Jeste li srećni?

Ako niste, da biste bili morate znati šta vam je za sreću potrebno, a u ovom trenutku vam nedostaje. Ako vam za sreću ništa ne nedostaje, budite srećni već od ovog trenutka.

Marina Drobnjaković, dipl. psiholog i psihoterapijski savetnik

Sigurno postoji nešto što biste promenili kod sebe ili u svom životu, ali to nešto je još uvek nepromenjeno. Klijenti uvek kažu da žele promenu i nadaju joj se, ali neretko, ne dozvoljavaju da se zaista i dogodi, jer korak ka promeni, korak je u nepoznato i novo.

Nakon naviknutosti na određenu situaciju ili problem može vam biti posebno teško da se pokrenete. Srećom, nakon prvog koraka svaki sledeći je mnogo lakši i prijatniji.

Promišljanje nad životnim odlukama i izborima je OK.

Zdrav i zreo čovek svestan je sebe i onoga što (ne) želi. Međutim, mnogi se danas plaše života i svega onoga što ga, po prirodi stvari, čini daleko više no što je prirodno i zdravo. Toliko da odlučuju da se ne mrdaju sa mesta na kojem su sada, a stajanje u mestu je, na neki način, koračanje unazad.

Photo by Steve Halama on Unsplash

Korak napred u životu često je i korak ka više odgovornosti i obaveza, ali je i, toliko puta, korak ka novom, većem životnom kvalitetu.

Život se najbolje vežba življenjem.

Ono što odlučimo, možemo i hoćemo da promenimo, uradimo ili naučimo umesto nas ne može niko drugi promeniti, uraditi ili naučiti. I prava je sreća da je tako, u suprotnom naši životi ne bi bili naši. Na toj činjenici iskreno zahvaljujemo pre ili kasnije.

Život funkcioniše nekako tako da bira da nas ne podrži i ne nagradi kada se grčevito držimo za nešto ili nekoga, bojeći se da to nešto ili nekoga izgubimo i zamislimo svoj budući život nakon tog gubitka. Tako, kao po pravilu, sve ono što previše stežemo i jurimo isklizava i utiče, poručujući nam da popustimo i opustimo se, jer život ne treba da bude sazdan od strahova i panike.

Photo by Henri Pham on Unsplash

Grešimo kada život živimo pokušavajući da ga predvidimo, ne dozvoljavajući mu da nas iznenadi, razuveri i nauči lekciji koju nikako da naučimo.

Grešimo kada iz sve snage nastojimo da uvek i potpuno budemo sigurni i spremni za ono što će se dogoditi ili doći. Kada odbijamo da poverujemo u ljude, situacije i odnose vredne verovanja jer to ne vidimo i ne osećamo odmah, na prvu.

Nekada su mir i sreća tamo gde nikada ne biste pomislili da jesu. I nekada mira i sreće nema tamo gde su za njih svi uslovi tu.

Photo by Crystal Shaw on Unsplash

Ako sa nečim ne možete da izađete na kraj, izađite na početak. Polako, stići ćete do kraja.

Uvek možete početi sa pisanjem nove priče o sebi i svom životu. Podržavajuće, negujuće i stvarno vaše priče. Možete izabrati da verujete u sebe, volite sebe i razumete da ste ne samo vredni ljubavi već ste ljubav sama. Možete izabrati da se oslobodite svega onoga što radi protiv vas. Svih misli, uverenja i priča o sebi koje pričate iznova i po navici, iako odavno prepoznajete njihovu neadekvatnost, iracionalnost i toksičnost. Možete doći do toga da se uskladite sa sobom i osećate dobro u svojoj koži.

Slušajte i oslanjajte se pre svega na sebe. Ne očekujte od univerzuma da vas podrži, na njegovu podršku čeka još jako mnogo njih. Dok oni čekaju, vi možete početi da radite na onome što želite da živite. Magija se dešava nakon što napravite veliko spremanje svojih misli, emocija i postupaka.

Photo by Jonathan Stout on Unsplash

Može vam se učiniti da bi vam bilo lakše da ste neko drugi, da ste drugačiji. Ali ne bi.

Najlakše i najuspešnije možemo biti samo ono što zapravo jesmo i istinski želimo da budemo. Nekada nam je potrebno samo malo podrške, pomoći i vođenja u učenju bivanja sobom i udobnom življenju u vlastitoj koži. Izaberite da se prihvatate, volite i stojite iza sebe.

Na pitanja koja sebi postavljate, a koja počinju sa „Šta ako…?”, odgovor ćete dobiti kada i ako to nešto uradite ili se dogodi. Do tada, o tome možete slobodno prestati da se pitate.

Photo by Joshua Rawson-Harris on Unsplash

Mogućnosti uvek postoje, izbora su uvek barem dva – Da i Ne. Ako se živeći aktuelno životno iskustvo pitate „Šta mi drugo preostaje?” – ne uviđate da vam preostaje ono drugo. Ili nešto sasvim treće.

Iz nekih, ko zna kojih razloga, čekamo pravo vreme i dobre razloge za razgovor sa sebi bliskim ljudima. Mislimo da nema potrebe da neke svoje misli i osećanja komuniciramo, jer nama bliski znaju šta mislimo i osećamo prema njima, inače nam ne bi bili bliski. Mislimo da nema potrebe, da se podrazumeva. Ipak, mnogo ćutnje i nerazumevanja proizilazi iz podrazumevanja.

Ne birajte ni vreme ni mesto za komuniciranje zahvalnosti, ljubavi i sreće. Stavljajte ih do znanja sebi bliskima, glasno i jasno. I što češće. Ne možete preterati, ne bojte se.

 

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.