Kako izgleda bračno savetovanje?

Pre nego što bračni par dođe na prvu seansu, stvari obično stoje ovako – ona je nezadovoljna odnosom već neko vreme, pokušala je da mu kaže šta misli i kako se oseća, nebrojeno mnogo puta, ali – ne vredi. Umorila se pokušavajući i ponestalo joj je načina. Ne zna šta više i drugačije da uradi, oseća se bespomoćno i usamljeno u patnji i nezadovoljstvu. On ne vidi isto što i ona, za njega problema nema i ne bi ga ni bilo da ga ona ne pravi. On je ne sluša i ne čuje, ne želi da komplikuje i dodatno pogoršava stvari.

Pročitajte i ovo: Kako karmičke navike utiču na ljubavni život

U nekom trenutku, ona mu predlaže da se za pomoć obrate stručnjaku. Plaši ga već sama reč stručnjak, ne želi ni da čuje za savetovanje ili psihoterapiju, protivi se i ideju izričito odbija. Ne želi da mu „tamo neki stranac pametuje“ i da sa njim razgovara o nesuglasicama u svom braku. Još manje želi da sa nekim trećim deli svoju intimu. Preplavljuje ga strah, oseća se napadnuto i ugroženo, izazvano i saterano u ćošak.

Pročitajte i ovo: Zašto se razočaramo u ljubav?

Nakon što se smiri i postane sposoban za konstruktivan razgovor, pred svoju suprugu izlazi sa nekonstruktivnim predlogom – počinje da je uverava u to da „oni najbolje znaju“ i mogu sami, da im nije potrebna ničija pomoć. Najmanje pomoć stručnjaka. Govori joj da je siguran da će „sve biti u redu“, iako odavno već nije. Iako sami i bez pomoći mesecima, pa i godinama rade jedno te isto, a nepomažuće.

Nakon suprugovog burnog reagovanja, ona se pita je li i kako sve mogla predložiti mudrije, tako da ga privoli na pristajanje u miru i sa zadovoljstvom. Nastavlja da traga za drugačijim, boljim načinom, ne znajući da ne postoji. Da je prirodno i očekivano muškarčevo reagovanje povlačenjem, odbijanjem ili napadom.

Pročitajte i ovo: Tranfer i kontratransfer

Samo sam sa jednim mladim bračnim parom radila na njegovu inicijativu. On je bio taj koji se obratio za pomoć i rekao da je situacija u braku takva da zahteva brzo reagovanje. Rekao je da ne želi da gubi vreme. Međutim, već mu je prva seansa u emotivnom smislu bila preteška. Ona ju je, s druge strane, jedva i s radošću dočekala.

Pročitajte i ovo: Ljubavni trougao sa prijateljem ili prijateljicom

Odavno su bili prestali da komuniciraju i za nju je njihov rad sa mnom pre svega bio prilika i prostor za otvoren i iskren razgovor sa njim, a onda i sigurno mesto sa kojeg bi, eventualno i malim koracima, mogli da počnu da se vraćaju onome što su nekada imali. Mislila je da bi na tome trebalo da rade, na vraćanju na staro i nekadašnje. Volela ga je i nije želela da odustane od njega.

Pročitajte i ovo: Skrivena lica depresije – nasmejana depresija

Međutim, posle druge seanse on je doneo odluku da više ne dolaze. Na istoj seansi, gledajući i slušajući svoju suprugu učvrstio se u uverenju da želi razvod. I u braku i na našim seansama, osećao se napadanim i kritikovanim od strane nje.

Ona se, s druge strane, osećala samom, kako u bračnom odnosu, tako i u roditeljevanju. Briga o deci gotovo je isključivo pripala njoj. Vremenom je „nemajući izbora“ sve obaveze i odgovornosti u vezi sa njima preuzela na sebe.

Pročitajte i ovo: Gde da nađem lek kad srce zaboli

On je, dakle, bio hrabar da potraži pomoć i prizna da mu/im je potrebna, ali ne i spreman da je primi. Ona je vapila za nečim što bi moglo da ih spasi iako za tim nečim nije posezala, misleći da nema svrhe, verovatno. Ne znam šta je posle bilo sa njima. Samo pretpostavljam.

Parovima koji se odluče na rad na svom odnosu uz podršku i pomoć psihologa, obično je potrebno „samo“ da nauče zdravo da komuniciraju, slušaju se i čuju. Da razgovaraju uz aktivno slušanje, podršku i pomoć nekoga ko razgovor ume da struktuira i vodi, olakšava i posreduje, uočavajući pritom „izgubljenosti u prevodu” i greške u komunikaciji, te čitajući između redova, slušajući neizrečeno.

Pročitajte i ovo: Senka u seksualnosti

Parovima koji su u problemu potrebno je, dakle, da se bolje razumeju i otvorenije izražavaju svoje želje i potrebe, ali i nezadovoljstva. U vezi sa poslednjim najčešće se greši.

Iz dugog tolerisanja nezadovoljstva i ćutanja o njemu (obično, ženinog), neretko proizlazi kritikovanje partnera kao takvog, umesto da se kritika ograniči na konkretno njegovo ponašanje povodom kog se javlja neprijatno osećanje (razočaranost, povređenost, usamljenost, tuga, ljutnja, ljubomora…).

Pročitajte i ovo: Doviđenja prošlosti, dobar dan živote

Kritikovani partner (obično muškarac) oseća se napadnutim i počinje da se brani. Distanca između partnera postaje sve veća, svaka pa i ona u bračnom krevetu. Posebno ih zabrine i nezadovoljnim učini upravo ona i neretko se za podršku i pomoć obrate baš iz tog razloga.

Terapijski rad sa parom, kao i rad sa pojedincima, počinje uspostavljanjem odnosa poverenja. Kako je, kada je reč o radu sa bračnim parom, češće žena ta koja je za istim osetila potrebu i želju, rad na izgradnji poverenja utoliko je zahtevniji i izazovniji jer muškarac neko vreme po početku rada nastavlja da sabotira i ne sarađuje, odbijajući da aktivno učestvuje u procesu.

Pročitajte i ovo: Loše navike koje mogu da unište vaš odnos

Iskreno razumevanje perspektive i iskustva onog drugog, te razgovaranje o osećanjima uz dozvoljavanje i normalizovanje svake od probuđenih emocija, partnere međusobno zbližava i čini ih istinski motivisanim za rad na unapređenju kvaliteta relacije i orijentisanim ka rešenju postojećeg problema.

Pročitajte i ovo: Tamo gde je bes uvek postoji bol

Kada brak ne bi trebalo spašavati?

Ako verujete (jer su vas roditelji tako učili i vaspitali) da je brak kao takav i po svaku cenu potrebno čuvati i spašavati, jer je „svetinja” i „instituacija”, trebalo bi da zastanete i promislite dato uverenje. Trebalo bi da se zapitate je li korisno da nastavite da ga se držite, pogotovo ako ste u (nepopravljivo) lošem braku.

Pročitajte i ovo: Emocionalni ekvivalenti bolesti

Zatim, brak ne bi trebalo da spašavate zbog dece. Decu spašavate dobrim primerom – izlaženjem iz odnosa neslaganja, netrpeljivosti i konfliktnosti.

Pročitajte i ovo: Nađi snage da se izvučeš iz svoje slomljenosti

Brak ne bi trebalo da spašavate ako osećate da u njemu više ne možete ili ne želite da ostanete, koji god da su vaši razlozi. Ne postoji nedovoljno dobar razlog ako ga osećate svojim i pravim.

Takođe, ne bi trebalo da insistirate na njegovom popravljanju i spašavanju ako vaš suprug jasno i ponavljano stavlja do znanja da isto ne želi. Ne bi trebalo da spašavate brak koji ste do sada beskrajno mnogo puta samo vi pokušali da spasite i, samim tim i sasvim logično, u tome niste uspeli.

Pročitajte i ovo: Sloboda u vezi i zašto je brkaš sa narcisoidnošću

Ako birate brak, iako odavno i nikako ne možete da se setite dobrih i zdravih razloga iz kojih ste sa svojim suprugom (ljubav, privlačnost i strast, poštovanje, razumevanje, uzajamno podržavanje, bliskost; srodnost vrednosti, očekivanja, potreba, želja, pogleda na život…); ako se u braku sa njim osećate malom, nedovoljnom, neadekvatnom, sputavanom, omalovažavanom, zanemarivanom ili nevoljenom; ako ste s teškom mukom prešli preko svih njegovih dosadašnjih prevara; ako svog supruga volite iako on vas više ne voli ili vas nikada nije ni voleo, reklo bi se ničim izazvano i objašnjivo… Zastanite i razmislite o tome kako to da je tako.

Kako to da želite brak sa čovekom koji želi razvod?!