Sve češće možemo da čujemo u medijima kako je stopa nasilja među mladima povećana, kako se nasilje javlja u brutalnim i destruktivnim oblicima.

Da li je savremeno društvo donelo nasilje ili je njegovo postojanje oduvek bilo prisutno, samo sada više čujemo i mislimo o tome? Nije lako odgovoriti na ovo pitanje, jer ono zahteva kompleksno razmatranje nasilja u društvu, od nasilja u porodici, među vršnjacima do nasilja u svim drugim društvenim sferama. Cilj ovog članka nije otkrivanje globalnog uzroka nasilja, već ukazivanje na njegovo ispoljavanje u jednom bitnom segmentu razvoja mladih, a to je u adolescentnim partnerskim vezama.

Marina Brašić, psihoterapeut

Nasilje u partnerskim vezama uglavnom je tema za odrasle. Međutim, istraživanja koja se bave ovom problematikom ukazuju da se nasilje u partnerskim vezama i te kako javlja u adolescentnim, mladalačkim vezama (ranim 20-im). Ukazuju nam da se u tom periodu prvi put ispoljava partnersko nasilje i da prevenciju ovog problema treba započeti na na ovom uzrastu.

Pročitajte i ovo: Veliki Getsbi ljubav ili beg u tragičnu ljubav

Ako se vodimo idejom da „svet ostaje na mladima“, nameću nam se pitanja: „Kako se javlja nasilje u mladalačkim vezama?“, „Kako pomoći mladima u takvim vezama?“ i „Kako prevenirati njegovu pojavu?“

Pročitajte i ovo: Andrija&Anđelka – šta nam poručuju i čemu (ne)treba da nas nauče

Poznato je da je adolescencija buran i dinamičan razvojni period. Karakteriše ga veliki broj promena: mentalne, fizičke, emocionalne, seksualne i psihosocijalne.

Lanty

Adolescenti stiču nova i proširuju postojeća znanja o sebi i svetu koji ih okružuje. Postavljaju i otkrivaju pitanja o mnogim životnim temama, a posebno o onim temama koje se tiču seksualnosti. Vršnjački odnosi postaju veoma važni, jer osim što u njima potvrđuju do tada izgrađenu sliku o sebi, u njima ostvaruju prve emotivne veze.

Pročitajte i ovo: Obrazac žrtve kao beg od ljubavi

Kroz vršnjačke odnose mladi uče da postavljaju granice između svog i tuđeg mišljenja, uče da prepoznaju i poštuju različitosti potreba. Vršnjački odnosi kod mlađih adolescenata (11-13god.) uglavnom su vezane za vršnjake istog pola i osnovna dilema je prihvatanje fizičke promene.

Pročitajte i ovo: Pouzdani znaci koji govore da mu se sviđate

Nema jasnih granica između svog i tuđeg mišljenja, sve se doživljava u svojstvu „Mi“ (ja i moje društvo). Mladi u srednjoj adolescenciji (14-16god.) sve češće u svoje aktivnosti uključuju suprotan pol i sve jasnije razlikuju vlastite potrebe, osećanja i mišljenja od okoline. Upoznaju svoje seksualne potrebe, prave prve  izbore partnera, upuštaju se u romantične veze i ostvaruju prva seksualna iskustva. Starijih adolescenata (od 17god.) imaju potrebu za uspostavljanjem stabilnih partnerskih i prijateljskih odnosa. Mlada osoba želi da ima blizak, stabilan i intiman odnos sa partnerom, sa vizijama mogućeg i budućeg u partnerskom odnosu.

Toa Heftiba

Adolescentni period nosi ideju uspostavljanja bliskih odnosa sa osobama suprotnog pola, ali na nov i adolescentu svojstven način. Kroz ove odnose mlada osoba testira svoje samopuzdanje, svoje socijalne veštine, upravljanje svojim emocijama, zauzimanje za sebe, poverenje i lojalnost. Početna zbunjenost se kristališe u stavove i uverenja, koja su potkrepljena onim što je naučeno i viđeno u svojoj primarnoj porodici. Razvoj je praćen unutrašnjim, ličnim konfliktima, ali i konfliktima sa okolinom. Znači, konflikti su neizbežni. Predstavljaju tačku napredovanja i razvoja deteta ka odrasloj osobi.

Pročitajte i ovo: Šta da radite ako vaš partner ne želi da se ženi

Vršnjački odnosi su veoma važni za adolescente, u njima ostvaruju prve emotivne veze, učvršćuju sliku o sebi, a kroz neizbežne konflikte razvijaju vlastite stavove i uverenja.

Fabrizio Verrecchia

Od romantične ljubavi do nasilja

Zaljubljenost je glavni sastojak ljubavi, od nje se kreće u pravcu zrele ljubavi. Neizbežna je i potrebna kako bi se osoba formirala u zrela ličnost, sposobnu da voli.

Pročitajte i ovo: Sudbina Petra Pana i njegovih izabranica I deo

Zaljubljenost karakterišu emocije poletnosti i zaslepljenosti. Partner se vidi samo u pozitivnom kontekstu i ne vide se njegove mane. U takvom emocionalnom ambijentu, koji je vrlo intenzivan, partneri žele da zadive jedno drugo i trude se da ugode partneru, žele da što duže vremena provode zajedno, a ako nisu zajedno, onda pričaju telefonom ili razmišljaju (maštaju) o partneru.

Pročitajte i ovo: Da li je zavisnost odgovor na traumu? Najviše nas boli ono što nismo mogli da promenimo!

Zato se ne treba čuditi kada zateknete adolescenta kako sluša muziku i zamišljenog pogleda prate dešavanja oko sebe. Partner se idealizuje, a svako suočavanje sa njegovim manama ruši sliku „idealne ljubavi“.

Tim Gouw

Nedovoljno iskustva u partnerskim odnosima obojena su pogrešnim uverenjima da je ljubav samo onda kada smo isti, kada želimo isto, kada imamo iste potrebe.

Kod adolescenata pojam „idealna ljubavi“ najčešće je vezan za zaljubljenost i zajedništvo. Iako sve izgleda romantično i lepršavo, u ovom periodu adolescenti postavljaju sebi mnoga pitanja koja utiču na doživljaj sebe kao muškarca ili devojke, što usmerava i njihova ponašanja prema partneru.

Pročitajte i ovo: Uzdizanje autoritetom znak je slabosti i želje za priznanjem

Dečaci najčešće imaju dilemu kako da budu uspešni u zavođenju, da li treba da pokažu svoju potrebu za nežnošću (ako se ima u vidu da se u društvu nežni dečaci diskriminišu i nazivaju pogrdnim imenima), da li treba da budu dominantniji, da li znaju više od svojih partnerki o vezama i sl.

Pročitajte i ovo: Oslobodite se emocionalnih manipulatora

Uh… Nije im baš lako, posebno ako su roditelji zatvoreni za priče o partnerskim odnosima i ako su jedini izvor učenja o vezama drugovi.

Boram Kim

Ni devojkama nije ništa lakše. Suočavanje sa telesnim promenama nameće osnovnu dilemu: „Kako da budem poštovana, a u isto vreme seksi?“.

Pročitajte i ovo: Ljubav u doba filtera i posedovanja materijalnih dobara

Razlog ove dileme je povezan sa različitim stavovima vršnjaka gde se devojke koje ističu seksualnost smatraju da ne zaslužuju poštovanje. Uz sve to treba dodati i društveno prihvatljivu sliku da su devojčice nežne, lepe, traže zaštitu muškarca i sl.

Pročitajte i ovo: Kako da ne vaspitavate svoju ćerku

Kao i kod odraslih, tako i kod adolescenata, zaljubljenost će proći kada se javi potreba za različitošću u vezi, odnosno, kada se javi potreba za ispoljavanjem individualnosti.

Odatle potiču i prvi konflikti u vezama. Nije pitanje da li će doći do konflikta, već kako će se taj konflikt rešiti. Kod zrelijih partnera, konflikti se razrešavaju kroz prihvatanje individualnosti partnera, kroz upoznavanje i poštovanje različitih potreba partnera i kroz toleranciju frustracija koje idu sa tom različitošću.

Lacie Slezak

Saznanje i prihvatanje da je partner drugačiji u odnosu na nas i da nam sa svim svojim manam i vrlinama emotivno odgovara, vodiće ka stabilnijem partnerskom odnosu.

Samo reagovanje mlade osobe na prolazak zaljubljenosti može biti drugačije nego kod odraslih, zrelijih osoba. Sam razvojni period u kojem se nalazi donosi nesigurnost u vlastite emocije i potrebe. Mlada osoba još uvek nema učvršćeno samopouzdanje, ne zna tačno kako da uskladi svoje ponašanje sa vlastitim potrebama, nesigurana je u prepoznavanju tuđih potreba i još uvek uči o samokontroli i posledicama vlastitog ponašanja u partnerskim odnosima.

Pročitajte i ovo: Udajemo se za njega i njegovu majku

Kada dođe do ispoljavanja različitosti, zaljubljeni adolescenti dolaze do konflikta, a time da je već poljuljana slika o sebi još nestabilnija.

Pročitajte i ovo: Popaje, spasi me! Kompleks spasioca – da li i koliko pomažete svom partneru u vezi?

Konfliktne situacije nisu loše, same po sebi. Kroz njih mlada osoba sazreva i uči o sebi i partneru. Ono što može biti loše jeste način razrešavanja ili prevazilaženja konfliktnih situacija. Problem nastaje kada se kao način razrešavanja konflikta javlja nasilje, i to, kroz potrebu da se kontroliše partner, kroz posesivno ponašanje i ljubomoru.

Camila Cordeiro

Nasilne reakcije se ispoljavaju kao rezultat intenzivnih emocija i vide se kao jedino moguće rešenje za uspostavljanje kontrole nad vezom, odnosno, nad vlastitim i tuđim potrebama i emocijama. Želja za kontrolom proističe iz potrebe za sigurnošću.

Pročitajte i ovo: Tajanstveni zavodnik – psihopata, ženskih srca lomilica

Nasilne reakcije ne moraju uvek biti u vidu fizičkog nasilja. One se mogu ispoljavati kroz različita ponašanja u kojima je osnovna želja za  pokazivanjem moći, dominacijom i kontrolom (npr. zabrane viđanja sa društvom, okrivljivanje, kontrolisanje, zastrašivanje, upućivanje uvreda i dr.).

Pročitajte i ovo: Popularna psihopatija – kako da prepoznate psihopatu u svom okruženju

Nasilje je izraz nemoći da se zadrži stabilna, idealizovana slika o sebi, partneru i vezi.

Neonbrand

Nasilje u mladalačkim vezama i porodica

Iako se mladi upuštaju u partnerske veze u periodu adolescencije, o njima uče mnogo ranije u porodici, široj društvenoj zajednici, kroz filmove, knjige i društvene mreže.

Pročitajte i ovo: Zašto zavist dominira odnosima?

Doživljaj ili ideja kako bi emotivna veza trebalo da izgleda započinje mnogo pre nego što se upuste u romantične ljubavne odnose. Posmatranjem i emotivnim invenstiranjem u primarnoj porodici mlada osoba uči o ljubavi, kao i o ponašanju u ljubavnim odnosima.

Pročitajte i ovo: Zašto je ženama malo potrebno da se mnogo vežu?

O porodici kao modelu za partnerske odnose pisao je istraživač i psiholog Džon Bolbi kroz teoriju afektivne vezanosti. Glavna hipoteza ove teorije jeste da dete kroz rane odnose sa roditeljima formira unutrašnje radne modele po kojima u odraslom dobu ostvaruje emotivne partnerske odnose. Ovi obrasci su neka vrsta nevidljivih naočara kroz koje dete, a potom i odrasla osoba, vide sebe, osobe koje ih okružuju i odnosa koje ostvaruju sa njima.

Jan Phoenix

Nasilni model ponašanja u partnerskim odnosima javljaće se češće kod adolescenat koji su iz porodice poneli osećaj nesigurnosti u vlastite vrednosti, niže samopouzdanje i samopoštovanje.

Pročitajte i ovo: Vodič za žene zbunjene muškarčevim ponašanjem

Isto se dešava i sa adolescentima koji su rasli u porodicama gde je bilo nasilja, gde je nasilje bilo prihvaćeno kao način rešavanja konflikta, gde je bila izražena želja za dominiranjem nad partnerom, gde su vladala stereotipna uverenja o ulogama između muškarca i žene, gde je model ljubavi bio povezan sa „ljubomornim scenama“ ili dokazivanjem „po svaku cenu“.

Pročitajte i ovo: Seen ili – tretman ćutanjem u toksičnim odnosima

U ovakvim porodicama retko se priča o ljubavi kao vidu poštovanja različitih potreba i osećanja, poštovanju tuđih prava u vezi, pa je i takav model ljubavi razvijen kod dece.

Jared Slyter

Možemo reći da porodica dvostruko utiče na ljubavni život adolescenta.

Prvo, porodica utiče na formiranje ličnosti adolescenta, na njegove psihološke karakteristike. Kroz odnos sa roditeljima stiču se pozitivna iskustva u bliskim odnosima, stiče se bazično poverenje za druge ljude, učvršćuje se samopuzdanje i samopoštovanje, izgrađuju se emocionalne kompetencije i dr.

Pročitajte i ovo: Emotivno nedostupni muškarci – tako blizu, a tako daleko

Drugo, porodica je model za kasnija ostvarivanja emotivnih i bliskih odnosa. Kako su se roditelji, kao modeli, ponašali u konfliktnim situacijama, koliko su bili empatični prema partneru i koje su mehanizme razrešavanja konflikta primenjivali, tako će se i njihova deca ponašati ili na sličan način će postupati sa svojim partnertenima.

Joshua Ness

Vrste nasilja u adolescentnim vezama

Iako se o nasilju najviše govori kada se ispoljava kao fizičko, nasilje u partnerskim vezama obuhvata još i psihološko (emocionalno) i seksualno.

Pročitajte i ovo: Emocionalna zavisnost – koji je tvoj ljubavni fiks?!

Psihološko nasilje kod adolescenata se prepoznaje kroz emocionalno ucenjivanje partnera, kontrolisanje i izolovanje partnera, čime se smanjuje samostalnost u odlučivanju, organizovanju vremena, pretnje, proveravanja, ismejavanja, upućivanje uvredljivih komentara, ponižavanja i optuživanja.

Pročitajte i ovo: U čemu je razlika između srodne duše i životnog partnera?

To su sva ona ponašanja koja nisu vidljiva, a koja negativno utiču na samopoštovanje partnera i njegovu sposobnost odlučivanja za vezu. Ova ponašanja otvaraju vrata ka ostalim oblicima nasilja.

Annette Sousa

Seksualno nasilje podrazumeva sva ona ponašanja u kojima se osoba seksualno uznemirava ili prisiljava na neželjeni seksualni odnos. Fizičko nasilje se ispoljava kroz šamaranje, guranje, štipanje, čupanje za kosu, sprečavanje da govori prekrivanjem usana, udaranjem i dr. Fizički nisu nasilni samo mladići, sve češće su devojke te koje su fizički nasilnije.

Pročitajte i ovo: Opsesija kao početak rešavanja problema u odnosima

Nasilje u adolescentnim vezama je učestalo i obostrano, ispoljavaju ga oba partnera. Teško je odrediti kom obliku nasilja su skloniji devojke ili mladići, pošto danas devojke uzimaju sve veće učešće, kako u fizičkom, tako i u seksualnom nasilju nad mladićima.

Pročitajte i ovo: Seksualnost – nepoznata neverbalna komunikacija

Nasilje je prisutno kod oba pola i bitno ga je prepoznati i reagovati na vreme jer posledice nasilja u ovom periodu često dovode do smrti mladi osoba.

Adam Griffith

Šta roditelji mogu da urade

Zbog ograničenosti prostora, ali i široke teme, teško je razmatrati koji sve preventivni programi bi mogli da utiču na smanjenje faktora rizika za nasilno ponašanje mladih, kao i kako društvo treba da reaguje u takvim situacijama. Ono što želim da istaknem jesu neka ponašanja koja porodica (roditelji) mogu da uradi kao vid prevencije ili reakcije na nasilja.

Pročitajte i ovo: Zašto ostavljamo one koje volimo?

Razgovarajte otvoreno sa adolescentima o partnerskim odnosima (npr. šta je kvalitetna veza, šta održava vezu i sl.), slušajte ih pažljivo i bez osuđivanja. Pružite im podršku u razvoju i osamostaljivanju (npr. ne ismejavajte ili ne omalovažavajte njihovu zaljuljenost, ne umanjujete njihove sposobnosti i želje, pričajte o emocijama kada to oni žele, prepoznajte kada su tužani i dajte im podršku, a ne osudu.

Pročitajte i ovo: Zašto volimo one koji vole samo sebe?

Učite ih kako da konstruktivno rešavaju konflikte, ne samo sa partnerom, nego i sa vama (kako da komuniciraju u afektu, kako da poštuju sagovornika, kako da podnose različitost i kako da se ne nasilno zauzmu za sebe). Budite im model za konstruktivno rešavanje konflikta.

Gonzalo Arnaiz

Ako primetite da su doživeli ili doživljavaju neki vid nasilja, intervenišite u zakonskim okvirima, iako to mlada osoba odbija, uz pokazivanje zabrinutosti i želje da se pomogne, a ne da se osudite.

Pročitajte i ovo: Važno je samo dobro se udati!

Potražite stručnu pomoć, ako imate dileme kako da pomognete i obavezno potražite stručnu pomoć za adolescenta koji je doživeo neki oblik nasilja. Stručnjak će pomoći adolescentu da emotivno prevaziđe nasilnu vezu i zajedno sa vama učvrstite pozitivne obrasce za dalje partnerske veze.

Pročitajte i ovo: Zašto biramo pogrešne partnere?

Edukacija mladih o seksualnom razvoju i emotivnim vezama, razvijanje programa prevencije nasilja, jačanje porodice i porodičnih odnosa mogli bi značajno da doprinesu u razvoju ličnosti adolescenta, a time i u smanjenju faktora rizika za pojavu nasilja.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.