Emocionalna patnja i tuga su uobičajene reakcije koje se javljaju kada osoba izgubi nekog koga voli, ali nisu jedine.

Navešćemo neke uobičajene emocije koje se javljaju kao reakcija nakon doživljenog gubitka bliske osobe. Kao prva reakcija na gubitak nekog koga volimo je osećanje šoka i neverice. Osoba ne može da poveruje da se to desilo, najčešće obavlja automatski radnje (prelazi iz jedne radnje u drugu).

Marina, Brašić, psihoterapeut

Ponekad negira gubitak i očekuje povratak izgubljene osobe. Stalna tenzija i napetost je prisutna, kao da će svakog trenutka doći do izliva emocija. Ponekada će osoba imati doživljaj da ne oseća ništa.

Pročitajte i ovo: Doživljaj gubitka voljene osobe – zašto su gubici teški?

U literaturi se ovakav doživljaj definiše kao emotivna umrtvljenost, odnosno, odsustvo bilo kakvih osećanja. Ovaj doživljaj je često zaštitna emotivna reakcija, neposredno nakon saznanja da je došlo do gubitka.

Pročitajte i ovo: Gordijevi čvorovi ljubavi – umete li da se razvežete?

Suočavanje sa mnogo bolnih osećanja u tom trenutku bilo bi preplavljujući za osobu, pa se pokreću zaštitni psihološki mehanizmi koji blokiraju suočavanje sa emocijama i osoba ima utisak da ništa ne oseća. Odsustvo osećanja može biti uobičajena reakcija na gubitak bliske osobe, ali ako je dugo prisutna može ukazivati na problem u procesu tugovanja.

Tuga

Duboko osećanje koje se javlja kada se osoba suoči da ne može vratiti osobu. Tuga je prisutna tokom celog procesa prilogađavanja na gubitak, samo menja svoj intezitet. Osećanja emotivne praznine, čežnje i očaja ukazuje da se osoba emotivno suočava sa gubitkom. Osoba ima utisak da će „svisnuti“ za nekim,da je „kraj sveta“ i da je usamljena.

Pročitajte i ovo: Gde prestajem ja – gde počinješ ti?

Usamljenost je posebno izražena kada je postojao svakodnevni odnos sa osobom koja je izgubljena. Sa usamljenošću ide i osećaj nesigurnosti, koji može biti od blage do potpune, panične nesigurnosti. 

Pročitajte i ovo: Ti si ćero tatin sin ili pravda za ćerke

Nesigurnost i bespomoćnost su povezani sa strahom. Osoba ima doživljaj da neće moći da brine o sebi, da neće moći dalje sama. Može se primetiti da tugujući često govore fraze „Neću moći ovo da preživim!“ ili „Kako ću bez njega-nje?“, što ukazuje na osećanja nesigurnosti i bespomoćnosti i treba posebno obratiti pažnju na ova osećanja.

Photo by Andrej Nihil on Unsplash

Osećaj krivice i griže savesti

Uobičajena osećanja za osobe koje su doživele gubitak bliske osobe. Osoba može sebi zamerati da je nešto uradili, što je dovelo do gubitka ili propustila da uradi kako bi sprečila gubitak.

Pročitajte i ovo: Usamljenost i samoća – ima li razlike?

Kod prekida partnerskih veza, osećaj krivice se ponekad javlja iz iracionalnih uverenja da je osoba nešto pogrešno rekla, zanemarila partnera, da nije bila dovoljno dobra. Čak i kod emotivnih veza koje su bile praćene konfliktom može javiti osećaj krivice. Osoba nakon gubitka može osećati olakšanje, što indirektno pokreće osećaj krivice sa kojim se treba nositi.

Pročitajte i ovo: Razvod – da li je to ono što zaista želim?

Jasno je da postoji mogućnost stvarne krivice za gubitak bliske osobe. Međutim, osećanje krivice može komplikovati proces tugovanja i treba se ublažiti, bez obzira na to da li je realno ili iracionalno osećanje, kako bi se osoba lakše nosila sa gubitkom.

Photo by Tim Marshall on Unsplash

Ljutnja

Ovo je uobičajeno osećanje nakon gubitka, ali i najviše zbunjujuće za osobe koje tuguju. Osoba koja je izgubila prepoznaje je kao ljutnju zbog okolnosti u kojoj se našla, zbog gubitka mogućnosti da nešto promeni, zbog osećanja bespomoćnosti i dr.

Pročitajte i ovo: Nadrndani muškarci i plačljive žene

Osoba povezuje ljutnju sa situacijom u kojoj se nalazi i činjenicom da se mora nositi sa promenama i neprijatnim emocijama. Međutim, izvor osećanja ljutnje je osoba koja se voli, a koja je izgubljena. Retko će se čuti da je osoba ljuta na osobu koju je izgubila, odnosno, da svoje osećanje ljutnje povezuje sa voljenom osobom. Ovo je veoma važno, jer prepoznavanje izvora ljutnje i povezivanje ljutnje sa njim određuje način nošenje sa ovim osećanje, a time i proces tugovanja.

Pročitajte i ovo: Stalno nailaziš na zatvorena vrata? Evo zašto i kako da to promeniš!

Priznati da je osoba koju ste izgubili izvor neprijatnih osećanja, a posebno ljutnje, nije ni malo lak zadatak. Treba u paletu lepih osećanja, koje imate prema izgubljenoj osobi, uvrstiti i neka neprijatna. Treba celovito sagledati ono što se izgubilo. Osobama koje su izgubile nije lako da intenzivan osećaj ljutnje usmere prema osobi sa kojom neće više biti i koju su izgubili.

Pročitajte i ovo: Gazim 40-te, hvata me panika za detetom! Ali čemu panika?!

Zato pribegavaju mehanizmima preusmeravanja ljutnje, pa tako ljutnju vezuju za osobe iz okoline, drugi ljudi postaju krivci i izvori ljutnje i ako to nisu, ili je povezuju za sebe, tako postaju “večiti” krivci za rastanak. Najrizičniji način nošenja sa osećanjem ljutnje jeste njeno vezivanje za sebe iz čega se mogu javiti sklonosti ka samokažnjavanju (npr. suicid). Ne usmeravanje ljutnje ka njenom izvoru dovodi do otežanog tugovanja. Adekvatan način nošenja sa ljutnjom proizilazi iz prihvatanja izvora ljutnje, a to je osoba koja se voli a koja je izgubljena, a potom razumevanje ljutnje u svim njenim intezitetima.

Photo by Daiga Ellaby on Unsplash

Strah

Nova životna situacija zahteva razvijanje novih obrazaca ponašanja, sticanje novih navika ali i napuštanje starih, dobro poznatih i sigurnih, načina funkcionisanja.

Pročitajte i ovo: Kako da uspešno promenite posao – korak po korak

Nove životne situacije zahtevaju od osobe dodatno angažovanje emocionalnih i socijalnih kapaciteta kako bi se prilagodila, stekla ponovo osećaj sigurnosti i u skladu sa svojim emocijama nastavila afirmativno da živi. Strah od novog i nepoznatog može bitno da remeti prilagođavanje na gubitak.

Pročitajte i ovo: Možemo li da volimo dve osobe u isto vreme?

Ovaj strah nije vezan samo za spoljašnje prilagođavanje, na okolinu i svakodnevno funkcionisanje, već i na prilagođavanja emocijama koje su uzrokovane gubitkom (npr. usamljenosti, ljutnji i dr.). Kao što smo gore naveli, osećanje straha se javlja i sa doživljajima bespomoćnosti i nesigurnosti.

Photo by Yoann Boyer on Unsplash

Telesne reakcije na gubitak

Osim emocionalnog reagovanja na gubitak, javljaju se i telesne reakcije na gubitak. Klijenti koji su doživeli gubitak u razgovoru novode da su ga osetili i telesno. Nekada je to nedostatak energije i mišićna slabost, preosetljivost na buku, a najčešće stezanje u grudima, nedostatak daha ili vazduha kada misle o situaciji u kojoj se nalaze.

Pročitajte i ovo: Kraj strasti početak je ljubavi

Telo reaguje na stres i intenzivne emocije. Telesne reakcije na gubitak se često zanemaruju, tako da osoba postaje dodatno uznemirena jer ih ne razume u kontekstu gubitka. Razumevanje gubitka iz ove perspektive oslobodiće osobu dodatne tenzije i fokusirati je na emocije koje se ispoljavaju kroz telo.

Pročitajte i ovo: Zašto biramo pogrešne partnere?

Važno je voditi računa o telesnom zdravlju, jer zdravo telo može imati i zdrav um. Fizička aktivnost i redovno uzimanje obroka, iako se nema apetit, biće dobra osnova za početak nošenja sa gubitkom, procesa tugovanja.

Photo by Courtney Clayton on Unsplash

Uobičajena ponašanja

Doživljaj gubitka praćen je i nekim uobičajenim ponašanjima, kao što je problem sa spavanjem. Nekada osoba ne može da zaspi ili isprekidano spava ili se budi veoma rano i umorno.

Pročitajte i ovo: Kako preživeti suze

Problemi sa spavanjem uobičajeni su u početnim stadijumima tugovanja i ne moraju se odmah medicinski rešavati. U Harvardskim istraživanjim procesa tugovanja kod dece, ukazano je da se kod dece koja su doživela gubitak bliske osobe (roditelja) problem spavanja javlja kao najčešća reakcija na gubitak u prva četiri meseca i da se postepeno gubi.

Pročitajte i ovo: Šta nije OK sa onima kojima niko nije OK?!

Međutim, vrlo je važno pratiti koliko dugo traje ova reakcija na doživljeni gubitak, jer njeno predugo zadržavanje može ukazivati na dublji problem procesa tugovanja. Pored problema sa spavanjem mogu se javiti snovi o osobi koja je izgubljena, najčešće kada je uzrok gubitka bila smrt.

Pročitajte i ovo: Karma i tajne ljubavi

Snovi mogu biti u vidu uspomena, ali mogu biti uznemirujući ili noćne more. Kroz stručnu analizu snova osoba može sticati uvide u vlastita emotivna stanja i tako raditi na svom procesu tugovanja i doživljenom gubitku. Pored problema sa spavanjem i snom, mogu se javiti i druga ponašanja kao što su rasejanost, povlačenje iz društva ili preterano angažovanje, čuvanje predmeta koja su povezana sa osobom koja se izgubila i dr.

Photo by John Jason on Unsplash

Sve reakcije koje smo naveli su uobičajene, što znači da ih ne moraju svi doživeti i ne moraju biti u jednakom intezitetu kod svih. Ono što je važno, da se reakcije razumeju u kontekstu osobe koja ih doživljava i u skladu sa tim ponudi podrška i pomoć.

Pročitajte i ovo: Zašto volimo one koji vole samo sebe?

Proces tugovanja će biti individualan. Započeće sa prihvanjem gubitka, prihvatanjem bola zbog gubitka i završiti se prilagođavanjem i novim emotivnim investiranjem. Ali o zadacima procesa tugovanja i načinima podrške u sledećem tekstu.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.