Rodni identitet predstavlja lični doživljaj, tj. identifikovanje sebe kao žene ili muškarca.

Ili, ređe, doživljavanje sebe kao oba, ili ni žene, ni muškarca. Pojam rodnog identiteta u vezi je sa konceptom rodnih uloga. Tako je rodni identitet žene koja se doživljava ženom – ženski.

Marina Drobnjaković, dipl. psihološkinja i psihoterapijska savetnica

Međutim, rodne uloge iste žene su ženske samo ako ona demonstrira tipično ženske karakteristike u ponašanju, odevanju, manirima.

Rodne uloge su, dakle, manifestacije rodnog identiteta, mada, ne nužno. Po pitanju njihovog izražavanja evidentne su kulturološke razlike.

Pročitajte i ovo: Žene se zaljubljuju u junake, a muškarci u sfinge

One su te koje, osim interakcija sa (značajnim) drugima, imaju velikog udela u formiranju rodnog identiteta. U većini slučajeva, rodni identitet i rodne uloge su u skladu, kongruentne su.

O tome šta znači biti i ponašati se kao žena, pre svega, učimo posmatrajući svoju majku u bivanju ženom. Gledajući nju, učimo o tome kako se žena ophodi prema sebi samoj, suprugu, deci i drugima sa kojima dolazi u manje ili više blizak kontakt.

Pročitajte i ovo: Kako to da se neko nikada ne preboli?!

Shvatamo šta jeste, a šta nije žena, te šta jeste, a šta nije ženski. Posmatrajući svoju majku, možemo poželeti da jednoga dana budemo žena poput nje, ili, pak, žena prilično ili potpuno suprotna njoj.

Sa odrastanjem, posmatramo i upoznajemo i druge žene, koje svojim primerom i iskustvom potvrđuju ili u sumnju dovode prethodno stečenu sliku žene, našu predstavu o njoj.

Photo by Brooke Cagle on Unsplash

Ipak, u većini kultura tipična je žena ona koja se udaje i osniva svoju porodicu, postaje majka, brine o svojoj deci (značajno više nego njihov otac) i na sebe preuzima obavljanje kućnih poslova.

Pročitajte i ovo: Koje kvalitete ima pravi zavodnik?

Tipična žena je ona koja je nežna, negujuća, emotivna, senzitivna, topla, brižna, podržavajuća, saosećajna i puna razumevanja, ženstvena. Žena koja muškarcu signalizira da je zainteresovana, ako jeste, ali ne preduzima prvi korak. Čeka da on krene ka njoj i u osvajanje nje, jer je žena. Dama.

A (tipična) žena ne radi ono što (tipična) žena ne radi. Prilaženje muškarcu je samo jedna od tih stvari. Tipičnoj ženi porodica je ispred karijere, suprug ispred sebe same (neretko i nažalost), dok su deca (opet, neretko i nažalost) ispred supruga.

Pročitajte i ovo: Za žene koje bi sve uradile za svog muškarca

Tipična žena ne zaboravlja na druge, štaviše, o drugima misli i pre i više nego o sebi. Brine i zbrinjava, spašava. Ugađa.

Nesebična je i neumorna u bivanju tipičnom ženom. Posvećena i istrajna. Insistira na usklađivanju sa očekivanjima koja drugi imaju od nje kao žene, sa tuđim predstavama sebe.

Photo by Abigail Keenan on Unsplash

Međutim, nevolja u vezi sa približavanjem tuđim očekivanjima i predstavama o nama samima očituje se u udaljavanju od načina na koji doživljavamo sebe.

Od vlastitih želja i potreba, autentično i istinski našeg. Od mogućnosti da se vlastito uopšte spozna i upozna, razume, prihvati i zavoli, sobom podrži.

Pročitajte i ovo: Koje greške u ljubavi žene najčešće prave? I zašto?!

Naravno, u redu je da držimo do mišljenja koja drugi imaju o nama, ali samo ako su ti drugi nama značajni i važni. Srećom, sa držanjem do mišljenja i onih koji nam nisu ni značajni ni važni završavamo na vreme, sa izlaskom iz perioda adolescencije.

Pročitajte i ovo: Lako mi je da oprostim drugima, ali kako da oprostim sebi?!

Photo by Michael Dam on Unsplash

Kako tipična žena (ne)svesno postaje manje tipična?

Sakupljanjem neprijatnih i bolnih životnih iskustava sa značajnim drugima, ženama i muškarcima, emotivnim partnerima i onima koji su to eventualno mogli biti.

Tipična žena, povređivana i izneveravana od strane drugih, može zaključiti da se tipično žensko životno funkcionisanje „ne isplati”, da vodi zloupotrebljavanju i iskorišćavanju.

Pročitajte i ovo: Kako da ostvarimo vezu u kojoj ćemo se osećati kao celovita ličnost i slobodno voleti?

Može pomisliti da je potrebno da se odrekne nekih delova sebe, kako bi se zaštitila od budućih životnih razočaranja i lomova. Može izabrati da u stranu stavi i potisne svoju tipičnost, ono njeno što joj se čini da drugi ne znaju da neguju i cene, čuvaju i vole.

Pročitajte i ovo: Kako se ponašaju ovisnici o ljubavi, romantici i vezama?

Problematično u vezi sa opredeljivanjem za ignorisanje i potiskivanje sebe jeste to što je, dugoročno gledano, nemoguće ignorisati se i potiskivati.

Photo by Marivi Pazos on Unsplash

Takođe, žena koja nikada nije bila tipična žena iznova može preispitivati svoju atipičnost, pitati se je li ona u redu i održiva, šta bi i kako bilo da je bliža onome što neke druge žene žive autentično, sa lakoćom i uspehom.

Kao i žena u procesu odustajanja od sebe, može se boriti sa pristajanjem na sebe, sa mirenjem sa samom sobom. Može zavideti tipičnim ženama na njihovoj tipičnosti.

Pročitajte i ovo: Menopauza i depresija – kako da se nosite sa depresijom u periodu pred – menopauze / Tri vrste depresije u pred menopauzi

Pomisliti da bi joj, kao takvoj, bilo jednostavnije i udobnije u vlastitom telu i koži. Mnogo šta, daleko od istinitog i zdravog, može joj pasti na pamet.

O sebi i za sebe, možemo pomisliti toliko toga lepog, dobrog, tačnog i pomažućeg. Ali i toliko toga u potpunosti suprotnog svemu tome.

Ako nam, ponekad, iracionalne i neprijateljske misli o sebi padnu na pamet i o nju se odbiju – problema neće biti. Jer, mozak, po prirodi stvari, funkcioniše tako.

Pročitajte i ovo: Ljubav na prvi pogled – da li je stvarna ili samo varka?

Radeći, s vremena na vreme nas zbuni, uplaši, naljuti, dovede u zabludu, zabrine i uvede u začarani krug „prežvakavanja” misli koje, zapravo, ne mislimo.

Photo by Shifaaz shamoon on Unsplash

Sa druge strane, pristupajući sebi sa strpljenjem, razumevanjem, prihvatanjem i ljubavlju, sa sobom se mirimo i udružujemo. Idući ka sebi, idemo ka tome da radimo za sebe i svoje dobro.

Žena koja od sebe ne odlazi i ne odustaje, ona koja sebi u susret svakoga dana korača. Ona koja, svesna toga da sa sobom u sebi živimo svakoga dana, zna da je beskrajno važno da to naučimo, ako već ne znamo ili smo zaboravile kako.

Pročitajte i ovo: Kada je veza kao droga

Jer, prava žena nije samo i isključivo ženstvena žena, zavodnica, romantična i nežna žena, (hiper)senzitivna žena, supruga i majka, žena koja bira ili pristaje na tradicionalnu podelu rodnih uloga, žena koja se oslanja na svoju ženstvenost i izabranog muškarca, žena koja ne želi da bude ravnopravna sa muškarcem.

Pročitajte i ovo: Skrivena lica depresije – nasmejana depresija

Prava je žena ona koja sebe kao ženu slavi i voli, sve ono što na sreću jeste i nije, može i ne može, želi i ne želi, bira i ne bira. Ona koja razume da zbog drugog nije potrebno da se menja.

Da drugi nije onaj pravi ako to očekuje ili traži. Da je onih koji to neće očekivati, ni tražiti i više nego dovoljno. Da smo ovakve kakve jesmo prave za one koji su pravi za nas.

I da su upravo atipičnosti te na kojima je iznova i iznova potrebno zahvaljivati.

Foto Blake Lisk, Unsplash

Potom i da krenete putem suočavanja sa onim u sebi što negirate, potiskujete, ignorišete i pokušavate da pretvorite u drugo i drugačije.

Razmislite o tome kada ste počeli da se borite sa sobom i protiv sebe. Kako ste došli do zaključka da je potrebno ili bi bilo dobro da ne budete ono što jeste?

Pročitajte i ovo: Kako da se razvedete na civilizovan način

Kakva ste žena bili, jeste, a kakva želite da budete? Šta mislite da ćete dobiti, a šta izgubiti postajanjem željenom ženom? Šta bi bilo kada biste nastavili da budete žena kakva jeste?

Šta ne znate, ne možete ili vam nedostaje kako biste to bili sa radošću i svesno? Na čemu, samo svom, već sada iskreno zahvaljujete? Zašto je inspirativno i dobro biti vi? Zašto to najzad, na miru i znalački ne biste bili?

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.