nazdravljanje onome što ste postigli, bez i najmanje trunke zavisti. Jeste? Nadam se da ste bili svesni toga da je i u to ime trebalo nazdraviti.

Znate za onu staru „Na muci se poznaju junaci“? I slažete se sa mnom da je u tih par reči stala velika životna istina, zar ne? Slažete li se i da nije uvek jednostavno, ni lako biti junak u susretu sa tuđim dobrom i najboljim? Junak koji oseća, misli, želi i govori samo pozitivno i dobro onom koji sa njim u datom trenutku deli neizrecivu sreću. Kako to, dakle, dolazimo do trenutne ili dugoročne nesposobnosti za slavljenje fenomenalnosti života drugog sa tim drugim? Osećanjem već pomenute zavisti koju, pak, osećamo onda kada, upoređujući se sa drugim, shvatamo da želimo da imamo ono što on ima i u čemu je od nas, po našoj proceni, bolji.

Photo by Blake Cheek on Unsplash

Da bismo neometano mogli da osećamo iskrenu i čistu sreću zbog drugog, potrebno je da nas u njenom osećanju ništa ne ometa.

Je li neophodno da sa sobom i svojim životom budemo u savršenom miru i sreći da bismo to mogli? Ne, nije. Je li nam lakše ako je tako? Da, naravno. Jeste. U atmosferi ličnog dobra nam je lako da budemo dobri i dobronamerni prema drugom. Ipak, upravo iz tog razloga, pravi ste i veliki prijatelj, ne samo drugom, već i sebi, onda kada možete, želite i nije vam teško da budete tu za sreću drugog.

Photo by Joel Bengs on Unsplash

Ako ste gledali seriju Seks i grad, sećate se toga da je Miranda zatrudnela sa Stivom, neplanski i bez prethodne svesne, istinske želje za postajanjem majkom. Sećate se i toga da je neko vreme razmišljala o tome šta da radi, da li da trudnoću zadrži i zašto ne bi, s obzirom na godine u kojima jeste. Pitala se i hoće li umeti da bude dobra majka, te kako će roditeljstvo podeliti sa Stivom sa kojim u tom periodu nije bila u vezi. Sećate se i da je vest o trudnoći podelila sa Keri i Samantom, ali ne i sa Šarlot, jer nije želela da je povredi. Znala je koliko Šarlot silno želi da se ostvari u ulozi majke, a ne polazi joj za rukom.

Dakle, kada već govorimo o tome da je pravi prijatelj onaj koji ne zavidi, mogli bismo stvari postaviti i drugačije i zapitati se i sledeće: je li pravi prijatelj onaj koji se svojom srećom hvali onom kojeg zna da muči nedostižnost iste te sreće? Je li taj tada nedovoljno osetljiv za patnju i slabu tačku svog prijatelja? Misli li u datom trenutku samo ili, pre svega, na sebe? Ili, pak, u gorem slučaju, iz sebi znanih razloga, drugog povređuje svesno i želeći?

Photo by Andrea Tummons on Unsplash

Kada na fizičkom, materijalnom, poslovnom ili nečem drugom pozavidite kolegi ili „tamo nekom”, možda se dogodi, a i da ne primetite. Ne zabrine vas, svakako. Niti bude uvod u razmišljanje o tome „šta je to sa vama” i „je li u redu to što zavidite”.

Sa druge strane, to što zavidite osobi koju volite i sa kojom ste bliski čini da se ne dopadate sebi zbog toga, jer osobi koju volite i sa kojom ste bliski, ne bi trebalo da zavidite. Ako je zaista i iskreno volite.

Photo by Maria Ballesteros on Unsplash

Mogli bismo razmišljati i govoriti i o (ne)adekvatnosti zavisti, kao što o tome možemo razmišljati i govoriti o kom god osećanju da je reč.

Mogli bismo reći da nas zavist, baš kao i druga neprijatna osećanja, može pokrenuti na pozitivnu promenu. Može nam pomoći da shvatimo šta zapravo i iz kojih razloga želimo, te nas pogurati ka tome. Može nas podstaći, motivisati na putu ka cilju.

Naravno, sva su osećanja za ljude i ljudski je osetiti svako neprijatno osećanje, pa i zavist. Ali, ako je osećate sve intenzivnije i češće, ili u odnosima u kojima ne želite ili mislite da ne bi trebalo da je osećate – u pravu ste ako dolazite do toga da je potrebno da se pozabavite svojom zavišću. Kroz razgovor sa sobom, njom i stručnom osobom, možete se bolje upoznati i razumeti, te rastući i razvijajući se prevazići sebe. Sve neudobnosti i konfliktnosti unutar nas samih služe upravo tome.

Photo by Becca Tapert on Unsplash

Postavljanjem pitanja u vezi sa tim stvarima, poručujete im da ih volite i želite im dobro, da želite da slušate o njihovim srećama i budete srećni zajedno sa njima. Shvatite li da se posvećeno interesujete za ono što nemaju, ne mogu i neće, znajte da je vreme za pogled u ogledalo i iskren razgovor sa osobom koju u odrazu vidite.

 

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.