Mnogi parovi o određenim temama ne razgovaraju.

Obično to izgleda tako da datu temu ne spominje i o njoj razgovor ne inicira onaj partner kojem nerazgovaranje o tome odgovara. I obično je to nerazgovaranje o konkretnom problemu koji se ne rešava sam od sebe, o suprotstavljenim potrebama i željama u vezi sa sadašnjošću i budućnošću odnosa, odnosno, o prelasku veze na sledeći, “viši nivo”, što je obično sklapanje braka i planiranje potomstva.

Marina Drobnjaković, dipl. psihološkinja i psihoterapijska savetnica

Kako komunikacija pretpostavlja barem dve osobe koje komuniciraju, a razgovaranja o određenoj osetljivoj temi u paru nema, to znači da razgovor ne započinje ni onaj partner kojem nerazgovaranje ne odgovara, ali se, opet, boji i da razgovor započne.

Obično je to žena koja, razapeta između želja i pogrešno procenjenih vlastitih mogućnosti, iznova bira patnju i nezadovoljavajuću sadašnjost, jer se boji da budućnost sa istim partnerom neće imati nakon što sa njim razgovara o onome o čemu uporno ne razgovara. I obično je to žena u godinama koje procenjuje nezavidnim za izlazak iz partnerske veze u kojoj jeste i još nezavidnijim za ulazak u novu partnersku priču, u slučaju da se aktuelna završi.

Razmišljajući i osećajući tako, nezadovoljna žena bira da ćuti i zadovolji se onim što ima i dobija jer “i to je nešto”.

Sa druge strane, dešava se i da se partneri koji su se udaljili i komuniciraju minimalno, odluče na dobijanje deteta sa željom da ih ono poveže, udruži i pomogne im u obnavljanju zapostavljene bliskosti.

Gotovo da prestaju da se poznaju i razgovaraju o bilo čemu osim o podeli obaveza i zadataka, ali biraju da krenu putem proširenja zajednice. Birajući tako, ne shvataju da je zanemarena ili izgubljena bliskost nešto što se isključivo tiče odnosa i (ne)komunikacije njih dvoje. Nešto na čemu bi oni trebalo da porade, otvarajući se jedno za drugo i preko potreban razgovor.

Dobijanje deteta ne rešava problem koji partneri imaju među sobom, niti može učiniti da on nestane.

Štaviše, pre može doprineti produbljivanju i jačanju već postojećeg problema, jer je skretanje pažnje i pogleda sa njega, te svojevrsno ignorisanje njegovog postojanja.

Zato je neophodno baviti se problemima idući u korak sa njima. Rešavati ih redom kojim nastaju i ispostavljaju se. Prelaženje na nešto novo i sledeće, bez prevazilaženja prethodno problematičnog, to problematično po pravilu čini još vidljivijim i izrazitijim.

Kada u vazduhu lebdi pitanje, dilema ili životna tema koja nas opterećuje, brine ili na bilo koji način čini nezadovoljnim, može nam se učiniti da je najlakše da o tome ne govorimo.

Da dozvolimo jutrima da budu pametnija od večeri i jednostavno se strpimo dok čekamo da vidimo kakav plan život ima za nas po pitanju pitanja koja ne postavljamo.

Istina, u početku ćutanje i može biti jednostavnije i lakše jer, iako vodi sporazumevanju i pronalaženju rešenja za postojeći problem, razgovor znači i diranje u sva ona osetljiva mesta u koja nerazgovaranjem pokušavamo da ne diramo. Ipak, ko god je pokušao da o nečemu važnom dugo ne razgovara, zna koliko je to zadržavanje za sebe teško, bolno, frustrirajuće i pritiskajuće iskustvo.

I koliko ne vodi ničemu, osim produžavanju i intenziviranju patnje i nezadovoljstva. Stoga je razgovor o onome što u vazduhu lebdi, opterećuje nas i čini da se ne osećamo dobro najbolja moguća opcija. Jedina prava. Jer, svaki razgovor, pa i onaj potencijalno neprijatan i težak, vodi oslobođanju, olakšanju i boljem razumevanju sebe i drugog. A kada se razumemo, znamo šta nam je dalje činiti.

Žene se, za razliku od muškaraca, pre susretnu sa potrebom da se venčaju i ostvare se u roditeljskoj ulozi.

Sa istim se potrebama susretne i većina muškaraca, ali nekako, vrlo često, ne u trenutku ili životnom periodu u kojem to požele njihove partnerke. Mnogi od njih to žele ali kasnije, nakon što urade još to i to, stignu tu i tu, popnu se na sve zacrtane vrhove i odsanjaju snove o slobodi i nepostojanju obaveza.

Učene nežnosti, te želji za porodičnim životom i brizi o partneru i deci, žene u nekom trenutku počinje da frustrira nerazvijanje partnerskog odnosa u pravcu stvaranja porodice i njenog proširenja.

S jedne strane, sadašnjost koja se ne unapređuje se doživljava nedovoljnom i neudobnom.

Sa druge strane, žene se tada pitaju šta im je činiti. Da li da iniciraju razgovor o onome o čemu žele da razgovaraju ili ne?! Da li da pitaju ili ne pitaju?! Da li da pred partnera izađu sa ultimatumom ili ne?! Da li da mu, jednostavno, kažu: “Ili ćemo dobiti dete, ili ćeš me pustiti da idem dalje?!“ Ili: “Ili ćemo se venčati, ili raskidamo.”

Photo by NeONBRAND on Unsplash

Ili ultimatumi i nisu tako jednostavni. Ili znače nestrpljivost, požurivanje, očajništvo i želju za menjanjem nečega što je i sada dobro, lepo i funkcioniše. O svemu tome razmišljaju žene koje se nađu u situaciji da se pitaju da li da o svojim potrebama i željama progovore pa šta bude, ili da ih još neko vreme zadrže za sebe i sačekaju da vide šta će se i kako dalje dešavati, te hoće li možda partner progovoriti o nerazgovaranom.

Ako aktuelno želite nešto o čemu se ne usuđujete da razgovarate sa svojim partnerom jer ne znate da li isto želi i on, pre svega znajte da je svaka vaša želja savršeno u redu samim tim što je vaša.

Imate pravo na svoje želje i pravo da želite sve što želite. Još više imate pravo na ostvarenje vlastitih želja.

S tim u vezi, uvek je pravo vreme za razgovor o onome što želite i voleli biste da ostvarite u zajednici sa partnerom. To što se bojite razgovora o željenom može značiti da negde duboko u sebi osećate da ste sa partnerom koji od budućnosti ne želi isto što i vi. Ili da niste sigurni želi li sa vama ono što vi želite sa njim. Upravo je zato dobro, štaviše, neophodno je da kažete šta želite i potrebno vam je, ali i da čujete želje i potrebe svog partnera.

Photo by Vidar Nordli-Mathisen on Unsplash

Možda se radi samo o tome da je vaš partner toliko zadovoljan sadašnjošću vašeg odnosa da do sada nije osetio potrebu za njenom reorganizacijom, ali je želi i ostavlja prostora za nju.

Sa druge strane, ako vaš partner i vi budućnost zamišljate i planirate različito – dobro je i potrebno da to znate.

Razgovore o budućnosti ne vodimo samo sa onima sa kojima budućnost nemamo. I o sadašnjosti ne razgovaramo sa onima sa kojima smo ostali u prošlosti.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.