Svojevremeno sam beskrajno uživala u gledanju serije „Stipe u gostima“.

Realne, životne serije o svakodnevnom i tipičnom u životu prosečne porodice. U jednoj od genijalno duhovitih epizoda te serije, Lana je došla kući s informacijom da jedna mlada devojka želi da napravi film s njom i članovima njene porodice – o običnim ljudima. Na sam pomen reči obični, Lanin suprug, Ive, je počeo da negoduje i pita se jesu li stvarno takvi – obični.

Marina Drobnjaković, dipl. psihološkinja i psihoterapijska savetnica

Lana je, inače, vlasnica frizerskog salona. On je veterinar koji ne radi, ali „puno razmišlja“. Žive sa sinom, Dinom, i Ivekovim ocem, Stipom, koji je iz Splita došao u goste, pa ostao za trajno. Jedna, dakle, neobično obična porodica.

Pročitajte i ovo: Zašto muškarci vole mlađe žene

Setila sam se sada tog njihovog problema s običnošću jer se, rekla bih, s istim tim problemom prilično često srećem, ne samo u privatnoj praksi.

Pročitajte i ovo: Seen ili – tretman ćitanjem u toksičnim odnosima

Ljudi ne vole da u očima drugih budu obični, prosečni. Kao da prosečnost izjednačavaju sa ispod prosečnošću. Kao da misle da biti običan i prosečan znači biti neprimetan, nevidljiv ili nedovoljno vredan.

Mnogi od onih koji žive „male”, „obične” živote i svakodnevne rutine u nekom trenutku počnu da preispituju zadovoljstvo tim i takvim životom. Poredeći se s vršnjacima koji vode aktivniji život, pitaju se da li, šta i koliko propuštaju.

Pročitajte i ovo: Opsesija kao početak rešavanja problema u odnosima

Jer, dok oni žive na relaciji kuća i porodica – posao – jedva dočekan godišnji odmor, neki drugi nižu promenu za promenom i avanturu za avanturom. Prvi počinju da zavide drugima i pitaju se kako postižu i mogu, odakle im volje, snage i energije za tolika „ludovanja”. Požele da i sami tako otkače, barem na jedan dan. Najčešće na jedan dan, jer – promena se učini isuviše zahtevnom i iscrpljujućom. Neizvodivom, štaviše.

Pročitajte i ovo: Kako otpustiti staro da bismo udahnuli novo

Danas, u vreme društvenih mreža i javne privatnosti, lako je baciti pogled na tuđ buran i uzbudljiv život. Na život koji se, zapravo, čini takvim. Jer, vrlo je verovatno da nijedan nije neverovatan iz dana u dan. Putevima Instagrama, na primer, možete stići do profila muškaraca u pedesetim godinama koji žive kao da im je dvadeset i neka – neizbrojivi kokteli, žurke, noćni izlasci, DJ-ing, značajno mlađe devojke… Gledajući takav jedan Instagram profil, možete poželeti takav jedan život. Ali i zaboraviti na ono (naj)važnije – istinu u pozadini jednog takvog života.

Muškarac u krizi srednjih godina verovatno se, ipak, najpre prepoznaje po zaokretu koji pravi u emotivnom životu – razvodi se i ulazi u vezu ili brak sa značajno mlađom partnerkom, s kojom „kreće ispočetka”.

Pročitajte i ovo: Razorna moć navike i vežbe za kreativnije življenje

Ili se, pak, opredeljuje za vanbračni emotivni i seksualni (avan)turizam. Češće za drugo, rekla bih. Barem u ovoj, našoj sredini. Šta je problematično u vezi s prvim? Opet, istina. U pozadini. Želja da se krene ispočetka. Da se podmladi. Okrene novi list. Da se podseti na zaboravljeno.

Pročitajte i ovo: Partnerski odnos je najsloženija vrsta odnosa

Zašto je to problematično? Pa, zato što ne znači biranje partnerke kao takve, koliko opredeljivanje za ono što će konkretna partnerka pružiti i što će, zajedno s njom, biti moguće. Drugi, naime, nisu i ne bi trebalo da budu u funkciji i službi zadovoljavanja naših potreba i želja. One su naša stvar i na nama je da se, sami, postaramo za to da ih zadovoljimo. Ne koristeći druge. I ne koristeći se drugima.

Šta je, pak, problematično u vezi s vanbračnim emotivnim i seksualnim (avan)turizmom?

Najpre – to što je vanbračni. Zatim to što je, neretko, više turizam nego avanturizam – putovanje od žene do žene. Kroz žene. Samim tim, žena je objekat, ali ne ljubavi, već seksualni objekat. Svedena na atribute, fizičku privlačnost i poželjnost, atraktivnost i seksepilnost.

Pročitajte i ovo: Nije prirodno provesti život samo sa jednom osobom

U vezi s ovim, posebno zabrinjava to što su emotivni i seksualni (avan)turisti privlačni mnogim ženama. Vrednujući to što dotični muškarac „može da ima svaku”, mnoge od nas zaboravljaju na činjenicu da će istog tog muškarca, upravo iz tog razloga, imati vrlo kratko. Jer, on je veliki putnik. Skitnica. Uzgred, nema tog muškarca koji može imati svaku. Vi možete biti ta koju ne može da ima.

Pročitajte i ovo: Kako sam sama sebi napravila sponzora

Posmatrajući muškarce u krizi srednjih godina primećujem da, zapravo, vrlo često iz krize ne izađu nakon što u krizu jednom uđu. Svaka je kriza prilika i prostor za učenje, promenu, rast i razvoj. Međutim, može vas vratiti i korak, dva ili tri unazad, pa i učiniti da se parališete i zaglavite, ne znajući kuda i kako dalje.

Ako iz krize ne izlazite – umesto da ona (po)služi vama, vi počinjete da služite njoj. Što, složićete se, zvuči kao problem. I to i jeste.

Pročitajte i ovo: Kojim strahovima treba krenuti u susret

Ako živeći mladost po drugi put od nečega bežite i uporno pokušavate da pobegnete – niste slobodni da živite kako želite da živite, već se bojite toga da od sutra možda više neće živeti. A život u neslobodi je, složićete se, sve samo ne sreća i mir. Ali se, istina, može činiti ludo zabavnim i vrlo poželjnim.

Pročitajte i ovo: Da li varite ili gutate svoje emocije?

Nastojeći da nadoknadite propušteno, zaboravljate na to da je nemoguće. U suštini. Ono što ste uradili sada umesto nekada davno – samo ste kasno uradili po prvi put. Sada to nešto ima sasvim drugačiju „težinu” i vrednost. Sada se, možda, ni ne može sasvim osetiti i doživeti. I to je sasvim razumljivo i prirodno. Sve ima svoje, optimalno vreme.

Foto Vicinius Amano

Sem toga, promišljajući propušteno, previše se orijentišete ka budućnosti koja, iako nepregledno polje prilika i mogućnosti, ipak nije sadašnjost u kojoj je jedino moguće i najbolje biti.

Pročitajte i ovo: Ima li ljubavi posle prevare?

Trudeći se da vratite izgubljeno, samo gubite vreme. I time i tako, paradoksalno i zapravo, dodatno snažite ono od čega bežite – strah da ćete nešto propustiti ili nećete stići, jer vreme leti i samo prolazi. Što je, jednostavno, tačno. I ne menja se putovanjem u prošlost, niti upornim reanimiranjem nje. Prošlo je bilo i prošlo. I više ne može biti. Znam, bolno je to shvatiti.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.