Otkako sam pre neki dan završila edukaciju na temu preventivnog rada na partnerskim odnosima, razmišljam o parovima koji se retko ili nikada ne svađaju, nasuprot onima koji se svađaju često i gotovo oko svega.

Dok smo promišljale par koji je pet godina u vezi (on ima 28, ona 27 godina) i u svom iskustvu nema mnogo svađa (“sve je uvek bilo u redu”, “dobro su se razumeli i delili obaveze u kući”, “svađa je bilo veoma malo i nema ih ni sada”, “u njihovoj vezi sve je uvek išlo glatko i harmonično”), koleginice su konstatovale potiskivanje i neusuđivanje na konflikt. Nisam se složila i ne slažem se i o tome bih, između ostalog, ovom prilikom napisala nešto više.

Radeći s parovima, srećem se uglavnom s onima koji se svađaju mnogo, a najviše oko “sitnica” i svakodnevnog. Za podršku i pomoć obrate se nakon što isprobaju sve što mogu probati sami i nakon što im “dozlogrdi” jedno te isto.

Pročitajte i ovo: Seen ili – tretman ćutanjem u toksičnim odnosima

S onima koji se ne svađaju ili to čine retko nemam priliku da radim. Oni, verovatno, ne misle da u njihovom odnosu postoji nešto što mogu ili bi bilo dobro da razvijaju i menjaju i o njima, najčešće, posredno slušam od ljudi koje dobro i blisko poznajem.

Pročitajte i ovo: Zašto muškarci vole mlađe žene

Par iz uvodnih redova ove kolumne podsetio me je na sve te parove o kojima slušam i koje kao da znam.

Umem da kažem da svog partnera ne poznajete stvarno i do kraja dok ne dođete u situaciju da se s njim (ozbiljno) ne složite ili posvađate.

Lepo je lepo provoditi vreme i slagati se, ili se s partnerom nalaziti i viđati samo u dobrom raspoloženju i najboljim izdanjima, ali, razume se i sasvim je jasno, život nije i ne može biti samo to. Barem ne do kraja života.

Pročitajte i ovo: Magija prihvatanja

S vremenom koje prolazi obično dođu i teškoće i problemi, krize i izazovi. Međutim, neki se parovi u startu suoče s onim s čime se neki drugi za zajedništva i trajanja svoje veze ne suoče nikada. Dakle, startne i razlike u (pred)uslovima nikako nisu zanemarljive. I prilično opredeljuju.

Pročitajte i ovo: Emotivno nedostupni muškarci – tako blizu, a tako daleko

Od svih onih za koje znam, partneri koji se ne svađaju se međusobno dopadaju od samog početka. Startovali su sa (nameštenim) prostorom za zajednički, a samostalni život i jednom ili dve plate. Imaju iste ili vrlo slične potrebe i očekivanja, od sadašnjosti, ali i budućnosti. Orijentisani su jedni na druge, pre svega.

Pročitajte i ovo: Emocionalna zavisnost – koji je tvoj ljubavni fiks?!

Ne vode ne znam kako društven i ka avanturama orijentisan život. Žive, dakle, mirno, tiho, porodično, pa i povučeno. I evo, pitam ja vas, oko čega bi ti i takvi parovi mogli da se (po)svađaju? Pa još često. Šta bi u životima tih i takvih parova moglo da bude izvorom svakodnevnih, a ozbiljnih neslaganja? Ne znam ni ja.

Kada se osvrnem na iskustvo rada s parovima koji su se mnogo svađali, uvidim da su svi oni, za početak – loše počeli.

Jedan od partnera je pristao na onog drugog, ili su oboje shvatili da nisu u prilici da čekaju i ko zna koliko dugo biraju, jer otkucava biološki i svaki drugi sat, ili tika-taka samo (panični) strah i vremena, jednostavno, nema neograničeno mnogo, a ono koje je prošlo neće se vratiti.

Pročitajte i ovo: Kako da dosegnemo ličnu sreću?

Da, vreme (će nastaviti da) prolazi i ima ga samo manje, ali, sve u šta se vođeni strahom “uvalite” samo će rasti i postajaće veće. Ne možete na nekoga “pristati” ili se “naterati” pa cvetati u miru, ljubavi i slozi. Insistirati i vršiti pritisak, a biti relaksirani i opušteni. Tako vam je to, jednostavno i krajnje logično.

S jedne strane, s raznoraznih strana često čujem kako danas “niko nikoga neće da trpi”. S druge strane, iskustvo rada s pojedincima i parovima govori mi upravo suprotno.

Pročitajte i ovo: Neodoljiva privlačnost nedovršenih odnosa

U odnosima s drugima, posebno partnerskim, trpi se preko svake mere i granice. Ljudi ne veruju da ih je moguće voleti. Plaše se samoće.

Nisu u prilici da lako ili dovoljno često sreću ili upoznaju potencijalne partnere, itd. Mnogo je razloga zbog kojih misle da je potrebno ili moraju da (is)trpe. Trpnja je, razume se, savršeno plodno tlo za konflikte i svađe.

Pročitajte i ovo: Zašto ostavljamo one koje volimo?

Kada smo već kod ovoga, napomenula bih da konflikt nije isto što i svađa. Prvo je suprotstavljanje i sukobljavanje različitog, drugo je eskaliranje onoga što teško ostaje samo na nivou konflikta.

Kao takvi, konflikti su OK. Prirodno je i normalno da se dogode. Svađe su, takođe, prirodne i neminovne. U jednom odnosu najverovatnije će se dogoditi najmanje nekoliko njih.

Pročitajte i ovo: Važno je samo dobro se udati!

Međutim, ako konflikti i svađe dominiraju odnosom u kojem ste, pitanje je šta su dobre strane i temelji tog odnosa, te da li ih uopšte i koliko ima. I šta vas za dati odnos vezuje i u njemu zadržava, ako ne sličnosti i uživanje s partnerom?! Jer, ako se opet osvrnem na parove s kojima sam radila, ili one o kojima sam posredno mnogo, a negativno slušala, shvatim da su se iznova i neumorno svađali oko razllika koje se nisu mogle pomiriti. Oni ih nisu mogli pomiriti, neki drugi parovi bi možda i uspeli. Oni koje vezuju i neki značajni kvaliteti, dobre i zdrave stvari.

Pročitajte i ovo: Zašto volimo one koji vole samo sebe?

Ako s nekim bliskim nikada niste imali konflikt ili svađu, to je neobično koliko i potpuna suprotnost tome – redovne konfliktne ili situacije za svađu.

Ovde možete da zastanete i malo promislite, dolaženjem do odgovora na sledeća pitanja: Šta prvo pomislite ili osetite kada čujete reč konflikt? Šta su, po vama, konflikti i čemu služe? Kako ste se do sada ponašali u konfliktima? Šta vam u istim situacijama (ne) polazi za rukom? Šta vas u vezi s konfliktima plaši? Šta mislite, šta je najgore što može da proistekne iz jednog konflikta? Čime je potrebno da ovladate zarad zdravijeg nošenja s konfliktima?

Pročitajte i ovo: Šta nije OK sa onima kojima niko nije OK?!

U kontekstu savetodavnog i psihoterapijskog rada posebno je važno razumeti funkciju onoga što se uporno i iznova javlja, događa ili bira (iako ne prija i teško je ili bolno).

Pročitajte i ovo: Karma i tajne ljubavi

Dok ne shvatimo da može i drugačije i bolje, ponavljamo naučeno u porodici, pa ulazimo u konflikte i svađe i rešavamo ih na način na koji su to činili naši roditelji, a njihov način je, možda, uključivao i nasilje. Ili je jedan od roditelja uvek popuštao ili čekao da popusti onaj drugi. Ili su od sutra, posle konflikta, odmah nastavljali kao da se ništa nije dogodilo.

Pročitajte i ovo: Zašto biramo pogrešne partnere?

Intima nekih parova procveta nakon konflikata. Kada su konflikti u funkciji vitamina i začina jedne veze, posebno se teško puštaju. Kada ne znate šta biste mogli pre ili umesto onoga za čim obično posežete, nastavljate da radite ono što (jedino) znate. Međutim, kada shvatite da vas to nešto više povređuje nego što vam koristi, shvatite i da vam je nešto činiti, što pre.

Neko bi možda rekao da je lako dok su povodi za konflikte i svađe svakodnevne stvari, teme i pitanja, ali ja se opet ne bih složila. Štaviše, mislim upravo suprotno.

Najteže je kada se često ili gotovo stalno svađate oko svakodnevnih stvari, jer – život je svakodnevica, nije tamo nešto što se događa izuzetno retko ili jednom u životu.

Pročitajte i ovo: Kraj strasti početak je ljubavi

Ako se s partnerom svađate svaki čas i oko stvari povodom kojih ste se već nebrojeno mnogo puta svađali do sada, kako to da ste i dalje zajedno? Šta čekate da se dogodi? Čemu se nadate? Koliko je to nešto verovatno i realno? I koliko ćete još ignorisati činjenicu da nije?