Žene generacije mojih ili vaših baka u proseku su se udavale i decu rađale mlade.

U njihovo vreme se verovatno retko, ili nikako nije moglo čuti, da devojka ili momak ne može da pronađe partnera ili partnerku. Tada se brak podrazumevao i pretpostavljao, neretko i ugovarao.

Marina Drobnjaković, dipl. psiholog i psihoterapijski savetnik

Mlade žene i muškarci nisu stizali da razmišljaju o tome da li brak i decu žele, već su život živeli onako kako se treba, mora i jedino zna. Život im se dešavao, što se danas ne dešava.

Dogodila se društvena (r)evolucija, sa svim svojim dobrim stranama i ponekom lošom. Tako se danas ljudi obrazuju, bave sobom i ulažu u sebe daleko više no što su mogli i bili u prilici naše bake i deke. I to je dobro, ali za sobom povlači i određene stvari koje neko pogrešno može oceniti negativnim.

Ostajem u čudu kada negde pročitam ili čujem da se ono što današnja žena želi da pronađe u muškarcu ocenjuje nerealnim i previsokim.

Piše se ili kaže da bi taj muškarac trebalo da bude zgodan, osećajan, ali i mačo, romantičan ali i praktičan, duhovit, obrazovan, sposoban, pažljiv. Situiran, takođe.

Na stranu poslednji kriterijum, pa i duhovitost, znači li to da bi žena trebalo da traži muškarca koji ne izgleda dobro ili izgleda loše, nije osećajan, romantičan ni praktičan, neobrazovan je, nesposoban i nepažljiv? To bi bilo „normalno” i „realno”?

Photo by Tanja Heffner on Unsplash

Vodi li kritika standarda i očekivanja pri pronalaženju partnera u odustajanje od sebe, pristajanje na manje i nezadovoljavajuće? Ima li iko prava da vam govori šta bi trebalo da radite, tražite i šta je dovoljno dobro za vas? Bojim se da neki od stavova i saveta prisutnih u javnosti, u vezi sa ovom temom, mogu pre odmoći nego pomoći.

Danas su ljudi svesni sebe i svojih potreba. Promišljaju nad njima i sobom, time šta im je potrebno i kako žele da žive.

Tako se danas ulazi u zajednički život i pre braka, brak ne znači nužno i dobijanje dece, živi se bračno i bez potpisivanja papira, što je u nekadašnja vremena bilo nezamislivo, ali, nekadašnja vremena su bila nekada, a danas je vreme današnje. Danas, oni koji su uložili u sebe i poradili na sebi isto traže i očekuju i od potencijalnih partnera. A to nije mnogo, već isto, jednako, u skladu sa sobom i onim što se nudi.

Nekada „mnogo” traže (i dobiju) i oni koji nude nešto manje, ali i to je u redu, zašto ne bi bilo?

Photo by Tanja Heffner on Unsplash

Ranije je ženama i muškarcima bilo bitno šta će misliti ili reći drugi, te su u skladu sa tim postupali i živeli svoje živote. Trpeli su i „čuvali” svoje brakove po svaku cenu jer je bilo sramota razvesti se i „rasturiti” porodicu, kao da je disfunkcionalnost nije „rasturala”. Danas ljudi ne trpe, srećom. Zalažu se za sebe i svoju dobrobit i ne polažu na formu već suštinu.

„Je li strašno ostati sam?”, pitala je svoje goste voditeljka jedne emisije, razgovarajući sa njima na temu samovanja u Srbiji.

Šta znači to „ostati sam”? Kada procenjujemo da neko „ostaje sam”? Za koju to starosnu dob vezujemo manju verovatnoću pronalaženja partnera?

„Ostati sam” zvuči definitivno, krajnje, nepromenljivo, a stvari već od danas mogu biti drugačije. Naravno, pod pretpostavkom da ste sami, a više ne želite da budete. Ali ako želite, dokle god da želite, u redu je. U redu je sve što želite i sa čim ste u miru i skladu. Bilo da je to ovaj ili onaj kriterijum i zahtev pri traženju i u izboru partnera, ili potreba da budete sami.

Photo by Tanja Heffner on Unsplash

Onog trenutka kada posumnjate u sebe, svoje potrebe i „ispravnost” svojih očekivanja, ili vas ono što očekujete i želite da nađete u drugoj osobi frustrira i čini nesrećnim, vreme je da se obratite stručnjaku kako biste se preispitali, razjasnili sebe sebi i poradili na onome što želite da promenite.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.