Zavist je prirodna emocija, kao i svaka druga, tako da smo svi imali iskustva sa njom. Bila je uvek predmet istraživanja u oblastima koje se bave međuljudskim odnosima i psihologijom čoveka. Šta je čini tako zanimljivom?

Zavist je emocija koja prati međuljudske odnose i utiče na njih. U ponašanju se ispoljava u različitim oblicima i intezitetim. Češće je prepoznajemo kod drugih nego kod sebe ili teže priznajemo da je osećamo. U društvu se posmatra kao negativana i nepoželjana emocija jer više budi negativne reakcije kod ljudi, nego one pozitivne i progresivne.
Marina Brašić, psihoterapeut

U međuljudskim odnosima možemo je prepoznati kao razlog udaljavanja, do juče bliskih osoba, ili prekida odnosa i saradnje. Zavist budi ambivalentna osećanja prema osobi kojoj se zavidi, pa često dolazi do udaljavanja, nemogućnosti da se raduje tuđem uspehu ili do prekida odnosa.

Pročitajte i ovo: Do stvarnog odnosa rušenjem slike idealnog partnera na pijedestalu

Takođe, zavist može vrlo snažno uticati na život pojedinca i usmeravati ga ka destruktivnim reakcijama, ne samo ka drugima, nego i ka sebi. Nažalost, mnogi ljudi su je iskoristili u negativnom kontekstu (izmakla im je kontroli) pa su svoj život podredili njoj i time ga upropastili.

Čuvena rečenica „ugušio se u sopstvenoj zavisti“ može dočarati kako izgleda kada zavist gospodari ponašanjem i odlukama osobe. Međutim, ima i onih koji su iz nje izvukli svoje najbolje, pa su otkrili i unapredili sopstvene želje, ciljeve, potencijale i životne odluke.

Pročitajte i ovo: Kojih se žena muškarci plaše? I zašto?

Zavist se javlja tamo gde postoji takmičenje i upoređivanje, gde postoji stalna težnja da se procenjuje lični uspeh i sreća u odnosu na postignuća ili uspeh drugih.

Zašto je bitno proći kroz tugovanje zbog gubitka voljene osobe i kako tče proces?

Zavist je osećanje koje se javlja kada osoba želi nešto što druga osoba ima, poseduje, radi, živi i drugo, a ona nema.

Ono na čemu se zavidi može biti lepota, novac, profesija, ljubav koja se živi, ali i neke ljudske osobine, kao što su hrabrost, kreativnost, plemenitost, duhovitost. Osoba procenjuje da to što drugi ima veoma je važno i misli da ona to ne može da ostvari, ima, poseduje, iako to želi. Mišljenje da je druga osoba vrednija, uspešnija ili srećnija, jer ima to nešto, budi osećaj inferiornosti.

Pročitajte i ovo: Palijativno zbrinjavanje najtežih bolesnika – pravo na dostojanstvo

Zavist je kompleksna emocija jer uključuje i druge emocije koje nisu prijatne, npr. čežnju, osećaj krivice, strah, stid, ljutnju, bes, ogorčenosti.

Pročitajte i ovo: Šta je za tebe samopouzdanje? Lik u šmekerskom odelu ili rudar?

Nakon upoređivanja pokreće se proces sagledavanja sebe i sopstvenih kvaliteta, što može pobuditi spektar različitih osećanja. U osnovi, zavist kao emocija zavisi od unutršnjih faktora, odnosno, onoga kako osoba sama sebe doživljava i vrednuje. Ne zavisi od spoljašnjih faktora i drugih ljudi. Nakon upoređivanja, osoba će se suočiti sa tim da nije onakva kakva bi želela da bude, što će probuditi neprijatne emocije koje će usmeriti na drugu osobu.

Onaj koji zavidi fokusiran je isključivo na drugu osobu i ono što ta osoba ima, a on nema. Ne bavi se sagledavanjem ličnih postignuća i onoga šta želi i može. Kod zavisti, tuđi uspeh se doživljava kao sopstveni neuspeh.

Pročitaj i ovo: Istine i zablude o psihoterapiji – mora da si luda kad ideš na psihoterapiju, zar ne?!

S obzirom na to da doživljaj inferiornosti nije ni malo prijatan, javlja se prirodna potreba da ga se osoba reši ili da ga prevaziđe. Osoba mora pronaći način da umanji razliku koju je videla ili doživela nakon upoređivanja. Ona može to da uradi na neki od dva načina.

Pročitaj i ovo: Život i partnerski odnos na klackalici – Voli me, ne voli me – i koje tu srećan?!

Prvi, da umanji vrednost druge osobe i/ili vrednost objekta zbog kojeg zavidi ili drugi način, da se potrudi da razvije lične sposobnosti kojima će dobiti isto ono što druga osoba poseduje i tako se izjednači sa njom. Mehanizam koji primeni (obezvređivanje drugog ili sagledavanje sopstvenih potencijala i razvijanje istih) usmeriće ponašanja osobe. Tako će zavist dobiti benigni ili destruktivni karakter, o čemu će biti reči u moj sledećoj kolumni.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.