Da, dobro ste pročitali. Postoje li prava ženska, a ne muško – ženska prijateljstva, pitam se, a pitam i vas.

Jer, na primer, kada god ponovo pogledam neku od epizoda serije Seks i grad, pomislim – nije li divno otvoren, iskren, dobronameran i posvećen odnos četiri najbolje drugarice, međusobno potpuno različite?!

Marina Drobnjaković, dipl. psihološkinja i psihoterapijska savetnica

Nije li divno što je svaka od njih za sve ostale u svakom trenutku tu? Što se prihvataju, poštuju i zaista vole? Što osećaju i jedna drugoj daju slobodu da budu baš onakve kakve jesu? Pogrešive i nesavršene. Nije li to savršeno?

I nije li, na primer, mera istinske bliskosti pozivanje najbolje drugarice u gluvo doba noći, jer On nije pozvao (a rekao je da hoće) ili je po ko zna koji put ostao nedorečen? Nije li sjajno to što njih četiri to mogu i smeju? Nisu li heroine jer su izgradile odnos kakav jesu i čuvaju ga? I nije li tužno to što su realna ženska prijateljstva neretko predaleko od onoga što prijateljstvo, zapravo, jeste i što bi trebalo da bude?

Posmatrajući život, primećujem neprestano dovođenje ženskih prijateljstava u pitanje. Iznova su na probi ili testu, ugrožena i na ivici opstanka.

Mnoge žene eliminišu jednu po jednu „najbolju drugaricu“ iz svog života. Mnoge do nekih zrelih godina značajno smanje broj žena kojima okružuju sebe. Neke od njih nekadašnje prijateljske odnose sa ženama zamene novim. Neke druge ne, samo se pomire sa promenama koje život nosi.

S tim u vezi, pitam se do kojih je godina moguće započeti odnos koji će postati prijateljstvo dve žene. Istinsko prijateljstvo.

I od kojih to godina prestajemo da dajemo šanse novim odnosima, jer mislimo da je kasno i da nas te žene, nove u našem životu, nikada neće moći znati dovoljno dugo da bi postale naše najbolje drugarice? Koliko su važne godine i godine proživljene zajedno, u prijateljstvu? I da li je dugogodišnje poznavanje sa najboljom drugaricom neprocenjivost za sebe?

Kvalitet koji bi trebalo da čuvamo čak i ako su naše potrebe, stavovi, vrednosti i pogledi na život i svet počeli drastično da se razilaze ili bučno sudaraju, uvodeći nas u nerazumevanja, konflikte i svađe. Je li odnos kojem se godine ne mogu izbrojati apriori ispred onog koji je od nedavno počeo ili tek može početi? I jesmo li u stanju da poverujemo u to da neko koga znamo od juče za nas može biti bolji od nekoga koga smo godinama mislili da poznajemo?

Ako se osvrnete na svoje ili životno iskustvo žena koje poznajete, shvatate li da vi, ili te druge žene, više nisu u kontaktu sa barem jednom od žena sa kojom su nekada bile vrlo bliske?

I dolazite li do toga da je do prekida tih odnosa došlo iz sasvim nebitnih, glupih, pa i vrlo pogrešnih razloga? Jer se jednoj od drugarica dopao muškarac kojem se dopala druga drugarica. Jer je jednoj od njih u datom periodu života bolje išao posao ili ljubav. Jer je jedna privlačila više muških pogleda i udvaranja od druge. Jer su se umorile od međusobnog poređenja, takmičenja i utrkivanja. Ili, jer se jedna od najboljih drugarica udala i(li) osnovala svoju porodicu, pa više ne nalazi tema za razgovor i razloga za viđanje sa onom koja nije braku ili vezi, nema decu ili jednostavno vodi sasvim drugačiji život.

Sigurno znate za barem jednu ženu, nekada najbolju drugaricu neke druge žene, koja se nakon udaje druži samo sa bračnim parovima, tj. suprugama prijatelja svoga muža. Znate, zar ne?!

Sa druge strane, ako pogledate prijateljstva muškaraca iz svog okruženja, videćete da su u svakom od tih krugova i dalje svi na broju, je li tako?

Štaviše, možda su i neki novi, nedavno upoznati muškarci primljeni u te iste krugove. I dočekani pruženih ruku. Međusobno se ne takmiče i ne upoređuju, gledaju svoja posla i živote, ne zavide i nisu ljubomorni, ne žele ono što žele drugi muškarci iz kruga. Žele ono što žele i oduvek su želeli.

Ne zanemaruju i ne zapostavljaju svoje prijateljske odnose, ostaju jednako važni jedni drugima. I nakon što se emotivno skrase ili uđu u brak. I tada imaju potrebu za samo svojim, starim muškim društvom i temama. Ne vide zašto bi se nakon ulaska u vezu ili brak bilo šta promenilo. Zašto bi od vremena za sebe i svojih prijatelja trebalo da odustanu. Muškarci na svom mestu zadržavaju sva sebi važna i potrebna životna mesta i oslonce. I to je savršeno u redu i na mestu, nije li?

Photo by Matthew Gerrard on Unsplash

Nekim čudom, mnoge žene značajno lakše prekidaju odnose sa ženama koje zovu svojim (najboljim) drugaricama, nego sa muškarcima koji, sasvim im je jasno, nisu dobri za njih.

Nekim čudom, takođe, mnoge zaborave na drugarice i zanemare ih nakon što upoznaju Gospodina Pravog. I mnoge, čudnog li čuda, takođe, u situaciji biranja između (najbolje) drugarice i nekog ili nečega drugog, izaberu tog drugog ili to nešto drugo.

Dogodi se da se u nekom trenutku pokaju i požele nazad svoje (najbolje) drugarice, obično nakon što ostanu bez tog nekog ili nečeg zbog čega su od drugarica otišle. Međutim, tada bude kasno, jer drugi nam ne daju onoliko vremena za opredeljivanje koliko ga dajemo sami sebi.

Photo by Becca Tapert on Unsplash

Prave drugarice su tu jedna za drugu onda kada je teško ili loše, ali i onda kada je dobro. Posebno tada. Jer, nije uvek i savršeno lako deliti drugaričinu sreću i radovati joj se kao da je vlastita, ako vlastite nema i(li) nikako da dođe.

Ljudski je i u redu pozavideti ili osetiti malu dozu ljubomore, zapitati se „Zašto samo meni sreća nikako da se nasmeši?”, boriti se sa sobom ali i pobediti sebe. Ne dopustiti da ta osećanja i misli potraju, da postanu konstanta, da se ispreče između vaše drugarice i vas. Da učine da to prestanete da budete.

Photo by Roberto Nickson (@g) on Unsplash

Prave drugarice se pažljivo slušaju, čuju i razumeju. Istinski i zaista. Mogu otvoreno da razgovaraju i podele ono što ni sa kim drugim ne bi. Mogu i smeju i da se ne razumeju ili posvađaju, jer znaju da svađa nije i neće biti početak kraja njihovog odnosa.

Prave drugarice ulažu u svoj odnos i čuvaju ga. Nalaze vremena za prijateljevanje i nakon što u njihove živote uđu emotivni partneri, deca i druge važne osobe. Prave drugarice se ne razilaze jer su različite, uspevaju da pomire međusobne razlike i porastu zahvaljujući njima. Ne prestaju da sakupljaju trenutke provedene zajedno. Ozbiljno ozbiljne ali i one šašave i beskrajno smešne.

Prave drugarice se znaju u dušu i čiste su duše. Šire ruke jedne drugima, otvaraju srca i prva su pomoć onda kada je to najpotrebnije. Bile su tu juče, tu su danas i tu će biti sutra. Sa ljubavlju i radošću. Neobično ste srećni ako imate barem jednu pravu, najbolju drugaricu. Ne zaboravite to. I nazdravite u to ime, već danas!

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.