U našoj sredini i kulturi, kada neko kaže da se neka žena dobro udala, misli – udala se za bogatog / imućnog / dobrostojećeg / uticajnog muškarca.

Kod nas, dobro se udati znači dobro „unovčiti” ili “prodati” mladost ili lepotu. Ne obrazovanje ili pamet. Uznapredovati statusno. Lagodno živeti. Ne misliti o tome šta će biti sutra. Biti „iznad” onih koji su „ispod” jer ne mogu, nemaju ili oskudevaju.

Marina Drobnjaković, dipl. psihološkinja i psihoterapijska savetnica

Šta nam to govori? Pre svega, to da o braku razmišljamo kao o interesnoj i zajednici udruženog sticanja. Ili, tačnije, zajednici u kojoj jedan živi na račun onog drugog. Izgleda da, promišljajući brak, najpre ili isključivo mislimo na materijalno.

Pročitajte i ovo: Zašto je prvi brak uspešniji od drugog

Jeste li nekada čuli da je neko rekao da se dobro udala žena čiji je muž dobar, obrazovan, vredan, fin i posvećen porodici? Nisam ni ja.

Pročitajte i ovo: Strast kao (ne)prijatelj partnerske ljubavi

Šta nam, pak, to govori? Pre svega, to da, nažalost, ne vrednujemo suštinu i istinski važno. To da smo najvažnije spremni da žrtvujemo i podredimo prosperiranju na drugom nivou i planu. Govori nam da u brak možemo i biramo da stupimo i bez ljubavi, ili s kakvom takvom ljubavlju.

Desi se da čujem ovo ili nešto slično ovome: „On je jako voli, sve joj plaća/kupuje“ ili „On je jako voli, ne pita šta košta“.

Pročitajte i ovo: Kada brak ne treba spašavati

Da li bi, dakle, značilo da je ne voli to što neće ili ne može sve da joj plati i kupi? I može li se reći da voli sebe ako ne pita šta koštaju ona i život s njom? Ne samo materijalno gledano. Štaviše, čitavu jednu grupu žena iskreno ne interesuje da njihovi supruzi provode vreme s njima i njihovom decom, dokle god „značajno doprinose“ i sav taj novac stavljaju na slobodno raspolaganje, u „zajednički” budžet.

Pročitajte i ovo: Kako da znate da ste u vezi sa hroničnim preljubnikom

U našoj sredini i kulturi, za dobru udaju obično spremaju i „obučavaju“ majke koje se nisu dobro udale. Savetuju svoje ćerke da uvek budu doterane i lepe, nežne i ženstvene, tolerantne, nasmejane i raspoložene, strpljive i blage. Da budu u prilikama da upoznaju „dobre prilike“, da se kreću tamo gde ima onih koji im život mogu promeniti iz korena. Na (naj)bolje, naravno.

Savetujući ih, poručuju im da je potrebno da neumorno ulažu u svoju spoljašnjost, atraktivnost i fizički izgled. Da budu po ukusu i meri onog koji voli da ima lepu i negovanu ženu, koja ne komplikuje i ne zamara. Ili zamera. I s kojom može udobno da se živi.

Pročitajte i ovo: Da li da kažem prijateljici da je muž vara?!

Poručuju im, dakle, da je od nečeg svog potrebno i da odustanu, ako treba. A treba. I potrebno je. Jer, u odnosu u kojem postoji disbalans (materijalne) moći – odlučuje, bira i pita se onaj na čijoj je strani (materijalna) moć.

Pročitajte i ovo: Šta da radite ako vaš partner ne želi da se ženi

Znam za žene koje su ušle u emotivne veze koje su se, njima bliskim ljudima, činile „osuđenim na propast”. Njihovi partneri u datom trenutku nisu imali ili su radili slabo plaćen posao. Bili su tihi i povučeni introverti, neskloni „laktanju” i „probijanju” u životu. Nisu imali rešeno ni stambeno pitanje. „Nisu obećavali”, najkraće rečeno.

S druge strane, znam i za žene koje su, (pr)ocenivši nezavidnost sopstvenog položaja, napravile korak ka partnerima koji su se učinili spasiocima. U svakom smislu ali, materijalno gledano, pre svega.

Pročitajte i ovo: Venčanje definitivno menja vaš partnerski odnos – kako i zašto

Šta sam primetila, posmatrajući kroz vreme i jedne i druge? Žene koje su slušale svoje srce danas su srećne u ljubavi. Vole svoje partnere i njihovi partneri vole njih. Odgovaraju jedni drugima. Dobro se slažu i uživaju u zajedništvu. I sve što se s početka činilo neobećavajućim i osuđenim na propast – promenilo se i preokrenulo.

Pročitajte i ovo: Na kakve muškarce su slabe jake žene?!

S druge strane, žene koje su u vezu ili brak ušle vođene isključivo racionalnim i praktičnim razlozima, danas nisu u tim odnosima, ili za ostajanje u njima plaćaju veliku cenu – partner je mnogo odsutan ili nikada nije tu, ne pomaže ili i odmaže, zanemaruje, zapostavlja, zaboravlja ili je i nasilan.

Ne razumite me pogrešno. Ne radi se o tome da je potrebno birati između ljubavi i materijalnog izobilja, niti da bi valjalo zaboraviti na glas razuma. Ne, radi se o tome da se biranje iz ljubavi neretko ispostavi sigurnijim od biranja sigurnog. Ne samo kada je o emotivnim vezama reč.

Pročitajte i ovo: Tek kad prođeš proces raspadanje ega, možeš da doživiš ljubav

Pročitajte i ovo: Previše dobro da odem, premalo da ostanem

Ako je, je li, „jak” i „pravi” muškarac. Kako je to nešto što se, kulturološki gledano, prihvata, podrazumeva i normalizuje, tako se podrazumeva i prihvata i ženina želja da se „osloni” na muškarca i dobro se uda. Tako se desi i da se računice i manipulacije nekih žena podvedu pod društveno prihvatljivo ponašanje. I tako mnogi muškarci nikada ne saznaju da žene s kojima žive više vole njihov novac od njih samih.

Novac je, generalno gledano, vrlo problematična tema za mnoge parove. Brojna neslaganja, nerazumevanja i konflikti proističu upravo iz razgovora o novcu i tome ko koliko zarađuje i „doprinosi”.

Pročitajte i ovo: Ljubav u doba filtera i posedovanja materijalnih dobara

Razmišljajući o ovome setila sam se scene iz filma u kojoj se muškarac izvinjava svojoj nezaposlenoj supruzi zbog toga što nije napredovao na poslu. Njihov brak je bio pun napetosti i netrpeljivosti i njemu je bilo dosta njenih (neskromnih) očekivanja.

Pročitajte i ovo: Udajemo se za njega i njegovu majku

Kako god da razmišljate i osećate, vi ili vaše okruženje, pa i čitav svet, činjenica je da muškarac ne mora da bude „sposoban” da izdržava svoju ženu i decu. Nije „dužan” niti je „pravo muško” samo ako može i hoće. Ima pravo i može da neće da jedini materijalno odgovara za egzistenciju svoje porodice.

Foto Cayton Heath

Najbolje je (ka)da oba partnera/roditelja zarađuju. Svako za sebe i svoje potrebe, ali i za decu. Ako jedan od roditelja, bilo koji, nije u stanju da brine o svojoj deci bez pomoći onog drugog, ozbiljno bi trebalo da promisli, preispita i revidira svoje funkcionisanje u roditeljskog ulozi.

Pročitajte i ovo: Zašto varamo svoje partnere?

Ako ste u braku, niste dete. Vaš suprug nije dužan i prema vama ne bi trebalo da se ponaša kao da vam je otac.

Pročitajte i ovo: Vodič za razvedene

Oni koji rade poslove koji se ne plaćaju, u kući ili van nje, često uveravaju u materijalnu vrednost i važnost svojih doprinosa. I žele da budu sigurni da se sve što rade vidi, „računa” i negde „beleži”.

Pročitajte i ovo: Odlazite li od onih koji nisu ono što vam je potrebno?

Nažalost, u praksi često jeste. Malo malo, pa do mene dođe ovako neka konstatacija: „Razvela se, ali barem ima dete”, „Razvela se ali ne mora da brine, on će joj davati”, „Dobro je da ima dete s njim a ne nekim drugim, on dobro stoji” ili „Kada se dobro udaš, dobro se i razvedeš”. Strašno zvuči. Ali je, ipak, strašnije što se po tome i živi.

Pročitajte i ovo: Postoji li partner bolji od sadašnjeg?

Ako čitate moje tekstove, znate da praktikujem poentiranje. Ovoga puta to neću uraditi. Samo ću vas pozvati da neko vreme budete sa svim ovim. I dooobro razmislite.

Pročitajte i ovo: Imaju li žene previsoka očekivanja od svojih partnera?

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.