Kako bismo se osećali dobro i bili u miru i sreći, neophodno je da funkcionišu i zdravi su i bliski odnosi u kojima smo (porodični, partnerski, prijateljski ali i odnos sa samim sobom – jednako je važno i potrebno da i sa sobom budemo bliski i u redu).

Što je bliski odnos bliži, to je veća verovatnoća i više je prilika i situacija za ispostavljanje problema – rađanje nesporazuma, izražavanje neslaganja, ulaženje u konflikte ili svađe. Tako ove probleme najviše i najčešće imamo sa onima na koje smo najviše upućeni, sa onima sa kojima delimo životni prostor – roditeljima, braćom ili sestrama, decom, partnerima ili drugima sa kojima živimo u zajednici.

Marina Drobnjaković, dipl. psihološkinja i psihoterapijska savetnica

Pročitajte i ovo: Kada je veza kao droga

U situaciji višegeneracijskog a zajedničkog življenja, komunikacijski i problemi koji se tiču odnosa, iz posebnih se razloga javljaju na relaciji onih koji nisu članovi primarne porodice – između snaje i svekrve ili zeta i tašte.

U tim se odnosima onaj drugi uvek doživljava kao onaj koji nije moj, te mu se više toga zamera ali i manje toga oprašta. Sem toga, ti su odnosi na neki način uvek i odnosi svojevrsnih rivala.

Pročitajte i ovo: U čemu je razlika između krivice i odgovornosti

Photo by Omar Lopez on Unsplash

Pročitajte i ovo: Stalo ste zauzeti? Od čega, zapravo, bežite?!

Neslaganje na relaciji snaja – svekrva ili zet – tašta često je i gotovo neizbežno i onda kada članovi proširene porodice ne žive zajedno. I tada se ispostavljaju i pronalaze razlozi za narušavanje kvaliteta tih odnosa.

Ako partneri žive sami i (još uvek) nemaju decu, tada se trzavice u odnosu sa roditeljem partnera ili njim samim obično javljaju zbog žalbi na ugrožavanje i remećenje privatnosti para (česti pozivi ili dolasci u goste) ili mešanje u izbore i odluke koje se tiču isključivo pȃrtnera (ili jednog od njih) i njihovog međusobnog dogovaranja.

Pročitajte i ovo: Da li je vreme da konačno date otkaz

Pročitajte i ovo: Stilske greške koje čine da izgledamo starije

Ako svekrva ili tašta teško podnosi i ne prihvata odvajanje i osamostaljivanje svoga sina ili ćerke, ili pak ceni da (ni bračni) partner nije najbolji i pravi za njeno dete – tada će i to biti problem, jer će biti povod za posebno često i ometajuće postavljanje između partnera. Tada će se svekrva i snaja, ili zet i tašta boriti za odobravanje i ljubav onog trećeg, za njegovo stajanje na svoju stranu.

I tada će se onaj koji je između dve vatre osećati rastrzanim i biće frustriran usled nastojanja da izbalansira i pomiri suprotstavljene i zaraćene strane, koje iznova dovode u nezavidan položaj zahtevima i ultimatumima kao što su: „Ili ona ili ja!“, „Ili ćeš joj reći da ovako više ne može, ili ću to učiniti ja!“

Pročitajte i ovo: Gde da nađem lek kad srce zaboli

U takvoj životnoj atmosferi, problem će postati i rečenice i opaske koje to nisu i ne bi trebalo da budu. („Kakve tek pite pravi moja mama!“)

S druge strane, ako bračni partneri imaju decu, mesto sporenja i sukoba mogu predstavljati i uplitanja bake i deke, sa jedne ili obe strane, u vaspitanje i podizanje dece. Tada se zahtevnim pokazuje postavljanje granica, te definisanje i pregovaranje o podeli uloga i zadataka, što opredeljivanjem za popustljivost i zabavnost baka i deka dodatno mogu otežati deca.

Pročitajte i ovo: Skrivena lica depresije – nasmejana depresija

Čega je najpre važno da se setite, a u vezi sa svim gorenavedenim teškoćama u komunikaciji i odnosima? Toga da ste porodica, a porodica je prihvatanje, ljubav i slaganje. Toga da ste birajući svog supruga izabrali i njegove roditelje. Da oni mogu i trebalo bi da budu vaši drugi roditelji. Da su baka i deka vašoj deci. Da deca uče o porodici, ljubavi i bliskosti gledajući svoje roditelje, a onda i njihov odnos sa svojim ili roditeljima partnera, te drugim bliskim ljudima.

Pročitajte i ovo: Najčešće greške u upravljanju konfliktima i kako ih prevazići

Pročitajte i ovo: Zašto se žalimo, čak i kada nam dobro ide

Nakon što se podsetite na ono što više ne bi smeli da zaboravite, zastanite i u mislima budite sa problemom koji u odnosu sa svekrvom imate. Proverite da li ono što vam smeta ili vam se ne dopada i dalje smatrate problemom, nakon podsećanja na važne stvari koje ste smentuli s uma.

Ako problem za vas i dalje i definitivno to jeste, razmislite o načinima na koje ste do sada (neuspešno) pokušavali da ga rešite, prepoznajte greške i nekorisnosti. Iskreno razmislite i o tome u odnosu sa kim zapravo imate problem – sa svekrvom ili pak suprugom, decom, sobom?

Pročitajte i ovo: Kako da vežbanjem svesnosti povećamo osećaj zadovoljstva životom

Razmislite i o tome da li bi problem bilo nešto drugo da nije ono što (vam se čini da) jeste. Zapitajte se i kako biste posavetovali nekog drugog u istoj ili situaciji sličnoj vašoj.

Potom razmislite o rešenju koje bi bilo najbolje za sve – vašeg partnera i vas, decu i svekrvu, okolnosti i organizaciju života. Vidite da li i šta tačno stoji na putu rešenju koje prepoznajete kao najbolje, te razmislite o tome hoćete li moći i znati da prevaziđete prepreke.

Pročitajte i ovo: Perfekcionizam – glad za prihvaćenošću i ljubavlju

Ako nakon suočavanja sa svim ovim pitanjima ostanete pri tome da je svekrva, tj. odnos sa njom kriv za sve, odlučite da prekinete sa ponavljanjem onoga što ne pomaže i počnite da se postavljate drugačije. Ponudite pomirenje i izrazite želju za njim. Stavite svekrvi do znanja da vam je stalo do odnosa sa njom i da želite da bude bolji, jer ste porodica i trebalo bi da budete tu jedni za druge.

Pođite od stvari koje su dobre i funkcionišu u vašem odnosu, stvari na kojima joj zahvaljujete. Sigurno ih ima, uprkos tome što vam je teško ili to ne želite da priznate (sebi, ali pre svega njoj).

Pročitajte i ovo: Ćutanje je moć! Iskoristite je u svoju korist!

Pročitajte i ovo: Upoređivanje s drugima upropaštava ti život

Pređite potom na teme po pitanju kojih se ne slažete ili ste u problemu. Objasnite šta je za vas problem. Šta vam konkretno ne prija ili smeta, kako se osećate zbog onoga što vaša svekrva govori ili radi.

Generalno, u razgovoru o problemu, uvek pođite od sebe i svojih osećanja, ne optužujte i ne okrivljujte drugog, nemojte kritikovati ličnost drugog u celini – konstruktivnu kritiku ograničite na konkretno ponašanje ili postupak.

Pročitajte i ovo: Kako nas manipulišu

Iskreno deljenje vlastitih osećanja obično otvara i podstiče dobronameran i razgovor usmeren na rešenje. Takođe, drugog čini zainteresovanim i spremnim da nas sasluša i razume, da uđe u naše cipele.

Budite zainteresovani za utisak, doživljaje i osećanja svoje svekrve. Vidite da li i čime vi povređujete nju, a da toga niste ni svesni. Pokušajte da dođete do kompromisnog rešenja, zajedno. Razumite šta svaka od vas može da počne da radi drugačije, kako bi odnos među vama dvema postao bolji.

Pročitajte i ovo: Da li je kokosovo ulje otrov ili čudotvorni lek?

Razumite da ćete time doprineti boljitku za celu porodicu, jer – promena u jednom od članova porodice, dovodi do promene kod svih ostalih. Doprinosi rastu i razvoju porodice u celini. Želite to, zar ne?

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.