Od ljudi koje volimo i koji nas vole ili su nas nekada voleli, očekujemo da budu brižni i obzirni prema nama, da o nama i na nas misle kada govore ili rade nešto što bi nas moglo povrediti.

I to je u redu, to što mislimo da bi trebalo da nas zaštite, sačuvaju i budu negujući prema nama.

Marina Drobnjaković, dipl. psihološkinja i psihoterapijska savetnica

Imajući ta očekivanja, neretko zaboravimo da sami na sebe mislimo dovoljno i na način na koji je potrebno. Zaboravimo na deo odgovornosti koji snosimo sami i činjenicu da bi pre svih drugih o sebi trebalo da mislimo mi sami.

Za sve što nam se dešava i živimo u partnerskoj vezi, odgovorni smo, pre svega, mi. Mi smo ti koji vidimo ili ne vidimo, čujemo ili ne čujemo, tolerišemo ili ne tolerišemo, pristajemo ili ne pristajemo na ono što nam u vezi ne odgovara i ne prija. Mi smo ti koji biramo da prepoznamo ili ignorišemo vlastito nezadovoljstvo partnerskom vezom u kojoj smo, time kako ona funkcioniše, šta postaje, a šta je vremenom prestala da bude.

Verovatno ste se više puta našli u situaciji u kojoj ste se zapitali zašto vam On baš sada radi to što radi.

Zašto je toliko čekao da vam to nešto važno kaže? Zašto je odabrao baš taj, za vas nepovoljan ili vrlo loš životni trenutak? Zašto nije taktičniji? Zašto vam je ulivao lažnu nadu? Zašto je izabrao da ode nakon što ste ga toliko zavoleli? Zašto mu nije dovoljno to što možete i želite da mu pružite?

Nebrojeno mnogo nekonstruktivnih „zašto”, umesto jednog ili nekoliko „kako”.

Kako to da sam toliko čekala da čujem ono što sam jasno videla? Kako to da sam mislila da je veza koju imam sa svojim partnerom nešto što nije? Kako to da nisam videla da je manje od onoga što sam mislila da jeste? Kako to da mislim da me partner ostavlja jer mu nije dovoljno to što mogu i hoću da mu pružim? Kako to da ranije nisam videla, čula, prestala da tolerišem, izabrala da ne pristajem na ono što me ne zadovoljava i čini me nesrećnom? Kako to da ranije nisam rekla ono o čemu toliko dugo ćutim? Kako to da sam čekala da partner odluči umesto mene?

U situaciji življenja onoga što ne želite da živite ili osećanja onoga što ne želite da osećate, možete izabrati da ćutite i strpljivo čekate da drugi shvati i prepozna čime vas povređuje i unesrećuje.

Možete čekati da drugi prestane da govori ili radi ono što vam ne prija i ne želite. Možete izabrati da mislite da ste nesrećni jer vam drugi nešto govori ili radi.

Sa druge strane, možete da pođete i od toga da je odgovornost za ono što živite i osećate na vama, da ste vi ti koji odlučujete šta ćete, kako i do kada živeti u odnosu sa drugim.

Možete izabrati da birate ono što želite i potrebno vam je, i odlazite od onoga i onih koji nisu ono što vam je potrebno. Možete očekivati od drugih da se na određeni način ponašaju prema vama, ili početi da očekujete od sebe i time krenuti da živite i osećate željeno.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.